Švercuju sedative i sredstva za potenciju

Od početka 2019. do 10. marta carinska služba Srbije zaplenila je gotovo 250.000 komada ilegalnih lekova, dok je tokom 2018. na godišnjem nivou oduzeto približno 200.000 medikamenata. Tolika količina lekova u ovoj godini zaplenjena je skoro u jednom danu, kada je u prošlonedeljnoj zajedničkoj akciji carine i policije na graničnom prelazu Kelebija otkrivena ilegalna pošiljka sa više od 240.000 tableta „tamola-XX”, čija tržišna vrednost može dostići sumu od gotovo 700.000 evra.

Prekršaj je otkriven kada su carinici u prostoru između kabine i motora kamiona beogradskih registracija koji je ka Švedskoj prevozio proizvode od gvožđa i telekomunikacione kablove našli nekoliko ogromnih paketa oblepljenih selotejpom i u njima hiljade blistera rasutih nelegalnih lekova.

Reč je o 241.400 tableta pomenutog leka koji se koristi za ublažavanje bolova, a pripada grupi medikamenata sa opojnim dejstvom, zbog čega se često zloupotrebljava.

I tokom prošle godine carinici su na Aerodromu „Nikola Tesla” zabeležili dve velike zaplene upravo ovog leka, a simptomatično je da je u oba slučaja krajnja destinacija putnika koji su ih krijumčarili takođe bila Švedska.

Carinska praksa, kako je za „Politiku” rečeno u Upravi carina, pokazuje da se najčešće krijumčare sredstva za potenciju, među kojima dominira „kamagra” u svim oblicima, a prate je „degra” i „cijalis”.

Često se na listi krijumčara nalaze i medikamenti koji se zbog svojih opojnih svojstava zloupotrebljavaju, pa su pored pomenutog „tamola-XX”, tu još i „tramadol”, „rivotril”, ali i „modifinil” – popularno nazvan „pametna droga”.

Na listi najčešće krijumčarenih lekova su i oni za smirenje poput „ksalola”, „leksilijuma”, „lorsilana”, „apaurina”. Interesantno je da se mnogi od njih proizvode u Srbiji ili Makedoniji, pa je bilo slučajeva da se iz ovog regiona krijumčare ka Zapadnoj Evropi, navode u Upravi carina.

Beleži se i znatan broj pokušaja šverca hormona – testosterona, steroida i anabolika, kao i suplemenata (poput raznih proteinskih preparata) za bodibildere.

Dosadašnja iskustva govore da se nelegalni lekovi uglavnom dopremaju iz Kine i Indije, jer se u tim zemljama falsifikuju lekovi poznatih robnih marki (poput vijagre). Upotreba lažnih i neregistrovanih lekova može biti jako opasna, jer se o njihovim sastojcima malo zna, kao i o uslovima u kojima su proizvedeni.

Alarmantno je, međutim, da se oni sve češće prodaju preko interneta, na raznim portalima za oglašavanje, pa čak i preko društvenih mreža. Tržište falsifikovanih lekova jedno je od najbrže rastućih kriminalnih delatnosti, pa njihovo krijumčarenje predstavlja gorući problem u celom svetu.

Praksa pokazuje da je šverc sedativa i lekova za potenciju veoma isplativ jer se ljudi ustručavaju da ih nabavljaju legalno, pa pristaju da ih plaćaju skuplje kod nelegalnih dobavljača. Neki podaci čak pokazuju da je šverc medikamenata za potenciju isplativiji od krijumčarenja droge.

Srbija se u 2019. godini priključila Evropolu u akciji suzbijanja nezakonite trgovine lekovima, u čijoj je operaciji pod šifrom MISMED-2 zaplenjeno 13 miliona doza raznih medikamenata, vrednih 165 miliona evra. U akciji kojom je rukovodila francuska žandarmerija i carina Finske učestvovalo je 16 zemalja. Pod sumnjom da su članovi farmaceutske mafije uhapšeno je 435 osoba, pripadnika 24 organizovane kriminalne grupe. Operacija je u strogoj tajnosti trajala nekoliko meseci, a Evropol je u interesu istrage prošle sedmice, po okončanju postupka, saopštio detalje.

„Zloupotreba lekova je ozbiljan i sve veći problem sa kojim se treba uhvatiti u koštac na evropskom nivou. Organizovanih grupa sve je više jer ova oblast kriminala daje vrlo visok profit za počinioce i relativno mali rizik za otkrivanje i kažnjavanje. Ova istraga pokazala je da se ilegalno trguje ne samo opijatima, već i lekovima za tretiranje bolesti kao što su rak i srčana oboljenja”, navode u Evropolu i dodaju da je u porastu i broj falsifikovanih lekova.

Promet lažnih lekova i medicinskih sredstava preko interneta je sve veći, a Interpol stalno upozorava na rizike nabavke medikamenata preko neproverenih veb-sajtova. Pod šifrom Pangea, Interpol istražuje ovu pojavu u poslednjoj dekadi, a podaci pokazuju da je od osam država u 2008., deset godina kasnije spisak zemalja u kojima se lekovi na crno prodaju onlajn porastao na čak 123 države.

Prošle godine uhapšeno je 859 ljudi, a zatvoreno 3.671 sajt preko kojih su nelegalno prodavani lekovi vredni 14 miliona dolara.