Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sto godina revolucionarnog promišljanja sveta

U Nemačkoj će tokom 2019. biti organizovano više od 700 programa posvećenih Bauhausu, školi koja je bila zastupljena između dva svetska rata
Ба­у­ха­ус Ар­хив у Бер­ли­ну (Фо­то Eise­nas­her)

Cela Nemačka ove godine u znaku je Bauhausa, naslovni moto je „Sto godina promišljanja sveta”. O tome naširoko pišu od početka 2019. i mediji u ovoj zemlji, ali i oni inostrani, predstavljajući publici više od 700 programa, koncentrisanih na Berlin, Desau i Vajmar – tri centra u kojima se u periodu između dva svetska rata dešavala prava revolucija u doživljaju onoga što umetnost jeste i šta sve može da bude, a što je promovisala ova škola.

Neizmeran je njen značaj, kao što je to slučaj i sa pojedincima koji su je činili jer su Valter Gropijus, Oskar Šlemer, Laslo Miholji-Nađ, Vasilij Kandinski, Paul Kle, Lajonel Feninger, Ludvig Mis van der Roe i mnogi drugi imena čije je polje delovanja bilo toliko široko da se može reći da nije bilo umetničke grane u koju nisu zaronili.

Arhitektura, slikarstvo, fotografija, film, tipografija, dizajn i ples bili su transformisani posredstvom njihove, za to vreme potpuno nove logike spajanja lepote umetničkog dela sa njegovom mogućom svrsishodnošću u svakodnevnom životu. A sve to s retkim „taktom i ukusom” u sintezi umetnosti, zanatstva i industrije, o čemu je pisao i Gombrih.

Kreativni san trajao je počev od 1919, kada je Gropijus školu i osnovao, pa do 1933, kada su mnogi od ovih slobodnomislećih stvaralaca počeli da se sklanjaju od pošasti nacizma, koji ih je ne samo ideološki prezreo i umetnički ocenio kao degenerisane, već ih je mržnjom zasnovanom na etničkim osnovama naterao na beg zarad spasavanja sopstvenih života.

Paradoks je, međutim, u tome što im je upravo to omogućilo da svoje ideje prošire dobrano van granica prostora i vremena u kojem su tada delovali, kako to primećuje „Dojče vele”, pa se danas umetnička dela koja su stvarali nalaze zaista širom sveta, posebno se ističu i još su aktuelne građevine koje su uporno nastavili da podižu.

Podsetnika radi, prenosi AFP, u predlošku pripremljenom za jednu od izložbi tokom aprila 1919, Gropijus je zapisao da je njegov cilj da kombinacijom uticaja modernizma, konstruktivizma i umešnosti britanske škole zanatstva u praksi pokaže da bi istinska misija umetničkog oblikovanja trebalo da bude služba zajednici u kojoj nastaje, bez insistiranja na elitističkom ekskluzivizmu koji je do tada bio rasprostranjen.

Tvrdeći da „funkcionalno ne mora da bude i dosadno”, što su u praksi i dokazali, ovi kreativni umovi služili su se pročišćenom formom i elegantnim geometrijskim oblicima predajući, istovremeno, svojim studentima maltene u duhu današnje interdisciplinarnosti, zagovarajući koncept „totalnog umetničkog dela” koje mora biti u dijalogu ne samo sa posmatračem već i sa korisnikom. Bili su i principijelni – samo zdanje škole, kako njegova spoljašnost, tako i unutrašnjost, bili su zasnovani na ovim postavkama.

Na kraju, sloboda u razmišljanju i delovanju na kojoj je insistirano, a što je i bilo najveća prepreka tadašnjem nametnutom političko-društvenom jednoumlju, omogućila je raznorodne potonje razvoje i pojedinačne razrade autora koji su bili neodvojiv deo Bauhausa, ali i onih koji su stvarali na obroncima široke mreže ovog konceptualnog okvira.

Da nije bilo tako većina onoga što danas koristimo u duhu savremenog pristupa dizajnu, koji je iskoračio, shodno prirodi vremena, čak i u prostor virtuelne realnosti, ne bi nam bila nadohvat ruke.

Bauhaus srce Tel Aviva

Mendelson, stepenište u Vili Vajcman, 1934–1936, Izrael (Foto Michael Craig Palmer)

Oko 4.000 zdanja u bauhaus stilu nalazi se u starom gradskom jezgru (nazvanom Beli grad), mediteranskog Tel Aviva u Izraelu, a izgrađena su tridesetih godina 20. veka kada su se nemački arhitekti sklanjajući se od nacizma doseljavali u Palestinu.

U ovom gradu, kako nas obaveštava dr Miha Gros, već dve decenije postoji Bauhaus centar, čiji je on osnivač i direktor, koji će se nizom aktivnosti tokom 2019. priključiti obeležavanju stogodišnjice postojanja Bauhaus škole u Nemačkoj.

Pre dve nedelje ovaj centar je otvorio izložbu „Jozef Rings i Erih Mendelson: Nova zdanja u Nemačkoj i Palestini pod britanskom mandatnom upravom” koja će trajati naredna dva meseca u Tel Avivu. U njenoj osnovi je zapravo priča o ljudskim sudbinama, ratu i previranjima i o jednom upečatljivom modernističkom stilu gradnje koji je nudio sasvim novu kulturu življenja.

Zajedničko ovoj dvojici arhitekata bilo je to da su uradili značajne projekte, pored Nemačke, upravo i u Palestini, da bi posle nekoliko sezona emigrirali, i to Mendelson u SAD 1941, a Rings u Nemačku 1948. Obojica su preminuli tokom pedesetih godina prošlog veka.

– Iako su bili modernisti, njih dvojica su reprezentovali i razlike u arhitektonskim dostignućima, poštujući sadržaj i formu. Socijalista Rings je posvetio svoj rad dobrobiti radničke klase i urbanističkom poboljšanju kvaliteta života masa, dok je Mendelson gradio robne kuće, elegantne vile za bogate klijente, uključujući i jedno zdanje za prvog predsednika Izraela Haima Vajcmana, gde se danas nalazi Vajcmanov naučni institut u Rehovotu. Projektovao je potom bolnice, univerzitete i banke – kažu kustosi Miha Gros i Ines Sonder.

Bauhaus centar u Tel Avivu u junu planira postavku posvećenu renoviranju Dizengof skvera, kao dela trga koji je jedinstven u svetu kao simbol ovog stila u arhitekturi i predstavlja dragulj starog gradskoj jezgra.

Po rečima Grosa, Dizengof skver je „pravo bauhaus srce Tel Aviva”. U septembru će biti održana izložba posvećena arhitekti Ariehu Šaronu, a planirana je i filmska prezentacija o Johanesu Itenu, švajcarskom teoretičaru boja. Tokom čitave godine goste iz sveta provešće kroz ovu arhitektonsko-umetničku avanturu upravo Bauhaus centar Tel Aviva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.