Sprema li Hrvatska kasarnu na granici sa BiH za radioaktivni otpad

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Vojska prazni kasarnu u Čerkezovcu i predaje je Ministarstvu zaštite okoline za zbrinjavanje nuklearnog otpada”, pre nekoliko dana su izvestili hrvatski mediji. To je, iznova, rasplamsalo strahove građana pograničnih opština i poslužilo kao povod medijima da pokušaju doznati da li Zagreb na tom mestu, na samoj granici sa BiH, planira da skladišti otpad iz Nuklearne elektrane „Krško”. Nadležni u Sarajevu ponovo se vajkaju na nezainteresovanost Hrvatske da susedima objasni namere, a Banjaluka prigovara i da su organi BiH bili pasivni.

No, žitelji obe zemlje nastanjeni uz granicu i dalje su bez odgovora. Petnaestak i više opština u RS, FBiH i Hrvatskoj – brinu. Godinama se, naime, spekuliše o mogućnosti da se u kasarni Čerkezovac na Trgovskoj Gori, u opštini Dvor, skladišti sporni otpad. Navodno, male su šanse da se otpad skladišti na slovenačko-hrvatskoj granici, što je predlagala Ljubljana. Hrvatskoj ta lokacija smeta jer je isuviše blizu Zagreba, objasnili su ranije nadležni.

Poslednje konkretne informacije na tu temu bile su da je krajem minule godine Hrvatska usvojila strateške dokumente koji kasarnu u Dvoru predviđaju kao potencijalnu i najizgledniju lokaciju za skladištenje otpada, ali nakon što se sprovedu ekološke studije.

Hrvatski susedi u BiH neprestano upozoravaju da imaju smetnje na vezama sa Zagrebom povodom tog pitanja. Parlamenti RS i FBiH usvojili su rezolucije protiv izgradnje, a pominjala se i međunarodna arbitraža.

Povod medijima da se ponovo pozabave ovom temom, sem navoda da se u Čerkezovcu „nešto dešava”, bio je prilog RTL-a, koji je objavio dokumenta po kojima je nedavno održan sastanak Ministarstva zaštite okoliša i Ministarstva odbrane Hrvatske (MORH), čiji predmet je primopredaja kasarne u ruke Ministarstva zaštite okoline. Tema je, navodi se, bila realizacija uspostave centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u vojnom skladištu Čerkezovac.

Mediji su se zainteresovali za tu temu, ali i dalje nema pouzdanog razjašnjenja. Naime, u Regulatornoj agenciji za radijacijsku i nuklearnu bezbednost BiH kažu za banjalučke medije da su od Hrvatske zatražili odgovore – ali bez uspeha. Strateški planovi Hrvatske dostavljeni su Evropskoj zajednici za atomsku energiju u Luksemburgu, gde treba da bude izvršena njihova procena. Nadležna agencija iz Sarajeva angažovala je advokatsku kancelariju, a prethodno je izrađeno stručno mišljenje o nedostacima hrvatskih strateških dokumenata, koji Čerkezovac predviđaju kao potencijalnu lokaciju za skladištenje otpada. Ekolozi iz nevladinog sektora iz Novog Grada (RS) za portal „Buka” tvrde da je reč o „ekocidu” i da je celi proces vođen netransparentno i pod pritiscima.

Ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić izjavila je da su institucije BiH zakazale i nisu, iako su na to obavezane, osujetile nameru Hrvatske da odlaže radioaktivni otpad uz granicu sa BiH i RS: „Ko zna kakav je budući plan Hrvatske. Činjenica je da Hrvatska do 2023. mora preuzeti polovinu otpada iz Nuklearne elektrane ’Krško’.”