Umrežavanje inventivnosti

Pre oko godinu dana predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić osnovala je Savet za kreativne industrije budući „da su te industrije najbrža rastuća privredna grana u Srbiji i da predstavljaju veliku šansu za brži razvoj zemlje”. Članovi tog tela postali su Lazar Džamić, Tijana Palkovljević Bugarski, Biljana Srbljanović, Jasna Dimitrijević, Aleksandra Lazar, Nikola Božović, Vuk Veličković, Andrej Nosov, Slavimir Stojanović, Igor Todorović i Milan Marković. Ubrzo potom otvorena je i debata u krugovima kulturnjaka koja traje, a koja se tiče samog pojma kreativnih industrija, pozicije i uloge saveta, načina izbora članova i njegovih aktivnosti…

Osim što se obe slažu da je to polje široko, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i članica pomenutog saveta, i dr Milica Pekić, istoričarka umetnosti i članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, imaju različite stavove po ostalim pomenutim pitanjima.

Za Tijanu Palkovljević Bugarski kreativne industrije su domen u kojem kreativnost umrežava različite sektore umetničkog stvaralaštva i privrednih grana. Tu spadaju likovna umetnost, muzika, arhitektura, film, ples i savremene tehnologije, ali i delatnost muzeja i galerija, pozorišta, izdavaštva, festivala, advertajzinga i slično.

– Za nas u muzejskom sektoru, recimo, kreativne industrije su oruđe kojim svoju osnovnu delatnost, sakupljanje, proučavanje, zaštitu i prezentovanje kulturne baštine, činimo aktuelnijom, dostupnijom i atraktivnijom za publiku – kaže ona i dodaje:

– Verujem da je i premijerka Ana Brnabić imala svest o važnosti kreativnih industrija kao rastućeg sektora koji zapošljava više od 100.000 ljudi i koji može da ima izuzetan uticaj na razvoj kulture i privrede. Istovremeno, bila je svesna potencijala IT sektora i mogućnosti da svojim resursima pomogne transformaciji drugih oblasti.

Upitana po kojim su kriterijumima birani članovi saveta, ona kaže:

– Na osnovu svojih profesionalnih ostvarenja i opredeljenja ka primeni kreativnosti u različitim oblastima. Premijerkin tim me je pozvao, kao predstavnicu ustanove kulture, da govorim o ulazi kreativnih industrija u funkcionisanju muzeja na konferenciji „Kreativna Srbija. Budućnost je kreativna” prošle godine u Beogradu. Verovatno su u radu Galerije Matice srpske prepoznali otvorenost i moderan pristup jedne „tradicionalne” ustanove, instituciju koja je svoj rad unapredila kroz angažovanje ljudi iz arhitekture, dizajna, mode, fotografije, muzike... Nakon te konferencije, premijerka, koja joj je i prisustvovala, lično mi je predložila da se uključim u rad saveta.

Najčešće javne aktivnosti ovog tela do sada su bile organizacija i realizacija okruglih stolova i panel diskusija, ali upravnica Galerije Matice srpske ocenjuje da to nije sve.

– Savet je osnovan sa idejom da savetuje premijerku i njen tim, njegov cilj nisu ad hok akcije, već sistemska rešenja koja će omogućiti bolje i lakše delovanje umetnicima i kreativcima, ali i ustanovama, firmama i pojedincima koji imaju potrebu da ih angažuju. Stoga je pokrenut čitav niz aktivnosti, od rešavanja statusa samostalnih umetnika i profesionalnih igrača, preko programa višegodišnjeg finansiranja događaja od nacionalnog značaja, rada na Zakonu o autorskim pravima pa do poreskih olakšica za ulaganje u kulturu... Formiran je brend ’Srbija stvara’, a pokrenuta je i akcija ’Kreativni ambasadori’ kako bi se skrenula pažnja na istaknute pojedince u kreativnom sektoru i promovisao njihov rad. Sve će to postati mnogo vidljivije tokom ove godine – ističe Tijana Palkovljević Bugarski.

Milica Pekić kreativne industrije razume kao razuđenu oblast različitih komercijalnih delatnosti koje se u nekom svom aspektu oslanjaju na određeni kreativni potencijal.

