Artičoka – povrće Mediterana

Artičoka je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz Sredozemlja, a danas raste i u drugim toplijim krajevima. Ovo specifično povrće krupnih glavica ima mesnate listove koji su ukusni, ali i lekoviti. Jede se pre nego što procveta i sadrži organske kiseline i etarska ulja. Od davnina se uzgaja i konzumira, kao hrana, ali i kao lek.

Najveći svetski proizvođači artičoke su Italija i Egipat. Vrhunac sezone branja artičoka je proleće. Dugo mogu da se održe posle branja, pa su pod uobičajenim uslovima čuvanja sveže i posle dve nedelje, pa čak i duže.

Artičoke mogu da se kuvaju u vodi ili na pari, uz dodatak soli ili bez nje. Ako se ne poklopi lonac u kome se kuvaju, organske kiseline iz njih mogu da ispare. U poklopljenom loncu artičoke prilikom kuvanja mogu da promene boju u braon, usled uticaja enzima i oksidacije hlorofila. Ali ako se u lonac stavi malo sirćeta ili soka od limuna, boja artičoka tokom kuvanja neće se promeniti.

Kuvana artičoka u 100 g daje 50 kilokalorija, a sastav joj je sledeći: ukupno sadrži 11,39 g ugljenih hidrata – od toga šećera samo jedan gram, vlakana 8,6 g, masti 0,34 g, belančevina 2,89 g. Ovo povrće sadrži vitamine Be kompleksa, vitamine Ce i Ka i nešto malo vitamina E. Od minerala ima gvožđe, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, kalijum, natrijum i cink.

Pored ovoga, artičoke sadrže mnoštvo fitonutrijenata (kvercetin, rutin, anticijanini, luteolin i cinarin), koji deluju kao antioksidansi, i u tome prednjače među povrćem.

Artičoke potpomažu probavu, poboljšavaju funkciju jetre i žuči, snižavaju loš holesterol, čime smanjuju rizik od arterioskleroze i srčanih bolesti. Kod obolelih od sindroma nadraženog creva, poboljšavaju stanje, kao i uporne bolove u stomaku – dispepsiju.

Ovo povrće može se naći u mnogim jelima, a ako ga niste već probali, sada je vreme.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com