utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.03.2019. u 20:00 Marijana Avakumović

U EPS bi mogao da uđe privatni kapital

У 2018. ЕПС уплатио у буџет 108 милијарди динара (Фото Д. Јевремовић)

U javnosti se često stvara pogrešna slika da EPS troši novac iz budžeta, a realnost je potpuno drugačija. Ta kompanija je prošle godine u budžet uplatila 108 milijardi dinara, rekla je atjana Pavlović, izvršna direktorka za poslove finansija na „Kopaonik biznis formu”. Poređenja radi ona je na panelu o restrukturiranju društvenih preduzeća navela da je taj iznos u 2016. bio 87 milijardi dinara.

Ona nije odgovorila na kritike Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji je na „Srpskom Davosu” rekao da je glavni faktor usporavanja u drugoj polovini 2018. pad proizvodnje električne energije sedam odsto i pad proizvodnje uglja 12 odsto, kao i da EPS koči rast koji može biti manji od 3,5 odsto ove godine.

Toplica Spasojević, moderator ovog panela, rekao je da treba priznati da se EPS-u ne dozvoljava da povećava cenu električne energije.  Pavlovićeva je potvrdila da Srbija ima najnižu cenu električne energije u regionu, ali su i pored toga ostvarili značajne rezultate i uspeli da investiraju. Kao jedno od značajnijih ulaganja navela je izgradnju trećeg bloka u Termoelektrani „Kostolac”.

Prema njenim rečima transformacija ovog preduzeća trebalo bi da bude okončana 2020. godine, budući da je reč o našem najvećem javnom preduzeću. Podsetila je da je dosta toga učinjeno u poslednje četiri godine od kada traje restrukturiranje. Smanjen je gubitak na mreži, a naplata je povećana sa 94,4 odsto koliko je iznosila 2015. na 100,36 odsto u 2018. godini.

U EPS i „Srbijagas” u jednom trenutku mogao bi da uđe privatni  kapital po principu javno-privatnog partnerstva, nadovezao se Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovom mišljenju dobro bi bilo da postoji neki procenat privatnog kapitala, ali je važno napraviti razliku između potrebe za privatizacijom za ona preduzeća gde postoji javni, i za ona gde postoji samo ekonomski interes.

Šef kancelarije Svetske banke, Stiven Ndegve, ocenio je da je Srbija pokazala napredak u privatizaciji i korporatizaciji preduzeća, podsećajući da je pre nekoliko godina privatizaciju čekalo skoro 600 preduzeća, sada ih je ostalo daleko manje. Neka od tih preostalih poboljšala su poslovanje, ali je činjenica da država godišnje izdvaja 300 miliona evra za subvencije i taj novac bi mogao da bude upotrebljen za investicije.

Trivunac je precizirao da je 80 preduzeća ostalo za privatizaciju. On je naveo da država traži rešenje za „Petrohemiju”.

– Ona je prirodno vezana za NIS jer 100 odsto zavisi od sirovina iz NIS-a, a osim toga NIS ima 20 odsto udela. Ta privatizacija će biti izvozna – rekao je Trivunac.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede kao primere uspešnih privatizacija naveo je RTB „Bor” i „Železaru Smederevo”. Podsetio je da je železara državni budžet godišnje koštala stotine miliona evra i država to više nije mogla da izdrži. Pokazalo se da je privatni kapital nužan. Bila je potrebna nova krv i novo tržište. „Železara Smederevo” sada kada je u vlasništvu kineskog HBIS-a ostvaruje dobit.

Učesnici ovog panela pohvalno su se izrazili o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla”.

 – Ovo je najbolji posao države u poslednjih 30 godina – rekao je Saša Vlaisavljević, direktor Aerodroma „Nikola Tesla”.

– Nikada nisam pričao o koncesiji, držao sam se svog menadžerskog posla – rekao je Vlaisavljević.

On je objasnio da je u toku formiranje koncesionog tima koji će činiti najbolji stručnjaci, a čiji će zadatak biti da prati koncesiju u narednih 25 godina. Pre svega sa finansijskog, pravnog i tehničkog aspekta.

Podsetio je da je profit aerodroma u 2012. godini bio svega šest miliona evra, a od 2014. do 2018, više od 25 miliona evra godišnje.

Komеntari6
731e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Fiskalni savet je prozvao EPS da ulaze manje nego sto je amortizacija i ja verujem da je to tako. Nekada je SFRJ bila neto izvoznik struje, a Srbija snabdevala i ostale republike. U poslednjih 30 godina nije izgradjen nijedan ozbiljan kapacitet za proizvondju struje, a postojeci imaju svoj vek trajanja. Dakle, radi se o unistavanju supstance, koja se pravda socijalom, a dobar deo ide raznim privatnim kompanijama pod kontrolom stranaka na vlasti. To je ozbiljan problem srpske ekonomije, ali malo ko je spreman da se uhvati u kostac sa njim. A ima puno onih cija je to duznost. Pocev od novinara, preko nadleznih drzavnih institucija, zato pozivam sve njih da urade svoj deo posla. Fiskalni savet sigurno poseduje obilje podataka...
borko
Niko se ne pita šta EPS radi po pitanju zaštite životne sredine?
Боба
Најава постепеног приватизовања и ЕПСа па после Телекома да заврше посао. Под изговором "приватници то раде боље" спроводи се најцрњи либерални неоколонијални програм који може да резултује само апсолутним ропством и даљом депопулацијом Србије. Цене електричне енергије и свега осталог приватизованог односно отуђеног ће скочити вишеструко и социјалне разлике и сиромаштво ће се енормно повећати. Да ли је то будућност коју Србија жели?
Boris
Prodaja poslednjeg nakita iz ladice...
Дејан.Р.Тошић
Stvarnost jeste da se Elektroprivreda Srbije odnosno Elektrodistribucija Beograd i Vojvodine i Elektro mreze Srbije i sve Termo i Hidro elektrane Srbije sa svim Kopovima uglja, zaduzilo od 2000 godine do 2018 godine za 5.milijardi eura uz direktnu garanciju Vlade Srbije. Realnost jeste da procenjena vrednost svih gore navedenih preduzeca iznosi 5 milijardi eura.Drugim recima Srbija je vec zaduzila 100% celokupne trzisne vrednosti imovine, a novac za vracanje kredita se ne stvara, tako da servisiranje kredita preuzima drzava Srbija za svoje Javno preduzece, koje je monopolista a nije u stanju da samostalno vraca dugove.Privatan kapital nece uci u EDB i EMS u vidu gotovog novca, vec kao "preuzimanje" udela u vlasnistvu od strane poverilaca na ime kredita.Takodje prilikom procene imovine nikad nije procenjen ZIG odnosno "ime" i industriska svojina. "General elektrik " ima vrednost samo "ziga" i industriske svojine od 70 % ukupne vrednosti imovine a Srpski zig 0, 00 %, od ukupne vrednosti

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja