Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Golija – jedinstveni rezervat biosfere

Nacionalnom strategijom održivog razvoja Srbije postavljeni su ciljevi kojima se jedinstvenost planine Golije, ali i ostalih delova zemlje sa zavidnim prirodnim bogatstvima, čuva i unapređuje, kako bi se prirodni resursi države i dalje razvijali. Golija, kao najviša planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se nalazi na oko 240 kilometara južno od Beograda, u blizini Kopaonika i Zlatara, izabrana je da na njenim obroncima bude predstavljena strategija koju je Vlada Srbije usvojila na poslednjoj sednici pred opšte izbore.

Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodnih vrednosti, u okviru Parka prirode „Golija” Uneskov komitet je 2001. godine proglasio Rezervat biosfere Golija – Studenica, na površini od 53.804 hektara. Prema Uneskovom programu „Čovek i biosfera”, rezervati biosfere su područja kopnenih ili priobalnih ekosistema koja su međunarodno priznata unutar tog programa.

Nacionalni park „Golija” čini 75.000 hektara netaknute prirode, bogate najrazličitijim vrstama biljnog sveta, iako su pojedini predeli ogoljeni, zbog čega je narod planinu i nazvao Golija. Lepotom se ističe i okolna kulturna baština, posebno srednjovekovni manastiri Studenica, Klisura, Sopoćani, Stari Ras, a prema procenama ekologa golijska flora čini 25 procenata biljnog sveta Srbije, koji neguju i čuvaju uglavnom staračka gorštačka domaćinstva iz 32 sela i 150 zaselaka.

Pitoma, bogata šumom, livadama i pašnjacima, Golija se prostire u obliku latiničnog slova S, dužinom od 32 kilometra, i isprepletana je tokovima reka Moravica i Studenica. Probijajući se kroz planinu, od izvorišta do ušća, Studenica je duboko usekla korito u usku dolinu sa nekoliko manjih i kraćih klisura. Najdublja se pruža od Bažalskog krša do ispod ušća reke Savošnice u Studenicu. Njena desna pritoka Izubra, sa živopisnom klisurastom dolinom obraslom visokom bukovom i mešovitom šumom, u donjem toku krije tri vodopada ukupne visine oko 20 metara, a nizvodno, kilometar pred ušće, gradi veliki broj slapova i bukova.

Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1.833 metra), sa njega, ali i sa drugih poput Crnog vrha, Radulovca i Bojevog brda, pruža se izuzetan vidik na prostranstva golijskih šuma, ali i dalje na vrhove Kopaonika i obrise Komova i Prokletija. Golija je jedna od malobrojnih planina u Srbiji na kojima su evidentirane, ali ne i pouzdano utvrđene, glacijalne pojave. Na planini se razlikuju tri klimatska rejona, dolinski sa brdskim koji obuhvata prostore do 700 metara nadmorske visine, prelazni između 700 i 1.300 metara i planinski sa nadmorskom visinom preko 1.300 metara.

Na Goliji je zabeležena 1.091 vrsta flore i faune, ali i 117 vrsta i varijeteta algi, 40 vrsta mahovina, sedam vrsta lišajeva i 75 vrsta gljiva. Svako područje ima svoje obeležje, a Golija je carstvo planinskog javora koji je preživeo ledeno doba i ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume.

Zbog prisustva 95 vrsta ptica, Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara, a njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica. Jež, alpska rovčica, slepo kuče, puh lešnjikar, lasica, mrki medved i vuk, samo su neke od 22 životinjske vrste koje „stanuju” na Goliji, a životinjske vrste čiji je lov dozvoljen u okviru lovišta „Čemernica”, „Grabovica” i „Golija” jesu srna, divlja svinja i zec.

Uz lasicu, za koju je ustanovljena trajna zaštita na osnovu Zakona o lovstvu, sa aspekta zaštite, i to kao prirodne retkosti, značajno je još devet vrsta, među kojima su i vuk, sivi puh, veverica i močvarna rovka. Veliko bogatstvo prirode Golije, nažalost, ugrožava pojava bespravne gradnje vikendica, koje ponekad „niknu” čak i na predelima koje su prirodnjaci proglasili zonom prvog stepena zaštite.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.