– Međutim, u interpretaciji pojma postoje ogromne razlike te možemo uočiti nameru određenih struktura moći da se pod kreativne industrije podvede čitavo polje kulture i umetničke produkcije što je izuzetno opasno. Teme kojima savet pretenduje da se bavi, kao što su status baletskih umetnika, slobodnih umetnika, nezavisna umetnička scena, izvođačke umetnosti, likovne umetnosti, književnost i druge, zapravo čine sistem kulture i umetnosti koji već ima postojeće institucionalne i vaninstitucionalne okvire bavljenja. Postavlja se pitanje da li je savet način da se zaobiđu postojeće institucije koje u nadležnosti imaju domen kulturnih politika i upravljanja u kulturi. Jasno je da postojeći okvir mora da se unapređuje, ali potencijal razvoja sektora kulture ja svakako ne vidim u pravcu poistovećivanja sa kreativnim ili bilo kakvim drugim industrijama. Ukoliko to učinimo ovaj sektor usmeravamo na diktat tržišta i postizanje rezultata unutar logike profita i kapitalistički definisanog privrednog rasta. Samim tim fundamentalno se dovode u pitanje osnovne premise umetničkog rada kao što su kritičko promišljanje, eksperiment, emancipacija, subverzija, transformacija. Izrazito sam protiv toga – ističe ona.

Kada je o savetu reč, problem je i to što njegovo delovanje, za razliku od javnih institucija, ostaje izvan domena javne kontrole, dodaje naša sagovornica i naglašava:

– Samim tim kreira se struktura bazirana na interesnim zajednicama koje potencijalno mogu oblikovati javne politike bez učešća javnosti ali i odlučivati o javnim resursima samo u dijalogu sa političkim vrhom. U članu 4. Odluke o osnivanju ovog tela stoji da su organi državne uprave, službe vlade i njena radna tela dužni da sarađuju sa savetom, samim tim uticaj članova saveta na neke od odluka koje vlada donosi nije zanemarljiv.

Komentarišući način formiranja saveta ona kaže:

– Koliko se meni čini članovi su izabrani po pozivu pa tu nema puno prostora za razgovor o proceduri izbora. Ne sporim činjenicu da među njima zaista ima istaknutih pojedinaca koji su u svojim profesijama ostvarili zapažene uspehe, ali se postavlja pitanje kakva je, tačno, uloga pozorišnog reditelja, dramske spisateljice, umetnika, istoričarke umetnosti unutar polja kreativnih industrija? Da li je normalizovan status kulture kao grane kreativnih industrija čak i od pojedinih istaknutih kulturnih radnika?

Na pitanje šta bi, po njenom mišljenju, trebalo da budu aktivnosti saveta, ova istoričarka umetnosti odgovara:

– Da ste me pitali šta bi trebalo da budu aktivnosti Ministarstva kulture ili Sekretarijata za kulturu grada Beograda ili drugih lokanih uprava i opština po pitanju kulturnih politika tu bih mogla da izađem sa dužom listom predloga. Što se tiče kulturnih industrija to bih ostavila za ljude koji se prepoznaju kao eksperti u ovom polju.

Odnos saveta i Ministarstva kulture

Obema je postavljeno i pitanje kakav je, po njihovom mišljenju, odnos saveta i resornog Ministarstva za kulturu i informisanje i koliko je ministarstvo uključeno u rad saveta?

Kako smatra Tijana Palkovljević Bugarski, Ministarstvo kulture i savet trebalo bi da se nadopunjuju i podržavaju, a ne da budu dva paralelna tela, kako se pogrešno prikazuje u javnosti.

– Njihova saradnja je neophodna, njihov cilj je isti, ali je model delovanja drugačiji, jer savet pre svega nema tu izvršnu funkciju koju ministarstvo ima. Savet ima širinu eksperata iz različitih oblasti i vrlo važan „know how” koji kroz zajedničko delovanje sa Ministarstvom kulture može da se implementira. Često je neophodna i saradnja između različitih ministarstava koju ostvaruje premijerkin kabinet, a konačne aktivnosti jedino može da sprovodi Ministarstvo kulture u saradnji sa drugim ministarstvima.

Sa druge strane, za Milicu Pekić, odnos saveta i ministarstva ostaje potpuno nejasan.

– Pored toga, sigurno je dodatno opterećen tim čudnim preklapanjem nadležnosti. Ostaje tek da u budućnosti vidimo kako će se razvijati njihova komunikacija ili saradnja – kaže Milica Pekić.