Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ELEKTRIČNI AUTOMOBILI

Tečne baterije zamenjuju litijumske

Sipanjem elektrolita u rezervoar vozilo će dobijati energiju za kretanje
(Фотографије Пиксабеј)

Svakim danom na ulicama je sve više električnih automobila, koji će, sasvim je izvesno, u bliskoj budućnosti u potpunosti da zamene automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Glavna korist biće manje zagađenje životne sredine, jer električni automobili ne sagorevaju gorivo, pa samim tim i ne ispuštaju izduvne gasove. Međutim, njihova mana je ta što baterije moraju često da se pune, a za to je potrebno poprilično vremena. Drugi nedostatak jeste nedovoljan broj stanica na kojima bi vozači mogli da pune baterije. Jedno od rešenja može biti ugradnja „tečnih” baterija koje bi se punile za nekoliko minuta, na već postojećim benzinskim stanicama koje koristimo za sipanje benzina. Time bi se uštedeo novac potreban za izgradnju nove infrastrukture za dopunu baterija.

Profesor Džon Kušman, koji predaje prirodne nauke na univerzitetu Purdu u Indijani (SAD), objasnio je da bi sa punim rezervoarom tečne baterije moglo da se pređe oko 450 kilometara, zatim bi ga na stanici dopunili za par minuta i nastavili vožnju. Inače, profesor Kušman posebno se bavi proučavanjem i razvojem tehnologije tečnih baterija.

Li Kronin, hemičar na Univerzitetu Glazgov u Škotskoj, slaže se sa svojim kolegom. On tvrdi da bi razvojem tečne baterije električni auto stao rame uz rame sa klasičnim automobilom. Pritom bi i postojeća mreža benzinskih stanica mogla samo da se prepravi za punjenje električnih automobila.

Kao i litijum-jonske baterije koje pokreću većinu električnih automobila, tečne baterije otpuštaju energiju putem hemijskih reakcija plusa i minusa baterije preko elektrolita koji prave spoj. Kod litijum-jonske baterije elektrolit je postavljen između krajeva i kada se istroši, baterija mora da se puni strujom. Kod tečne baterije elektrolit stiže u tečnom stanju, iz rezervoara, odakle automobil dobija energiju potrebnu za pokretanje. Kada se istroši, potrebno je ponovo sipati elektrolit. Punjenje bi bilo jednostavno i brzo, gotovo identično sipanju goriva na pumpi.

Moderne tečne baterije postoje još od osamdesetih godina. Karakteriše ih dug vek i lako dopunjavanje i koristile su se za razne vidove skladištenja energije. Problem su njihove dimenzije i težina, pa se nisu upotrebljavale za pokretanje automobila, objasnio je Vilijem Čueh, naučnik sa Stenforda koji se specijalizovao u oblasti proučavanja baterija.

Hemičar Kronin radi na usavršavanju protoka energije kroz tečne baterije ubacivanjem elektrolita sa visokom koncentracijom metalnog oksida. Nedavno je objavio da su napravili pet puta jaču tečnu bateriju koja velikom brzinom pumpa elektrolit kroz ćelije baterije. Kušman, koji je još 2016. godine osnovao firmu za razvoj tečnih baterija i Kronin, došli su do zaključka da bi tečne baterije mogle da budu znatno manje, pa bi se lakše ugrađivale u električne automobile. Iskorišćeni elektrolit se ne bi prosipao, već bi mogao da se reciklira.

Ipak, ma kako dobro delovao pronalazak, ima naučnika koji su poprilično sumnjičavi.

Hajliang Vang, profesor hemije na Jejlu i ekspert za skladištenje energije, kaže da nova tehnologija može da bude revolucionarna, ali da ima još dosta prepreka koje mora da savlada pre nego što počne masovnija upotreba. Pre svega, misli na troškove i pouzdanost. Pitanje je i kako i da li bi ljudi znali da istoče istrošeni elektrolit i koliko bi im vremena bilo potrebno za to.

