Spremna sam da kažem zbogom

Berlin- Francuska rediteljka, scenaristkinja, dokumentarista, fotograf, producent i montažer – legendarna Anjes Varda, koja će u maju napuniti 91. godinu, ovogodišnja je dobitnica „Zlatne kamere” Berlinala za sveukupnu karijeru. Osim toga, njen najnoviji, zadivljujuće poletan i energičan dugometražni dokumentarni film „Varda o Anjes”, prikazan je na Berlinskom festivalu u glavnom programu van konkurencije.

Susret sa ovom neumornom „kumom francuskog Novog talasa”, koja je za 65 godine svoje plodne karijere snimila 54 filma i televizijskih projekata i suočavanje sa njenim testamentarnim filmom – osvrtom  na sopstveno stvaralaštvo, na život, poreklo (grčko, njen otac je bio poreklom Grk iz Soluna), umetničke i lične izazove, ostavlja dubok utisak. Anjes Varda je nezaobilazni deo ne samo francuske već i svetske filmske istorije, deo kulturnog nasleđa svih nas...

Putujete svetom, nominovani ste za Oskara, dobili ste počasnu „Zlatnu palmu”, nedavno vam je u Marakešu priređen omaž, u Berlinu dodeljena „Zlatna kamera”, neumorni ste?

Sada kada sam dovoljno stara svi se trude da me nagrađuju, a to je kao da vam kažu: „Matora si, daj da ti nešto damo”. Sada imam pune police nagrada. Zahvalna sam na ovim poklonima, ali smatram da to nije fer prema drugim ženama rediteljima, koje ne dobijaju nagrade, a zaslužuju ih. Ne volim taj osećaj da me ponekad nagrađuju kao alibi, kada žele da dokažu kako poštuju žene. S druge strane, ja sam živa dok putujem, dok razgovaram sa ljudima, dok razmenjujemo reči, utiske o životu i o filmovima. Volim ono što nam život donosi, sva ta iznenađenja koja on priređuje ljudima, evo i meni, konstantno. To je ono što smatram uzbudljivim i zbog čega neću stati.

Tu vašu životnu nezaustavljivost videli smo i u filmu „Varda o Anjes”, je li bilo zahtevno osvrnuti se na veoma dugu i plodnu karijeru?

Nije bilo ni zahtevno ni teško, zato što ja duboko mislim o onome što radim i zato što, kada nešto već uradim, ne mislim o tome da li sam nešto mogla uraditi bolje ili drugačije. Uvek pokušavam da razumem kreativni proces. On nije samo tehničke prirode, on sa sobom nosi dosta spontanosti, jer ja sam umetnik. U 20. veku sam bila filmski stvaralac, a u 21. veku sam konačno postala umetnik!

Dugo ste za sebe govorili da ste sa svojim stvaralaštvom negde na margini?

Da, uvek na margini tih nekih filmskih sistema koji su postojali i još uvek postoje. Za sve ove silne godine dala sam sve od sebe imajući u vidu da je svaki film avantura ukoliko u sebi sadrži taj osećaj eksperimenta. Nikada sebe nisam kopirala idući od filma do filma. Ako i jesam pripadala nekom „sistemu” onda je to negde na marginama. Nikada nisam snimila akcioni film, nikada naučno-fantastični, nikada zaista komplikovani film, jer su moje ambicije uvek bile skromne.

Uvek su bile zanimljive vaše filmske ideje i u igranim i u dokumentarnim filmovima?

Možda zato što nikada nisam pokušavala da nešto važno kažem ili da putem filma šaljem neke važne poruke. Uvek sam samo želela da gledam u ljude, da ih posmatram i da sa njima delim ono što mislim ili osećam. Ovaj moj novi film možda nije zabavan, ali to je to. Ili će ga ljudi i posle Berlina gledati ili neće. Nema tu mnogo filozofije.

Ali, zato u filmu ima mnogo vaših životnih, emotivnih i filmskih lekcija, mnogi su „Varda o Anjes” nazvali vašim oproštajnim master klasom?

Možda je tako, ali ja se ne osećam kao master. Ovaj film je zbirka tih mojih filmskih lekcija koje sam držala svugde po svetu, od Harvarda do venecijanske plaže, i mislim da posle njega više nema potrebe da držim predavanja. Spremna sam da kažem zbogom...