Ima nas koji verujemo u Kosovski zavet

G. Nebojša Bakarec, funkcioner SNS-a, objavio je u „Politici” članak „Posledice zamrznutog konflikta”. Pojedini navodi u članku ne odgovaraju činjeničnom stanju, a vređaju me i kao pravoslavnog vernika (reči o „utopijama o Kosovskom zavetu”), pa ću se na njih osvrnuti.

Autor članka se zalaže za postizanje „kompromisa” o statusu Kosova, koji bi u suštini značio promenu ustavnog rešenja o Kosovu (preambule Ustava Srbije). Za sva događanja od 2003. do danas (zločin u Goraždevcu 2003, pogrom nad Srbima 2004, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008...) g. Bakarec krivi stanje „zamrznutog konflikta”, odnosno nepristajanje na priznanje protivpravne secesije Kosova. Ovo je velika evolucija u stavovima, jer je g. Bakarec, na primer, januara 2011. odbacivao čak i pomisao o razgovorima ili, recimo, o odlasku na Molitveni doručak u Vašington. Citiram tadašnji članak g. Bakareca: „Smatram da zbog proglašenja lažne države Kosovo, zbog izazivanja drugih dezintegracionih procesa u Srbiji (Vojvodina, Raška oblast), instaliranja marionetske vlasti u Srbiji i američke NATO agresije, niko iz ove zemlje ne treba da ide na Molitveni doručak”. A dve godine kasnije, maja 2013, g. Bakarec, tada funkcioner DSS-a, zapisao je: „Braniti narod na Kosovu i Metohiji, podržavati jedinstvo Srba sa KiM, onemogućavati sprovođenje Briselskog sporazuma, zalagati se za narodni referendum o Briselskom sporazumu... Prozivati krivce (slede imena četvoro vodećih političara) – dok i lišće na drveću i travke u poljima ne počnu da bruje: ’U cara Trajana kozije uši’ i ’Car je go!’.”

G. Bakarec je očito promenio svoj stav, ali treba da zna da ima mnogo nas koji nismo. I nećemo. Znam da je u vreme pisanja njegovog članka, maja 2013, situacija bila drugačija: na severu Kosova delovali su organi opština po srpskom ustavnom poretku, srpska civilna zaštita (sa nekoliko hiljada članova), srpska policija, tužilaštvo i sud koji je sudio po zakonima Srbije, a roba je tamo ulazila bez carina. Nažalost, od tada se mnogo promenilo: uveden je „tvrd” granični prelaz, raspušteni srpski organi, a na sever dovedeni secesionistički policija, tužilaštvo i sud. G. Bakarec zna da u slučaju raspuštanja organa opštine pravni poredak Srbije zahteva da predsednik Skupštine Srbije raspiše nove izbore u roku od 30 dana i da to, u slučaju opština Leposavić, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Zvečan, nije učinjeno duže od pet godina, od novembra 2013. I još gore: da su u međuvremenu raspisani izbori i dovedeni ljudi birani po propisima secesionista. Misli li g. Bakarec da za to neko mora odgovarati?

G. Bakarec se pritužuje zbog akcije secesionističkih specijalaca 26. marta 2018. u Mitrovici. Pa kada su oni prvi put prešli na sever i na osnovu kojih i čijih sporazuma? Dalje autor članka jadikuje zbog smenjivanja g. Nenada Rikala sa mesta ministra u vladi tzv. Republjika e Kosoves. Da li g. Bakarec zna koja je krivična dela g. Rikalo učinio kao građanin Srbije, priznajući okupaciju jednog dela državne teritorije i stavljajući se u službu okupatorskih vlasti i šta bi pravni organi Republike Srbije u tom (i sličnim) slučajevima trebalo da čine?

G. Bakarec dalje navodi alarmantne statističke podatke o starosti stanovništva u Srbiji i sumornim predviđanjima za period do 2060. godine. Stiče se utisak da autor članka uverava čitaoce „Politike” da će se poboljšati demografska kretanja ako se promeni ustavni poredak i prizna otcepljenje Kosova. Ovo ne mogu da shvatim drugačije nego kao potcenjivanje inteligencije čitalaštva „Politike”. S tim u vezi ne mogu da ne navedem prvu rečenicu Bakarčevog teksta iz maja 2013: „Statistika naša dika, što poželiš to naslika!”.

I, na kraju: da, ima nas, koji nećemo izneveriti svoje principe, koji smo verujući i verujemo u Kosovski zavet. I verovaćemo dok smo živi.

Pravnik i istoričar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista