Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Javni dug pao u decembru na 53,6 odsto BDP-a

Фото Пиксабеј

Javni dug Srbije smanjen je u decembru 2018. godine za 1,1 milijardu evra u odnosu na novembar, i iznosio je 23,01 milijardu evra, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Decembarski iznos javnog duga činio je 53,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, dok je u novembru taj udeo iznosio 56,2 procenta.

Na kraju 2017. godine, javni dug je „težio” 23,22 milijarde evra, i imao je udeo od 57,9 odsto u BDP-u.

Najniži udeo javnog duga u BDP-u zabeležen je 2008. godine, kada je sa nominalnim iznosom od 8,78 milijardi evra učestvovao u BDP-u sa 28,3 posto, dok je najveći udeo od 201,2 procenta BDP-a registrovan 2000. godine, prenosi Tanjug.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

evroskeptik
Moram biti slikovit. Ako pretpostavimo da jedna država hipoteticki u toku godine proizvede 100 hlebova po ceni od 1 dinara, njen BDP je 100 dinara. Ako u toku sledece godine proizvede 103 hleba po ceni od 2 dinara po hlebu njen BDP je 206 dinara u apsolutnom iznosu, ali rast BDP nije 103% nego 3% na godišnjem nivou, odnosno u rast BDP u procentima se ne uračunava inflacija. Po logici gospodina Tosica od tih 3% sada ponovo treba oduzeti inflaciju od 100%, pa ispada da je pad BDP 97%. Drugim recima, rast BDP u apsolutnom iznosu je u toku prosle godine bio 6% pa kad se od toga oduzme inflacija od oko 2% dobijate izvestaj od 4% realnog rasta BDP i od tog procenta ne oduzimate procenat inflacije ponovo jer je on vec oduzet pre objavljivanja podatka o rastu BDP.
Дејан.Р.Тошић
[email protected]Браните не одбрањиво,БДП Србије 2008.године износио је око 30 милијарди еура,сада 2018.годие износи око 45 милијарди еура,што доказује да је немогуће да сте имали кумулативни раст БДП у периоду од 2008 до 2018 године у износу од 45 % јер би то значило да сте сваке године имали у континуитету реални раст БДП од 3 до 4 % а Србија неоспорно није имала егзактан наведени раст БДП од 3 до 4 %,.а имала је кумулативну инфлацију за 10 година од 45 %.Одговорите одакле у 2018.године Укупан БДП од око 45 милијарди еура ? Једноставно питање,зар не? Е драги мој тај раст је из повећања Јавног Дуга од 14.милијарди еура,зато што неко намерно меша "бабе и жабе" односно социјалистичку методологију Бруто Друштвеног производа са Бруто Националним Производом и Бруто Домаћим производом.У осталом уколико нисам у праву,нека се објаве информације,колика је кумулативна годишња инфлација од 2008 до 2018.години и колики је номинални а колики је реални раст БДП од 2008 до 2018.год. Држава једе себе !
evroskeotik
I jos nesto da naučim pojedince. Inflacija nema veze sa BDP. BDP se meri u evrima. Po logici pojedinaca rast BDP u vreme hiperinflacije bio bi milion procenata godišnje.
Дејан.Р.Тошић
@Ivan Tomić [email protected]Поштовани Иване,Прво "Бруто Друштвени производ" је рудиментални остатак Синтаксе Комунистичко Социјалистичког начина обрачуна БНП. Као друго,методологија обрачуна Бруто националног производа и Бруто Домаћег производа користисе и користила се и у Америци и у садашњој Е.У. Уколико разговарамо о Бруто националном производу тада сам Вам све написао тачно а то јесте да раст Јавног дуга Србије од 2008 године до 2018.године за 14.милијарди еура директно садржи у себи и раст Бруто националног производа,јер се узимају у обзир и производи који нису произведени у Србији и у самој Србији и купљени у Србији и продати изван Србије,значи и Инвестициони Фондови,Банке,Кредитне линије,Дознаке из иностранства итд. Треће,Бруто Домаћи производ је ограничен у Пољопривредној производњи,Грађевинарству,Енергетици,итд. Раст од -2 до +2 %. за 10 године нема значајан кумулативан ефекат,осим неутралисања "раста цена на мало"што доказује кумулативна инфлација од 2008 до 2018 од 40 %.Тачно
Ivan Tomic dipl. oecc
Opet pogrešno predstavljanje makroekonomskih parametara, i kod jednog i kod drugog „komentatora“. Samo ću kratko reći da se pri obračunu stope raste BDP svakako uzima u obzir i stopa inflacije i da se zbog toga govori o „realnoj stopi rasta“. Gledano na apsolutne iznose stopa rasta bi bila veća. I opet ne stoji konstatacija gospodina Tošića da Srbija nije „realno“ imala rast BDP. Daću vam jedan mali savet, gde biste mogli da zaista nadjete poigravanje sa stopom rasta, to vam je sama korekcija metodologije obračuna koja se uskladjuje sa EU regulativom i koja utice na uporedivost podataka u duzem vremenskom periodu.
Prikaži još odgovora
evroskeptik
Pojedinci ne bi trebali da komentarisu ako se ne razumeju. Zaduženja ne moraju nužno da budu vezana za rast BDP. Na primer, ako se novac od zaduženja da za plate i penzije, a gradjani kupuju robu iz inostranstva, dug se uvećava, a BDP se ne uvećava, ali ako se zaduženje države povećava, a novac od zaduženja koristi za kupovinu domaće robe, onda rast duga jeste jednak rastu BDP, ali kada se javni dug smanjuje u apsolutnom iznosu, a istovremeno raste BDP države, to znaci da to pravi privredni uspeh države jer je rast BDP podstaknut pre svega rastom investicija i izvozom, a ne povećanom potrošnjom.
Дејан.Р.Тошић
Евроскептик@Поштовани,слажем се да незналице не би требало да коментаришу стручну економску анализу и Ви сте управо доказ такве тврдње.У свом коментару сте навели"ако грађани купују робу у иностранству а држава се задужује тада пада БДП а уколико грађани купују домаћу робу од задужења државе, тада БДП расте" Прво Србија има спољно трговински робни дефицит од око 10.милијарди Еура годишње, значи да грађани купују Увозну робу у својој држави где највише предњачи увоз нафте и гаса из Русије а затим робе без царине из Е. У. Тако да драги мој Еуроскептик раст Српског БДП се своди на 3% колико износи и Годишња инфлација, а реалан кумулативан раст БДП за 10 година износи 0,00%.Другим речима, годишњи обрт једног динара износи на нивоу БДП Србије 0,00%,Зато је и принос на девизне Српске обвезнице које емитује НБС номинално износи 6 %, а реално 3%, што је за Централну Европску Банку солидно, јер њихове обвезнице су са приносом око 1% јер то је реалан раст укупног БДП на нивоу држава Е. У.
Suad Pusara
Aktivna i pasivna vremenska razgranicenja? Odlaganje isplate korisnicima budzetskih sredstava da bi se prikazao fiktivni suficit?
Дејан.Р.Тошић
Не могу а да не приметим да је Јавни дуг процентуално пао у односу на БДП али да се укаупан Јавни дуг повећао за 10 година са номималних 9 милијарди евура на 23 милијарди еура,и да практично повећање БДП из 2018 године у односу на 2008 годину,износи номиналних 14.милијарди еура.Па сад нека Економски факултет или Фискални савет објасни,колико износи кумулативни раст БДП од 2008 године до 2018.године,ако се укупан Јавни дуг повећао за тај период за 14.милијарди еура.Значи,Србија нема Реалан раст БДП већ 10 година,већ раст БДП остварује задужењем.Јер да није тако као што сам написао и да је Србија имала реалан РАСТ БДП од само 1% годишње од 2008 до 2018,тада би садашњи Јавни дуг износио 20 % садашњег БДП, а не 53,6 %. Значи Србија не остварује реалан номиналан раст БДП на основу производних и фискалних ефеката већ задуживањем и репрограмом кредита уз повећање укупног Јавног дуга.
Дејан.Р.Тошић
@Ivan Tomić@Поштовани господине Иване,Суштина чланка је Бруто Друштвени Производ,не Бруто национални ПРОИЗВОД или Бруто домаћи производ,али ако поистоветимо да је БДП представља идентични Бруто национални производ,тада долазимо до чињенице да СВЕ што се произвело да ли у Србији да ли изван Србије и продало изван и у Србији,Банке са својим филијалама или Кинеска железара у Кини или Италијанска застава у Италији или Руски НИС у Русији или Инвестициони фондови у Абу Дабију,улази у састав Бруто националног производа а тада улазе и "инвестиције"за које је Српска Влада узела "КРЕДИТЕ" и ЗАДУЖИЛА ДРЖАВУ ЗА 14.МИЛИЈАРДИ ЕУРА ЗА 10 ГОДИНА ! А да при томе није изградила ни једну Хидро електрану или Термо електрану,а инфраструктурни радови на путној мрежи Србије улазе у наведене "инвестиције" за које се Србија задужује,и зато је раст Бруто Националног Производа искључиво на ЗАДУЖИВАЊУ. А раст Бруто Домаћег производа Србије износи у реалном номиналном кумулативном износу за 10 година тачно 0,00 %
Ivan Tomic dipl. oecc
Gospodine Tosicu, mislim da u vasem komentaru poredite "babe i zabe" i da izneta konstatacija nikako nije na mestu. Tacno je da se povecanjem spoljnog duga moze uticati i na povecanje BDP-a ali te dve stvari nisu u direktnoj korelaciji i svakako se ne moze reci da povecanje spoljnog duga za odredjeni iznos direktno utice i na povecanje BDP za identicnu cifru. Narocito zato sto se svake godine u zemlji stvara vrednost koja je vezana za resurse same zemlje (sirovine, radnu snagu, intelektualnu svojinu i sl.) a ne dug. Poredjenje spoljnog duga sa BDP se koristi samo kao relativni i uporedni ekonomski pokazatelj zaduzenosti neke zemlje jer uzima u obzir i velicinu duga i visinu BDP ali to ne znaci da se te dve stvari trebaju direktno porediti. Srbija jeste imala realan rast BDP i to je ostvareno kombinovanim delovanjem nekoliko faktora. Rezultati svakako nisu sjajni ali molim vas nemojte ih bas potpuno obesmisljavati iznosenjem ekonomski netacnih zakljucaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.