Žrtve nasilja zaslužuju još bolju podršku i pomoć

Gotovo svaka žrtva nasilja koja prelazi prag centra za socijalni rad ima narušeno samopouzdanje, snažno osećanje krivice i beznađa i osećaj besperspektivnosti. Od toga kakvu podršku bude dobila od psihologa ili socijalnog radnika, u velikoj meri će zavisiti i njena odluka da li će ostati u situaciji nasilja ili će promeniti svoj život. Zbog toga smo se trudili da edukujemo profesionalce kako da pruže što bolju podršku žrtvi nasilja –naglasila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini Beograda Jelena Ćeriman, sociolog i koordinatorka projekta „Zajedno protiv porodičnog nasilja”, čiji je cilj bio edukacija profesionalaca u školama i centrima za socijalni rad. U roku od nekoliko meseci kroz edukaciju je prošlo 50 socijalnih radnika i 70 nastavnika iz Beograda.

U prvih godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prijavljeno je ukupno 44.728 slučajeva nasilja u porodici, a crna statistika svedoči da svake godine oko 30 žena biva ubijeno od ruke najbližih – supruga, oca, sina ili brata. Praksa govori i da se žrtve porodičnog nasilja često vraćaju nasilniku, bilo zbog pritiska porodice ili ekonomske zavisnosti, što često dovodi do eskalacije nasilja i fatalnih ishoda.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu grada Beograda organizovao projekat „Zajedno protiv porodičnog nasilja”. Kako je istakla Jelena Ćeriman, realizaciji ovog projekta prethodilo je obimno istraživanje među profesionalcima koji su u kontaktu sa žrtvama nasilja, sprovedeno na teritoriji cele zemlje, koje je pokazalo da institucije imaju oslabljene kapacitete za pružanje pomoći.

Jelena Ćeriman je zato istakla da Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju planira da u edukaciju uključi sve profesionalce u centrima za socijalni rad u Srbiji.

– Svaki put kada se suočimo sa žrtvom nasilja susrećemo se sa našim predstavama i predrasudama o porodičnom nasilju, odnosno razmišljanjima kako izgleda žrtva, a kako nasilnik i šta je uzrok porodičnog nasilja. Prvi kontakt sa žrtvom često je presudan za njeno poverenje – zato je veoma važno da je ne osuđujemo, da joj verujemo, da je osnažimo i da joj pomognemo da razume kako se osećala dok je trpela nasilje, rekla je psihoterapeut Ksenija Perišić.

– Porodično nasilje je specifično zbog toga što je ono snažno emotivno obojeno – to nije kafanska tuča ni obračun slučajnih prolaznika, već sukob ljudi koji su povezani snažnim psihološkim karikama. Razlozi zbog kojih žene ostaju u vezi sa nasilnikom su kompleksni i često nemaju veze sa ekonomskom zavisnošću žene. Iskustvo iz bogate Francuske, primera radi, govori da se žene izbegle iz situacije akutnog nasilja i po sedam puta vraćaju nasilniku – zaključila je Sadija Gicić, socijalna radnica iz Centra za socijalni rad na Vračaru.