Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od biblijskih do komičnih scena

Grafički eksperimenti velikih stvaralaca iz perioda od 16. do početka 18. veka, objedinjeni nazivom „Nizozemska grafika”, predstavljeni su u Narodnom muzeju
Јохан Саделер, „Стварање птица и риба” из серије „Постање”, према Мартену де Восу, после 1588, бакрорез

Narodni muzej održao je svoje obećanje dato publici pre nešto manje od godinu dana, a prilikom ponovnog otvaranja svog zdanja na Trgu republike – da će deo nove stalne postavke posvećen radovima na papiru biti osvežavan s vremena na vreme različitim izborom dela iz bogate muzejske zbirke. Prva izmena u odnosu na jun prošle godine aktuelna je od juče, reč je o izboru od 96 radova velikih stvaralaca iz perioda od 16. do početka 18. veka koji su objedinjeni nazivom „Nizozemska grafika” i čiji kvalitet nesporno svedoči o tadašnjoj ekspanziji ovog medija u oblasti između reka Meze, Šelde i Rajne (približno današnje teritorije Holandije, Belgije i Luksemburga) tamo gde se razvila sasvim osobena kultura utemeljena na kasnom srednjem veku, plod živih društvenih aktivnosti i širenja humanističkih ideja, sa velikim prometom ljudi, robe i umetnina.

Dela nastala tehnikom bakroreza, koji je bio dominantniji tokom 16. veka, i ona urađena u bakropisu, koji je prednjačio u 17. veku, posebno oplemenjuju osobenosti stvaralaca koji su unosili brojne inovacije u svoj rad, objašnjava nam Dragana Kovačić, kustoskinja Zbirke crteža i grafike stranih autora u Narodnom muzeju. Njihova eksperimentisanja ovom tehnikom, način prikazivanja motiva i raznovrsnost tematike inspirisali su vekovima potom mnoge savremene umetničke likovne tendencije. Najprepoznatljivija imena su svakako Hendrik Holcijus i Rembrant van Rajn, a postavka, vešto i s namerom intonirana prigušenim osvetljenjem, počinje Lukasom van Lejdenom i njegovom grafikom pod nazivom „Jestira pred Asfirom”, inače i najstarijim trenutno izloženim eksponatom.

– Ispod Van Lejdenove bakrorezne igle 1518. nastala je ova starozavetna scena u kojoj Jestira, jevrejskog roda i udata za kralja Asfira njega moli za milost prema njenom narodu. Autor je rodonačelnik procvata nizozemske grafike, čitav svoj opus formirao je u ovom mediju, bitno je reći da je svoj grafički eksperiment započeo u Lejdenu gde nije uopšte postojala takva tradicija. Samostalno je i poprilično inovirao upotrebu grafičke igle, izgradivši samosvojan stil. Van Lejdenu veliki uzor bio je Albreht Direr koji je, čak, jednom došao da i ga poseti i ukaže mu poštovanje – objašnjava naša sagovornica.

Nezaobilazan je Holcijus za kojeg je posebno zanimljivo to što je oko 1588. samostalno obavljao čitavu grafičku produkciju: kao izvanredan crtač sam je davao nacrt, sam je rezao i sam štampao.

– Do tada je sarađivao za velikim izdavačkim kućama u Antverpenu pa je prešao u Harlem. Jedan je od onih slikara-gravera koji je negovao spoj umetničkog autorstva i zanatskog elementa. Poseban je i njegov pristup ljudskoj figuri u tehnici bakroreza po kojoj je i najpoznatiji, iako je radio i u drvorezu i u bakropisu. Uveo je novu tehniku rezanja prilikom rada na ljudskom telu, uglavnom je to bila mišićava muskulatura o čemu svedoči i delo „Tantal”. Pored toga, on unosi i sekvenciran način prikazivanja, u obliku izdvojenih elemenata, koji je sasvim modernistički. Bio je i izvrstan pedagog i zbog svega toga uspeo je svojim radom da postane legenda za života – ističe kustoskinja, nastavljajući dalje o Rembrantu u čijem fokusu je bio bakropis:

– U odnosu na njegov veliki opus mi imamo malo njegovih radova, uglavnom malog formata, ali su oni dovoljno ilustrativni da bismo shvatili njegovu ulogu i veličinu. Likovno se najviše izdvaja veća kompozicija „Ecce homo” koju je Rembrant uradio 1636. sa svojim učenikom Janom van Flitom i koja pokazuje njegov dobro poznati odnos svetla i tame po kojem će biti čuven kao slikar. Potpuno je revolucionarno shvatio slobodu koju pružaju bakropis i hemijska obrada ploče, radio je često i u kombinaciji sa suvom iglom, da bi u ploče utiskivao čak i različite materijale. Te teksture koje je dobijao postale su strukture na koje su se posle oslanjali umetnici u 19. veku. Interesantno je i to što je u njegovom slučaju svaki novi otisak bio novo delo, on lično svaki je posmatrao kao pojedinačan rad koji je u sebi imao i neku doradu.

Utisak o postojanju zapanjujuće raznolikosti stvaralaštva koje je ovde predstavljeno potvrđuju i najmlađi radovi koji se mogu videti, dela iz 1730, čiji je autor Jan Punt, umetnik koji se bavio ilustracijama prema Molijerovim komedijama.

– Muzej poseduje celu seriju od šesnaest malih grafika, tu su uobraženi bolesnici, čak i ljubavne scene, izložili smo njih deset u intimnom, kabinetskom formatu – zaključuje Dragana Kovačić.

Inače, sada prikazana dela, zajedno sa još oko stotinak iz istog perioda koja se čuvaju u ovoj kući, nabavljena su najvećim delom otkupom posle 1945. Izložba će trajati do jeseni ove godine, a za oktobar je zakazan i međunarodni naučni skup „Izvan ograničenja poimanja nizozemske grafike”, čiji je cilj da se analizira kakva su moderna shvatanja ove tehnike, ali i da se utvrdi kakvi su bili uplivi nizozemske grafike u jugoistočnu Evropu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.