Džaferović: Bez prihvatanja NATO-a nema mandata za Tegeltiju

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Zakonodavna vlast na nivou BiH konstituisana je prošle sedmice, a i dalje se čeka na formiranje izvršne vlasti, to jest Saveta ministara BiH. Glavni razlog za to što se, gotovo pet meseci od izbora, još odugovlači sa zaokruživanjem tog procesa jeste stav bošnjačke strane da „nema imenovanja mandatara (Zorana Tegeltije iz SNSD-a) za sastav Saveta ministara bez prihvatanja godišnjeg nacionalnog programa za NATO”.

Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva BiH, inače jedan od glasnijih promotora tog stava, u čemu ga podržava hrvatski član Željko Komšić, izjavio je za sarajevske medije da se „mora naći način da se istovremeno usvoji i dostavi Briselu godišnji nacionalni plan za NATO (MAP) i imenuje predsedavajući Saveta ministara”.

Samo koji dan ranije, lider Džaferovićeve partije SDA Bakir Izetbegović javno je poručio kako „aktivaciju MAP-a treba tretirati kao tehničko pitanje i ne treba likovati da je neko popustio i ’progurao’ nešto po svome”. Trebalo bi se, kaže on, „pridržavati Ustava i zakona”.

Uporno nastojanje Bošnjaka da u formiranje vlasti „uvuku” NATO kao preduslov političari iz Republike Srpske odbacuju bez zadrške. Rezolucija o vojnoj neutralnosti prethodno je dobila punu podršku u Narodnoj skupštini Srpske.

„Potpuno je jasno da gospoda Džaferović, Komšić i Izetbegović, regulišući međusobne odnose u Federaciji BiH, pokušavaju da ponište volju srpskog naroda koja je pokazana na izborima i da ne dozvole legitimnim predstavnicima Republike Srpske da zauzmu pozicije koje im pripadaju po Ustavu”, kaže lider Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić.

Pokušaji Izetbegovićeve SDA da „uslovljavanjem izbora predsedavajućeg Saveta ministara rešava svoje unutrašnje političke probleme i probleme uspostavljanja vlasti u Federaciji i pojedinim kantonima” potpuno su neprihvatljivi i Staši Košarcu, šefu Kluba poslanika SNSD-a u parlamentu BiH.

„I mi bismo SDA i, pogotovo, Džaferoviću, čija je ratna prošlost više nego upitna, mogli postaviti desetine sličnih uslova, ali smo svesni toga da su oni volja bošnjačkog naroda na izborima koju mi ne možemo promeniti.

Vlast u zajedničkim institucijama se sastavlja od izbornih pobednika u Srpskoj i Federaciji i postojanje većine u parlamentu BiH za potvrđivanje imenovanja predsedavajućeg i ministara u Savetu ministara treba da bude jedini uslov za uspostavljanje te institucije”, naveo je Košarac.

Politika Srpske je, poručio je on, politika vojne neutralnosti i taj „stav mora da se poštuje i ne može biti predmet uslovljavanja”, jer Srpska „neće dozvoliti da njene strateške ciljeve definiše neko drugi”.

Istovremeno s ispostavljanjem uslova srpskoj strani, Izetbegovićeva SDA, koja zajedno sa SNSD-om i HDZ-om, budući da su oni izborni pobednici, treba da formira vlast na nivou BiH, još uvek traži svog koalicionog partnera. Čelnici takozvanog BH bloka (SDP, DF i Naša stranka) nisu prihvatili ponudu SDA, a da li će je prihvatiti SBB Fahrudina Radončića, A-SDA i PDA – još nije jasno.

Federalni mediji izveštavaju da SDA traži partnera „zbog suprotstavljanja antidržavnim politikama SNSD-a i HDZ-a, čiji su lideri Milorad Dodik i Dragan Čović dogovorili savezništvo odmah nakon izbora”.