Kušman kaže da će novu tehnologiju testirati naredne tri godine, dok Kronin predviđa da će mu biti potrebno svega 18 meseci.

U svakom slučaju, litijum-jonske baterije drže monopol na tržištu električnih automobila, tako da će zagovornici tečnih baterija morati dosta da se potrude oko njihove promocije.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радојко
Ефикасност нових бензинских мотора је два пута већа од ефикасности српских електрана. За сваку тону штетних гасова која се захваљујући електричним аутомобилима уклони из центра града добијају се две тоне штетних гасова у зони термоелектрана и угљенокопа.
Ostroilo
Gazda Jeremija, stari Latini su mnogo mladji od starih Srba a latinski je nastao iz srpskog koji je imao alfabet 5000 godina pre tih starih varalica.
Zoran
Gazda Jeremeija, ne vreuje sve sto ti zapad prica. Mnoge stvari ne idu u masovnu proizvodnju jer se ne isplate kapitalistima. Inace vojan industrija je uvek oko 20, 30 godina ispred civilne, tako da ponekad bace kosku neku i nama. Pored toga Amer nika dne bi omalovazavao niciju ideju, ja sam u Americi, nego bi te pitao hajde napravi, njega bi zaista interesovalo da ti to napravis i ne bi bio sarkastoican kao ti.
Pa nisu elekticni automobili toliko cisti
Kako pravimo struju? Lozimo ugalj. Ima tu vise dima nego iz auspuha.
Слободан
Ефикасност термоелектрана на угаљ иде до 40-ак %. Производња угља је много јефтинија од производње нафте. Не може се ни поредити.
@Слободан
Efikasnost termolelektrane je (samo) oko 25%, zavisno od kvaliteta uglja. A taj ugalj treba iskopati, ocistiti od jalovine i prevesti, sto takodje treba energiju. Dizel je nuzno zlo, naravno da nije cist. Ali struja je nekad jos prljavija.
Prikaži još odgovora
Milan Matić
Sve se radi samo da se nebi upotrebile gorive ćelije koje su daleko efikasnije i koriste jeftin pogon na vodonik. Neće naftaši i prizvodjaći baterija da izgube profit! Potrebno je malo istraživanja da se katalitički procesi i neki detalji usavrše, pa da se dobije uredjaj koji bi proizvodio struju na bilo kom mestu. Nebi bili više potrebni ni dalekovodi ni trafostanice ni bilo koji takvi električni giganti. Struja bi se proizvodila za ceo soliter, na licu mesta, sa gorivim ćelijama čija dimenzija nebi bila veća od ormana za knjige. U automobilskoj industriji velike fabrike takve pogone već uveliko koriste. Na svemirskim stanicama, podmornicama i sličnim kritičnim mestima se isključivo koriste gorive ćelije, koje ne proizvode nikakvo zagadjenje a nuzproizvod-čista voda- se koristi za piće.
slamkamenac
A ja mislio da se na svemirskoj stanici struja doprema preko dalekovoda. Nisam verovao kada su me lagali da struja dolazi iz solarnih panela, gde to moze? Eto naucih i ja nesto. Sta kazete, treba samo malo istrazivanja, ha?
Gazda Jeremija
Dragi "kolega". Mozete li da redakciji posaljete Vas rezime? Iskreno zelim da ga prosledim Istrazivackom timu Instituta za tehnologiju u Masacustetsu (MIT). Oni ne mogu docekati jos jednog genijalca kojem se smesi Nobelova nagrada iz fizike. Problematika centralizovanog i decentralizovanog distributivnog sistema elektricne energije je krajnje zanimljiva vladama Rusije, Amerike i Evropske unije. O Africi i Kini cu pricati kao sekundarnim trzistima. Vasa ideja o decentralizaciji i elektrifikaciji Sibirskog prostranstva donece Vam milijarde profita. Za ovu malecnu uslugu (preporuka Vaseg rezimea MIT-u), od silnog profita otplatite deo duga Republike Srbije ili ostavite otadzbini neku zaduzbinu, beskonacna zahvalnost i secanje su Vam zagarantovani!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.