Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jeftina moda skupo košta planetu

Britanski poslanici predlažu mere protiv stihijske potrošnje odeće, jer tekstilna industrija izbaci više ugljen-dioksida od aviona i brodova
Распродаје маме купце да купују и оно што им не треба (Фото EPA/DIEGO AZUBEL)

Najveći modni lanci u Ujedinjenom Kraljevstvu morali su proteklih meseci da se pravdaju zbog toga što robu prodaju jeftino. Kako može majica da košta dve ili tri funte i gde je tu zarada, pitali su ih članovi parlamentarnog odbora za ekologiju, koji je imao zadatak da utvrdi efekte takozvane brze mode na životnu sredinu i predloži mere da ublaži posledice.

U izveštaju objavljenom ovih dana upozorava se da britanska modna industrija godišnje proizvede milion tona otpada i da je veći izvor ugljen-dioksida od aviona i brodova zajedno. Dokument je rezultat višemesečne istrage parlamentaraca o ekološkoj održivosti tekstilne proizvodnje. Saslušavši predstavnike 16 kompanija, odbor je zaključio da su dosad preduzeti napori na zaštiti životne sredine poništeni samom činjenicom da se prodaja odeće za poslednjih šest godina uvećala za 200.000 tona i da je „životni ciklus” današnjeg odevnog predmeta kraći nego što je ikada bio – traje u proseku samo dve godine.

Među predloženim merama je porez od jednog penija na svaki komad odeće, kako bi se od prikupljenih 35 miliona funti finansirao program reciklaže. Statistika kaže da se trenutno reciklira samo jedan odsto odbačenih krpica. Potrošačima je upućen apel da kupuju manje i da popravljaju odeću, a predlog je da đaci u školama uče sitne popravke, na primer – da nešto zakrpe ili skrate.

Moderno doba donelo je pored brze hrane i brzu modu. Lanci poput švedskog „Ejč end ema” i španske „Zare” demokratizovali su modu, omogućivši širokim masama da po pristupačnim cenama prate trendove. Još dalje su otišle kompanije poput „Prajmarka”, spustivši cenu pojedinih komada na samo dva evra. Na pitanje poslanika kako može majica da košta dva evra, direktor ovog irskog lanca je odgovorio da su im marže male i da ne troše na reklamu. Predsedavajuća odbora, laburistkinja Meri Kreg, prokomentarisala je da se kupcima tako šalje poruka da majica ne vredi više i da onda nije čudo što se tretira kao stvar za jednokratnu upotrebu.

Profesor sa Londonskog modnog koledža Dilis Vilijams rekao je poslanicima da majica proizvedena po ekološkim standardima i u pravičnim uslovima rada ne može da se proizvede ni za šest funti, a kamoli za dve.

Britanci godišnje bace garderobe u vrednosti od 140 miliona funti i kupuju više odevnih predmeta od bilo koje druge evropske nacije. Svake nedelje kupe 38 miliona komada, a 11 miliona bace u smeće. U proseku godišnje u ormare unesu 26,7 kilograma nove odeće, više nego duplo u odnosu na Šveđane koji kupe 12,6 kg. Modnu mašineriju manje hrane i Nemci (16,7 kg) i Italijani (14,5 kg), navodi se u izveštaju.

Posledice po životnu sredinu i društvo su ogromne. Procenjuje se da tekstilna industrija, jedna od pet najprljavijih, godišnje emituje 1,25 milijardi tona ugljen-dioksida, dok u okeane izbaci 20 do 35 odsto sve plastike koja tamo završi. Da bi se proizveo kilogram pamuka, dovoljan za jednu majicu i farmerke, potroši se između 10.000 do 20.000 litara vode.

Proizvodnja se često obavlja u surovim uslovima rada u Velikoj Britaniji i siromašnim zemljama „trećeg sveta”. U izveštaju odbora za ekologiju iznete su kritike i na račun uslova rada u fabrikama. Predloženo je da potrošačima budu dostupni podaci o tome ko je proizveo odeću i u kakvim uslovima. Otkako je 2013. godine 1.100 radnika stradalo u rušenju tekstilne fabrike u Bangladešu, gde se šilo uglavnom za evropske potrošače, raste pritisak na kompanije da transparentije prikažu lanac dobavljača.

Takođe se traži zabrana spaljivanja i bacanja neprodate odeće. Luksuzni brend „Barberi” je prošle godine šokirao mnoge kada je objavio da je spalio neprodate odeće, tašne i parfeme u vrednosti od skoro 30 miliona funti da bi zaštitio brend i sačuvao ekskluzivnost. Upućeni kažu da je spaljivanje neprodate robe najprljavija javna tajna modne industrije i čak su pohvalili „Barberi” zbog otvorenosti, jer drugi obično ne objavljuju podatke.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Александар
Зато и даље крпим панталоне иако су толико плаћене да не би требало да осете нопење 5 година, а не да страдају поле 8 месеци ношења. А мени се смеју - имаш панталоне за 1000 динара, шта крпиш то!? Е па нећу, мој приступ је: разврстај смеће, рециклирај шта можеш, не купуј синтетику, а ово што је природно користи што дуже можеш. Једва нађох цедилицу за лимун од инокса. Али знам да ћу хе користити до краја живота. Пластичне људи користе док не пожути. Током живота ће их свеукупно платити више, него ову што ја купих себи. А те моје приступе у Србији нико не разуме. Поштујмо оно што наммБог даде! Неизмерно је богатство српско!
Nikola
Neokolonijalizam je dostupna jeftina radna snaga + jeftine sirovine + nepoštovnjanje čoveka i prirode = zatrpaćemo se đubretom i zagaditi zemiljište, vodu, vazduh. Koliko je sve postalo kratkotrajno ali i ne razgradivo da će deponije sve brže rasti i u skoroj budućnosti ćemo videti nove planine, od đubreta, koje će dominirati pejzažom. Nema načina da se sve reciklira, nema načina da ude upotrebljivo posle roka trajanja. Da ne pričam o štetnosti majice koja se pravi za 100 dinara, od koje se usmrdim za par sati i ne smem da je obučem na posao, jer i pored kupanja i stika protiv znoja, ne može da izdrži ni osam sati da ne dobije neprijatan miris. Plastična flaša sa gaziranim sokom, oslobađa fenile koji utiču i na hormone, pa devočiće dobiju policistične jajnike, i muče se sa svakom mensturacijom. Ali eto, lakše je baciti pet flašu nego reciklirati staklo, pa nek nam je u zdravlje.
Божидар
Написали сте колико се воде потроши да би се произвело 1 кг памука али нисте написали да се за 1 кг индустријске конопље и лан потроши 6 пута мање. Они који много воле џинс можда и не знају да су прве левиске биле од конопље. Квалитетна вуна је измишљени материјал! Добру мајцу од вуне можете да носите 20 дана и ако одржавате личну хигијену нема мењања 20 дана! Може само да вам досади боја! Што се тиче Енглеза па ништа чудно за њих, култ синтетике и бацања одеће. Зато не можете да одгледате један час БиБиСија без обавезног гледања материјалнх проблема ЕнЕчЕсa. Како се облаче тако се и хране.
Боривоје Банковић
Није то само питање шивења у земљама трећег света. Квалитет одеће је драстично опао. До пре десетак година сам још имао поједине комаде одеће купљене крајем осамдесетих. Данас је незамисливо да нешто траје више од неколико година. Можда звучи као клише да је некада све било боље, али то је заиста тако. Некада су ствари прављене да трају, данас се све прави да би се бацило и купило друго. На све се примењује концепт планираног застаревања, па чак и на одећу. Пазарски џинс из времена санкција је појам за ово што нам се данас нуди.
Gdje je zarada
Zarade su ogromne a taj 1 peni je vrhunac hipokrizije. Neka plate one u Bangladesu vise (rade za 55€ mjesecno) i nece biti majci od 2-3 funte i prepunih ormara. Njih niko i ne spominje. Carobna rijec "globalno otopljavanje" to je problem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.