Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rimljani pored termoelektrane

Античко и модерно: Улаз у Виминацијум Фото Ј. Даниловић

Viminacijum – Glavni grad rimske provincije Mezije Superior, Viminacijum, nalazio se na prostoru današnjeg Starog Kostolca i Drmna, 13 kilometara od Požarevca i 90 kilometara od Beograda. Danas je to ekskluzivni arheološki lokalitet, za čije opremanje i promociju je presudno zaslužan prof. dr Miomir Korać, koji je i idejni tvorac Centra za nove tehnologije „Viminacijum“, čiji je osnivač Arheološki institut u Beogradu. Korać za naš list kaže da nema problema sa prvim komšijama, TE „Kostolac“, niti sa delom elektroprivrede, koji se bavi prenosom struje. Naprotiv, pomažu Viminacijum, kad god zatreba.

Na ovom terenu se ne zna šta je skuplje: plodna crnica, ugalj i kilovati dobijeni njegovim sagorevanjem, ili arheološko blago. Još samo jedan lokalitet, kod Beča, ovome je sličan.

U Viminacijumu je, pre dva milenijuma, na površini od 450 hektara, živelo pedesetak hiljada ljudi, a tu je boravilo dvanaest rimskih imperatora. Odabravši raskrsnicu evropskih puteva, ovde su bogati Rimljani, baš, znali da uživaju. Do kupatila su iz Homolja dovodili, oko 20 kilometara dugačkim akvaduktima, čistu izvorsku vodu, koja je zagrevana za kupanje i saune.

U jednom od tri pokrivena prostora nalazi se grobnica imperatora Hostilijana. Korać je želeo da putem DNK analize utvrdi da li je još dvadesetak osoba, sahranjenih u istom mauzoleju, u rođačkim vezama, pa je, pre nekoliko godina, deo materijala ustupio kolegama iz Australije.

– Posle čitavih godinu dana, odgovoreno nam je jedino kako je „dokazano da je poslati materijal originalan”, kao da to mi nismo znali – kaže Korać, ne bez razočarenja.

Za samo pet godina, zahvaljujući agilnosti dr Miomira Koraća, ovde je podignut i opremljen pravi arheološki park. Viminacijum je za posetioce otvoren 364 dana u godini. „Rimljani“ su mamurni jedino 1. januara.

– Toliko je do sada pronađeno, da je dovoljno, makar i da ništa više ne otkrijemo – ističe Korać.

Na samom lokalitetu, tri „Rimljanke“ iz Kostolca, Valentina Petrović, Danijela Đorđević, Sanela Marjanović, u togama dočekuju posetioce. U dočaravanju davno prošlih vremena pomaže im i Obrad Terzić iz Dragačeva, koji je do sada radio i kao „šef podzemlja“ Haron, a zatim kao senator. Pred šatorom, rimske dvokolice, a duž parkinga, na jarbolima, istaknute su zastave država čiji su ambasadori posetili Viminacijum. Za ugovaranje organizovanih poseta Viminacijumu, kao i za sve što se tiče iscrpnog prezentovanja ovog lokaliteta, brine se dvoje mladih menadžera – Biljana Stanojević i Nebojša Petković.

Kad turistička grupa sasluša priču o Viminacijumu, silazi se na nivo grobnica, koje su u gotovo potpunom mraku. Tu, deset metara pod zemljom, stoji Haron, s crnom kapuljačom, držeći činiju. Prema antičkom mitu, Haron je brodar u podzemlju, koji prevozi duše. Za prevoz do terme (rimska kupatila), ili porte pretorije (severna kapija) služi bešumni vozić.

Pored prostora za odmor je i prodavnica suvenira. Mlađana Dušanka Vučetić pokazuje nam razne replike namenjene turistima, čiju pažnju, kao po pravilu, najviše privlači društvena igra „Viminacijum“, u kojoj se „utvrđuje“ uzrok smrti imperatora Hostilijana.

Inače, na prostoru Viminacijuma više nema „divljih arheologa”: ograda, potpuni video-nadzor i čuvari sa psima brana su kradljivcima antičkog blaga.

– Objekti kulture bi trebalo da postanu ekonomski održivi, da obezbede novac za dalja istraživanja i održavanje otkrivenog blaga. Viminacijum je, primera radi, do sredine aprila posetilo oko 3.000 arheologa, studenata i turista iz Švajcarske, Francuske, SAD, Holandije, sa Islanda, iz Austrije, Nemačke, Australije – ističe Korać, čiji projekat upošljava 42 arheologa, geofizičara, matematičara, geologa i stručnjaka drugih usmerenja.

Za čitaoce „Politike” dr Korać ekskluzivno najavljuje da će 25. avgusta u Viminacijumu biti otvoren Istraživački centar, površine 3.500 kvadratnih metara, u kome će raditi stotinak stručnjaka.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.