Vozači autobusa posle bolovanja dobili povišice

Subotica – Vozači „Suboticatransa” vratili su se na posao, ali sada voze pod novim uslovima. Epidemija gripa među vozačima prethodnih sedmica, kada je na bolovanje odjednom otišla gotovo polovina od 144 zaposlena vozača, završena je neposredno pre nego što je potpisan kolektivni ugovor. Između grada, poslodavca i sindikata dogovoreno je da se od aprila za 20 odsto poveća zarada vozačima i mehaničarima.

Oglasili su se i sindikalna organizacija preduzeća i udruženje vozača i auto-mehaničara saopštenjem: „Što se tiče nedoumice oko odlaska većeg broja vozača na bolovanje, smatramo da svako ko je bolestan ima zakonsko pravo da se leči, pogotovo zaposleni koji obavljaju izuzetno težak i odgovoran zadatak prevoza ljudi i održavanja autobusa.”

„Njihove zarade su bile male za odgovoran posao, bili su i bolesni i nezadovoljni i moralo je nešto da se promeni. Poboljšan je status vozača i mehaničara, a kolektivni ugovor je i povoljniji od Zakona o radu. I u Beogradu i u Novom Sadu zarade vozača su više, međutim, u Subotici je to posebno deficitarno zanimanje, a trebalo je sačuvati preduzeće i obezbediti prevoz za građane”, kaže Ištvan Huđi, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Zarada vozača, i sa prekovremenim radom, nije dostizala prosečnu subotičku platu od 47.800 dinara, dok će sa novim povećanjem biti bar desetak hiljada viša. To bi moglo da zaustavi odliv, jer je samo prošle godine svakog meseca u proseku tri vozača uzelo svoje radne knjižice.

Neformalni pritisak, koji su u „Suboticatransu” primenili oni od kojih zavisi delatnost preduzeća, mogli bi da „preslikaju” i zaposleni u drugim javnom preduzećima i ustanovama, čim dođe vreme za potpisivanje kolektivnog ugovora. I poslodavci i sindikat su svesni da zarade moraju da rastu, jer iz Subotice, sa stanovništvom koje u velikom broju ima državljanstvo EU, evropsko tržište radne snage je na dohvat ruke. Masovni odlazak majstora raznih profila ili medicinskih radnika već odavno je napravio potrese u mnogim kolektivima. Nedavno je studentu generacije Građevinskog fakulteta ponuđen posao i plata u Subotici od 35.000 dinara. Tražio je zaradu bar u visini republičkog proseka, ali mu je odgovoreno da je to previše. Nedelju kasnije već se zaposlio u Nemačkoj.

„Ukoliko država ima suficit, onda treba sačuvati ljude i preduzeća. Gde god postoji mogućnost, treba da se zarade povećavaju. Jedan od najbitnijih uslova za ostanak ljudi jeste plata, i tu možemo da govorimo ne samo o javnim preduzećima već i o prosveti, zdravstvu, privredi. Prosečna plata bi morala biti viša, a nama je najveći problem minimalac, koji ne prati potrebe zaposlenih. Radnici ističu da im je važna i pravna sigurnost, bezbednost i zdravlje, osećaj da se vodi računa o čoveku, o njegovim potrebama. To su prevashodni uslovi zbog kojih bi ljudi razmislili da li da ostave sve i odu”, kaže Huđi za „Politiku”.