Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ANATOLIJ KARPOV, poslanik Dume (RF) i trostruki svetski prvak u šahu

Matirao i zagađenje Crnog mora

„Politiku” poznajem dobro, od prvog putovanja u Jugoslaviju, 1972. godine; to je list koji se odlikuje ozbiljnošću nivoa na kojem predstavlja informacije
(Фото EPA/Clemens Bilan)

Od našeg specijalnog izveštača
Moskva – Šah je svoj zenit postigao baš kada je Anatolij Karpov postao svetski prvak, i to na vrhuncu „hladnog rata”, nakon čega se njegova domovina, SSSR, raspala, kao i SFRJ. Jugoslaviju Karpov naziva divnom zemljom, a i o Srbiji i „Politici” govori s mnogo emocija.

Za šahovskom tablom je bio ljuti protivnik  Garija Kasparova, a i danas su kao političari na različitim stranama. S Robertom Fišerom nije imao priliku da odgira meč, jer se Amerikanac povukao. 

Šah je jedno od velikih blaga čovečanstva, o čemu, između ostalog, svedoči i „Zlatna knjiga”, koju su 1472. napisali poznavaoci renesansnog šaha Đovani de Bon i Raj Lopez. Slavna igra na 64 polja objedinila je čitav svet, uklanjajući razlike bazirane na rasnoj ili polnoj pripadnosti. Iako živimo u savremenom kompjuterskom vremenu, vrednost šaha nije prevaziđena ni u misaonim zakonitostima, ni u matematičkim i geometrijskim principima. Ova čuvena igra našla je svoje mesto i u politici, ne zato što je bilo genijalnih šahista među političarima, niti zbog ljubitelja ove igre, već zato što su tri meča antologijske šahovske borbe za svetskog prvaka obeležila epohu Hladnog rata između dve velike političke i šahovske sile, SAD i SSSR-a. To su mečevi: Boris Spaski – Bobi Fišer (1972), Viktor Korčnoj – Anatolij Karpov (1978) i Anatolij Karpov – Gari Kasparov (1985).

Šah je svoj zenit postigao baš kada je Karpov postao svetski prvak, i to na vrhuncu Hladnog rata, nakon čega su se dogodile globalne političke promene: raspad socijalističkih zemalja u osamdesetim godinama prošlog veka, među kojima su i SSSR i SFR Jugoslavija, kao i raspad Varšavskog pakta. Obojica smo članovi Međunarodne slovenske akademije nauka i umetnosti, sa sedištem u Moskvi. U pauzi rada akademije s antologijskim sportistom i svetskim prvakom u šahu – akademikom Anatolijem Karpovim, započeli smo razgovor najpre o listu „Politika”.

Ana­to­lij Kar­pov sa na­šim do­pi­sni­kom Želj­kom Šaj­nom  (Fo­to Vla­di­mir Ku­ri­šev)

„’Politiku’ poznajem dobro – od prvog putovanja u Jugoslaviju, 1972. godine. Tada su ’Politika’ i ’Borba’ bile glavne novine o politici, koje su uvek obraćale pažnju i na našu delatnost: u njima je uvek postojao deo posvećen šahu. Tamo su radili veoma vredni, ugledni autori, a generalno se ’Politika’ odlikovala ozbiljnošću nivoa na kojem su bile predstavljane informacije. Onda su došla druga vremena, promenili su se međunarodni odnosi i kvalitet štampe se donekle promenio, ali je ’Politika’ preživela. To je dokaz da je kriza prevaziđena”, kaže Anatolij Karpov.

Postali ste svetski prvak u šahovskoj svetskoj osovini Spaski–Fišer–Karpov, Korčnoj–Kasparov. Sovjetski Savez dominira nad SAD. Ipak, politički se vaša i moja zemlja raspadaju. Od bombardovanja SR Jugoslavije prošlo je 20 godina. Srbija danas neguje neutralnu politiku, a RF s Putinom na čelu donekle je uravnotežila odnose u svetu. Kako prvak sveta u šahu gleda na političku sliku i gde vidi rešenje u mojoj zemlji?

