Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Velikani srpskog glumišta (1)

Prigodno izdanje, pušteno u opticaj 27. marta, sadrži osam maraka nominalnih vrednosti 23 dinara, četiri FDC koverte i žig, a štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Velimir Živojinović rođen je 5. juna 1933, u Jagodini. Zajedno sa Milenom Dravić i Ljubišom Samardžićem, činio je trio najomiljenijih filmskih glumaca i bio jedan od stubova na kojima je počivala jugoslovenska i srpska kinematografija. Nadimak Bata dala mu je sestra i po njemu je bio poznatiji nego po pravom imenu. Zvali su ga i – narodski glumac. U svet umetnosti ušao je vireći kroz prozor pozorišta u kome se održavala proba nekog komada. Nije, kako je govorio, imao živaca da čeka Hamleta i uskočio je u kompoziciju filma. Slovio je i za kauboja, odnosno Džona Vejna partizanskih filmova. Za 57 godina karijere, igrao je u više od 350 filmova i televizijskih serija: Skupljači perja, Kozara, Breza, Maestro i Margarita, Tri, Balkan ekspres, Lepa sela lepo gore, Idemo dalje... Zahvaljujući filmu, imao je privilegiju da ispija jutarnju kafu sa Ričardom Bartonom i Liz Tejlor i druguje sa Orsonom Velsom. Zbog uloge u ostvarenju Valter brani Sarajevo, bio je omiljeni glumac i stotina miliona gledalaca u Kini. Zbog privrženosti porodici, odbio je poziv iz Holivuda. Osnivač je i prvi predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije. Umro je 22. maja 2016. i otišao u legendu.

Ljubiša Samardžić rođen je u Skoplju, 19. novembra 1936. Bio je jedan od najvećih i najviše nagrađivanih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije. Nadimak Smoki pratio ga je od istoimene filmske uloge. Iako je, kao student Akademije za pozorište, film, radio i televiziju dobio stipendiju za Atelje 212, karijeru je trajno gradio na filmu. Govorio je da mu je najdraža uloga u ostvarenju Hamlet u Mrduši Donjoj, jer se kroz tu ulogu oslikavala njegova predanost i pripadnost filmu. Za ulogu u projekciji Jutro, dobio je nagradu Coppa Volpi na festivalu u Veneciji. Kao reditelj, debitovao je filmom Nebeska udica, a usledili su Nataša, Ledina, Jesen stiže, dunjo moja, Konji vrani, Miris kiše na Balkanu... Autor je testamentarnog, dokumentarnog autobiografskog filma Panta rei. Igrao je u nizu kultnih filmova i serija: Prekobrojna, Bitka na Neretvi, Savamala, Život je lep, Smrt gospodina Goluže, Kuda idu divlje svinje, Dimitrije Tucović, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Policajac sa Petlovog brda, Vruć vetar... Brojne nagrade, diplome i priznanja zaveštao je Jugoslovenskoj kinoteci. Umro je 8. septembra 2017.

Mira Stupica rođena je 17. avgusta 1923, u Gnjilanu. Po mnogima je najveća srpska glumica. Uz Milenu Dravić, proglašena je glumicom 20. veka. Sa rediteljem i suprugom, velikanom Bojanom Stupicom, gradila je i temelje i vrhove, ne samo pozorišnog života ovih prostora, već i kulture u najširem i najpotpunijem smislu te reči. Vedra, energična, nadasve šarmantna, harizmatična... Njen smeh je, kako se govorilo, parao i zvezde. Talenat takođe. I mudrost. Na gostovanju predstava Dundo Maroje i Jegor Buličov u Parizu, domaćini su joj, videvši kakva je glumica, dali garderobu Sare Bernar, u koju pristup imaju samo posebni. Igrala je Petrunjelu, Mirandolinu, Barunicu Kasteli, Gloriju, Nastasju Filipovnu, Sašu Njeginu, Grušenjku, Madam San Žen, Princezu Kseniju, najveće naslove domaće i svetske, klasične i savremene literature. Dobitnica je svih najznačajnijih pozorišnih i filmskih nagrada i priznanja. Objavila je knjigu memoara Šaka soli, 2000. Otrgla je glumicu Žanku Stokić od zaborava i, ustanovivši nagradu sa njenim imenom, vratila je na scenu Narodnog pozorišta i u kolektivno pamćenje. Umrla je 19. avgusta 2016.

Slobodan Aligrudić, poreklom Crnogorac, rođen je 15. oktobra 1934, u Bitolju. Da nije glumac, govorio je, bio bi fudbaler Partizana. Apsolvirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Šezdesetih godina prošlog veka, Ateljeu 212, u kome je Mira Trailović već okupila Zorana Radmilovića, Slobodana Cicu Perovića, Petra Kralja, Boru Todorovića, Batu Stojkovića, Milutina Butkovića i Vladu Popovića, nedostajao je samo Alija za kompletiranje okteta kreatora i danas čuvenog dobrog duha Ateljea. Zbog, kako kažu, probirljivosti u pozorišnim poslovima, napušta Atelje i velikim koracima ulazi u svet pokretnih slika, darujući svoje lice i glas likovima u više od 90 filmova, televizijskih serija i drama. Uloge antiheroja u filmovima crnog talasa i kompletni karakteri bili su skrojeni po njegovoj meri: San, Zaseda, Rani radovi, Kad budem mrtav i beo, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT... Filmovi Sjećaš li se Doli Bel i Otac na službenom putu Emira Kusturice obeležili su njegovu karijeru. Umro je 13. avgusta 1985, mlad, nije dočekao 51. godinu.

Stručna saradnja: Udruženje dramskih umetnika Srbije

Umetnička realizacija: mr Marina Kalezić, akademski slikar

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ja, bokeljka
odlicno odradjeno.
miroslav
dali je Bata Zivijnovic rodjen u Jagodini ili Koracici podno Kosmaja???????
Lale
Живели су у временима када је филмска уметност била на врхунцу и поставили лествицу превише високо да би била досегнута у наредних милион година.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.