Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTRAŽIVANjE SVEMIRA

Stres budi viruse

Posle 90 dana boravka u svemiru broj ćelija koje sprečavaju razvoj leukemije opada za 50 odsto. – Negativan uticaj radijacije i bestežinskog stanja
(Фотографије Пиксабеј)

Što više vremena provedu u svemiru veća je i šansa da se kod astronauta po povratku na Zemlju aktivira virus herpesa ili da dobiju varičele, zaključak je do kojeg su došli naučnici NASA. Istraživači tvrde da je glavni uzrok obolevanja stres.

Naučnici su prikupljali uzorke urina i krvi od astronauta pre, tokom i posle kraćih letova u svemir, ali i posle dužeg boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posle povratka kod više od polovine astronauta aktivirao se virus herpesa, objavljeno je u časopisu „Frontiers in microbiology”.

Kako prenosi Si-En-En, kod 47 od 89 astronauta (53 odsto), koji su kratko boravili u svemiru i 14 od 23 (61 odsto) poslatih na duže misije utvrđeno je da se probudio virus herpesa.

Astronauti se tokom leta i boravka u svemiru izlažu nultoj gravitaciji, radijaciji i ekstremnoj gravitaciji tokom poletanja i sletanja. Na njihovo zdravlje dodatno utiče skučen prostor, odvojenost od porodice i prijatelja i promena vremena predviđenog za spavanje. Virus herpesa nalazi se u nervima i u ćelijama imunog sistema svakog čoveka, tu miruje i čeka trenutak da se aktivira. Međutim, srećom po astronaute, aktiviranje virusa ne znači da će dobiti i simptome herpesa.

Svega šest astronauta dobilo je simptome posle aktiviranja virusa. Po povratku na Zemlju postoji opasnost da astronauti kod kojih se aktivirao herpes inficiraju druge ljude. Najosetljiviji bi bili ljudi slabog zdravlja i novorođenčad. Ispitivanjem telesnih tečnosti došlo se do podatka da simptomi zaraženosti astronauta ostaju u organizmu i mesec dana po povratku sa misije.

Svi podaci do kojih naučnici dolaze biće vredni za planiranje budućih letova u svemir, pogotovo dužih misija ka Mesecu i Marsu, kada će astronauti zakoračiti u duboki svemir. Povratni let ka Marsu trajao bi tri godine.

Što je duži let i boravak u svemiru, veća je i šansa za razvoj virusa. Jedno od rešenja bila bi vakcinacija, ali trenutno je moguće da prime samo vakcinu protiv varičela. Vakcina protiv herpesa još je u fazi testiranja, mada nije dala vidljive rezultate i nema nikakvih naznaka da će ih u skorije vreme biti.

Boravak u svemiru utiče i na brzu razgradnju mišića i kostiju, a jedino rešenje jeste svakodnevno treniranje tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Naučnici su posebnu pažnju posvetili uticaju boravka u svemiru na ćelije imunog sistema. Posebno su proučavali kakve su posledice po jedan tip belih krvnih ćelija koje uništavaju kancerogene ćelije u organizmu. Te ćelije štite organizam i od ponovnog aktiviranja raznih virusa koji se nalaze u njemu.

Veliki je rizik obolevanja od raka, pogotovo kada se duže vreme provede u svemiru, jer su astronauti izloženi znatno većoj radijaciji nego na zemlji.

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici prostorije su sterilne i ne postoji mogućnost da se stanari zaraze. Ali problem su virusi koji se već nalaze u organizmu. Pre svega, misli se na viruse herpesa, zatim viruse koji izazivaju mononukleozu i čireve. Oni miruju u organizmu svakog čoveka tokom celog života, a aktiviraju se kada je organizam pod stresom.

U najnovijim studijama utvrđeno je da posle 90 dana boravka u svemiru broj ćelija koje sprečavaju razvoj leukemije opada za 50 odsto. Taj procenat znatno je veći kod astronauta koji polete na prvu misiju. Naučnici veruju da se sve ovo dešava zbog jakog uticaja stresa na organizam. Ipak, oni tvrde da to ne znači da su astronauti više podložni obolevanju od raka u odnosu na ljude koji se nikad nisu vinuli ka svemiru. U svakom slučaju, pred naučnicima je još dosta posla pre nego što tačno utvrde da li na ljudski organizam loše utiče stres, niska gravitacija ili radijacija.

Istraživači iz Svemirskog centra „Džonson” strogo paze da astronauti tokom boravka u svemiru redovno vežbaju i jedu kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu da bi bili što zdraviji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.