Jugoslavija je bila divna zemlja. Ipak, problemi su se osećali i tada: različit je bio nivo ekonomskog razvoja, kao i obrazovni nivo u istočnim i zapadnim regijama. Nažalost, Jugoslavija se raspala u teškim mukama. Preko UN dolazio sam u Vukovar, bio sam u Bosni neposredno nakon završetka rata. Kada sam putovao iz Beograda do granice s Hrvatskom i Bosnom, u suprotnom smeru kretale su se izbeglice: kolima, pešice... To su bila strašna vremena, ta noćna mora se još pamti. Želim da ti problemi prođu što je pre moguće, kako bi zemlje konačno dobile ekonomsko blagostanje i političku stabilnost.

U Sovjetskom Savezu svakako ste uživali poštovanje, ali ste istovremeno i na zapadu bili poštovani i prepoznatljivi, iako ste titulu osvojili bez borbe s Fišerom. Nedostaju li vam ta vremena?

Ja sam i dan-danas među prvih deset najpoznatijih ljudi na svetu. Uvek sam pokušavao da uspostavim saradnju, uvek sam se bavio organizacijom turnira, dečjim šahom. Organizovao sam prvu dečju olimpijadu, 1995. godine. Posle je to postalo zvanično takmičenje. Na prvih osam šahovskih takmičenja bio sam predsednik organizacionog odbora. Zahvaljujući šahu, moja popularnost je rasla. Ljudi poštuju moje napore da razvijem veze između zemalja, kao i moj doprinos šahovskom obrazovanju. U mnogim zemljama postoje škole s mojim imenom ili škole koje nadgledam: u 36 zemalja sveta, u gotovo 50 regija Ruske Federacije i bivših sovjetskih republika. Ovo je prava imperija šahovskih škola. Ja sam angažovan na očuvanju mira, ambasador sam Unicefa i mnogo sam učinio da poboljšam situaciju u oblasti zdravstvene zaštite dece.

Šta vam donosi deputatska uloga danas u odnosu na onu popularnost koju ste imali kao svetski prvak u šahu?

Biti poslanik državne Dume podrazumeva stalno zaposlenje. Imam ozbiljne programe u Tjumenu. Ja sam, inače, poslanik iz Hanti-Mansijskog okruga i Jamala, a ovo je veoma velika oblast, kao polovina zapadne Evrope. Velika je razdaljina od juga do severa, od granice sa Kazahstanom ima 3.000 kilometara, a od istoka do zapada 1.600 kilometara.

Pre 20 godina otvorio sam škole u Sibiru, u Salehardu i Neft-Jugansku. U školi u Jamalu imao sam učenicu, sada velemajstorku, Aleksandru Gorjačkinu, koja je sa 13 godina postala velemajstor među ženama. Imam veliku šahovsku aktivnost u sva tri okruga. U Tjumenskoj oblasti predajemo šah u 280 škola i 60 vrtića, a u Hanti-Mansijsku doneta je odluka da šah treba da bude u svakoj školi.

Takođe, bavimo se zdravstvenim i socijalnim pitanjima. Prvi smo rešili problem prevarenih akcionara. Naime, kada se stanovi kupuju još tokom izgradnje, taj novac treba da služi daljoj izgradnji, ali u Rusiji su građevinske kompanije često bile prevarantske, uzimale bi novac i nestajale. Danas promovišemo zakon koji daje odlaganje stambenih kredita svim građanima Ruske Federacije koji se ne mogu nositi s plaćanjima.

Koji je, prema vašem mišljenju, vaš najznačajniji doprinos?

Kao član Odbora za prirodne resurse i ekologiju doprineo sam očuvanju Crnog mora. Predstavnici računske komore i ja borili smo se za čistoću Crnog mora. Postigli smo da se na nivou regiona i na nivou vlade donese odluka o zabrani otvaranja deponija na crnomorskoj obali. Sve deponije nalaze se samo unutar regiona. Takođe, radio sam u Odboru za ekonomsku politiku kao prvi zamenik predsednika odbora i uveo sam zakon kojim smo spasli konjarstvo u Rusiji. Sada sam zamenik predsednika Odbora za međunarodne poslove, koji uključuje širok spektar programa. Stalno imamo susrete i delegacije u vezi s pitanjima međunarodne aktivnosti. Za ovo vreme primio sam više stranih delegacija nego bilo koji predstavnik državne Dume. Nedavno je dolazila delegacija iz Ukrajine. Volim da razvijam normalne prijateljske odnose.

