Tečne baterije zamenjuju litijumske

Svakim danom na ulicama je sve više električnih automobila, koji će, sasvim je izvesno, u bliskoj budućnosti u potpunosti da zamene automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Glavna korist biće manje zagađenje životne sredine, jer električni automobili ne sagorevaju gorivo, pa samim tim i ne ispuštaju izduvne gasove. Međutim, njihova mana je ta što baterije moraju često da se pune, a za to je potrebno poprilično vremena. Drugi nedostatak jeste nedovoljan broj stanica na kojima bi vozači mogli da pune baterije. Jedno od rešenja može biti ugradnja „tečnih” baterija koje bi se punile za nekoliko minuta, na već postojećim benzinskim stanicama koje koristimo za sipanje benzina. Time bi se uštedeo novac potreban za izgradnju nove infrastrukture za dopunu baterija.

Profesor Džon Kušman, koji predaje prirodne nauke na univerzitetu Purdu u Indijani (SAD), objasnio je da bi sa punim rezervoarom tečne baterije moglo da se pređe oko 450 kilometara, zatim bi ga na stanici dopunili za par minuta i nastavili vožnju. Inače, profesor Kušman posebno se bavi proučavanjem i razvojem tehnologije tečnih baterija.

Li Kronin, hemičar na Univerzitetu Glazgov u Škotskoj, slaže se sa svojim kolegom. On tvrdi da bi razvojem tečne baterije električni auto stao rame uz rame sa klasičnim automobilom. Pritom bi i postojeća mreža benzinskih stanica mogla samo da se prepravi za punjenje električnih automobila.

Kao i litijum-jonske baterije koje pokreću većinu električnih automobila, tečne baterije otpuštaju energiju putem hemijskih reakcija plusa i minusa baterije preko elektrolita koji prave spoj. Kod litijum-jonske baterije elektrolit je postavljen između krajeva i kada se istroši, baterija mora da se puni strujom. Kod tečne baterije elektrolit stiže u tečnom stanju, iz rezervoara, odakle automobil dobija energiju potrebnu za pokretanje. Kada se istroši, potrebno je ponovo sipati elektrolit. Punjenje bi bilo jednostavno i brzo, gotovo identično sipanju goriva na pumpi.

Moderne tečne baterije postoje još od osamdesetih godina. Karakteriše ih dug vek i lako dopunjavanje i koristile su se za razne vidove skladištenja energije. Problem su njihove dimenzije i težina, pa se nisu upotrebljavale za pokretanje automobila, objasnio je Vilijem Čueh, naučnik sa Stenforda koji se specijalizovao u oblasti proučavanja baterija.

Hemičar Kronin radi na usavršavanju protoka energije kroz tečne baterije ubacivanjem elektrolita sa visokom koncentracijom metalnog oksida. Nedavno je objavio da su napravili pet puta jaču tečnu bateriju koja velikom brzinom pumpa elektrolit kroz ćelije baterije. Kušman, koji je još 2016. godine osnovao firmu za razvoj tečnih baterija i Kronin, došli su do zaključka da bi tečne baterije mogle da budu znatno manje, pa bi se lakše ugrađivale u električne automobile. Iskorišćeni elektrolit se ne bi prosipao, već bi mogao da se reciklira.

Ipak, ma kako dobro delovao pronalazak, ima naučnika koji su poprilično sumnjičavi.

Hajliang Vang, profesor hemije na Jejlu i ekspert za skladištenje energije, kaže da nova tehnologija može da bude revolucionarna, ali da ima još dosta prepreka koje mora da savlada pre nego što počne masovnija upotreba. Pre svega, misli na troškove i pouzdanost. Pitanje je i kako i da li bi ljudi znali da istoče istrošeni elektrolit i koliko bi im vremena bilo potrebno za to.

Kušman kaže da će novu tehnologiju testirati naredne tri godine, dok Kronin predviđa da će mu biti potrebno svega 18 meseci.

U svakom slučaju, litijum-jonske baterije drže monopol na tržištu električnih automobila, tako da će zagovornici tečnih baterija morati dosta da se potrude oko njihove promocije.