U Rejkjaviku se sudaraju Spaski i Fišer. Fišer je prvak. Vi niste imali priliku da odigrate šahovski meč s Fišerom. Šta je za vas značilo to što jedan Amerikanac u jeku Hladnog rata i u zenitu ove drevne igre na 64 polja nije ukrstio figure s Rusom?

Mislim da je Fišer imao lične probleme, a pojava mladog rivala koji je napredovao veoma brzo je za njega bila neprijatno iznenađenje, jer je ranije igrao s mnogo starijim protivnicima. Bio sam osam godina mlađi od njega, ali sam već bio ušao u šahovsku elitu. Psihološka situacija za Fišera nije bila povoljna iako je u uslovima političke konfrontacije većina bila na njegovoj strani. Pošto je mene šahovski svet već posmatrao, imao sam dosta obožavalaca i navijača u zapadnoj Evropi i SAD. Fišer je uvek bio nesiguran, što se može pratiti kroz različite faze. Tri godine nije igrao nijednu zvaničnu utakmicu pre nego što je upoznao mene. Za sebe je tražio izuzetne prednosti, a zatim je izjavio da, pošto njegov ultimatum nije bio prihvaćen, odbija da igra. Pripremao sam se, mislio sam da imam dobre šanse. Ne mogu reći da je to bila baš sigurna prednost, ali mislim da sam mogao da pobedim. Kada je Fišer odbio da igra, energija koju sam skupio pripremajući se za igru s njim omogućila mi je da osvojim skoro sva takmičenja tokom narednih pet godina. Tako sam postavio rekord u broju međunarodnih turnira i pobeda u timskim takmičenjima.

Za šahovskom tablom bili ste ljuti protivnici s Kasparovim. Danas ste i kao političari na različitim stranama. Ima li i tu simbolike?

Imamo potpuno drugačiji pristup životu. On je u šahu talenat i genije, kao i ja, ali u životu smo veoma različiti. Možda su razlog tome starosna razlika od 12 godina i poreklo: ja sam s Urala, on sa juga, iz Azerbejdžana, iz Bakua. Mi imamo drugačiji temperament, kao i pristup rešavanju problema, čak i drugačiju viziju problema. Po karakteru i po nekim principima, potpuno smo različiti ljudi, pa je očekivano da se nađemo na različitim stranama. Ipak, naša vizija šaha je skoro ista. Uočili smo probleme naše šahovske asocijacije, probleme njenog predsednika i to nas je ujedinilo, jer je izazivalo strašnu štetu svetskom šahovskom pokretu. Tu smo se našli na istoj strani.

Kao šahista koji je zabeležio mnoge šahovske rekorde i kao političar, šta biste poručili srpskom narodu?

Želeo bih da pozdravim srpski narod. Bio sam u Srbiji ne tako davno i doći ću ponovo. Znam da su naši narodi istorijski povezani i gaje najtoplije odnose jedni prema drugima. Želim da istorijsko prijateljstvo naših naroda opstane i želim ljudima u Srbiji dobrobit i zdravlje.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mile ć
E, pa sad! Jeste Fišer jedan, ali nema ni dva Talja. Petrosijan je takođe unikatan, i sve tako redom dok ne iscrpimo sva imena velikana svetskog šaha.
артиљерац
Мала занимљивост везана за шах.Шах је,кажу,измишљен у Индији.Да би се неки махараџа разонодио.Пошто му се свидео хтео је да награди човека који га је измислио.Нудио му је злато,накит,али овај је тражио да га исплати житом.И то овако:на прво поље једно зрно жита,на друго 2,на треће 4,на четврто 8 итд.Он се насмејао,и звао "минисистра финансија" да исплати човека.Овај кад је чуо ухватио се за главу,крајњи збир је огромна количина жита.Кога не мрзи нек рачуна,видеће.Иначе причу сам прочитао још у ОШ у збирци из математике,чувени Вене Богославов.
Sahmat
Fiser je samo Jedan i jedini!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.