Amerika sejala smrtonosnu prašinu širom sveta

Nemački istraživač Frider Vagner objavio je knjigu o oružju sa osiromašenim uranijumom, koje su najčešće koristile Sjedinjene Američke Države, a u prikupljanju dokaza, kako kaže, pomogli su mu i Srbi. Vagner je rekao da su mu Srbi dali mape sa lokacijama na kojima je korišćen osiromašeni uranijum. U knjizi „Smrtonosna prašina – napravljena u SAD: oružje sa osiromašenim uranijumom zagađuje svet” Vagner je objavio detaljna objašnjenja o načinu korišćenja i delovanju osiromašenog uranijuma, koji Amerikanci odavno koriste u svom arsenalu oružja po celom svetu.

Naveo je i detalje zataškavanja koje, kako ističe, zajedno sprovode vojska, industrija i vlade, kao i neki mediji i političari. Pojasnio je da je nekoliko država razvilo oružje sa osiromašenim uranijumom otprilike u isto vreme, a među njima je i Nemačka. Ipak, kako je rekao, u njegovoj upotrebi ubedljivo prednjače SAD.

Američka vojska koristila je 320 tona osiromašenog uranijuma u Prvom zalivskom ratu 1991. protiv Iraka, a 12 godina kasnije, takođe u Iraku, upotrebljeno je čak 2.000 tona, navodi Vagner. „U međuvremenu (osiromašeni uranijum), korišćen je u Bosni 1995, na Kosovu 1999. i u Avganistanu 2001. godine, gde se i danas koristi”, izjavio je Vagner za Sputnjik. Posle upotrebe ovog oružja, kako je pojasnio, oslobađa se alfa radioaktivno zračenje, a čestice se rasprše na delove koji su nekoliko stotina puta sitniji od crvenih krvnih zrnaca.

„Ljudi koji to udahnu u velikom su riziku da dobiju rak”, tvrdi Vagner i dodaje da bi upotreba osiromašenog uranijuma, s obzirom na njegovo dejstvo, trebalo da se smatra ratnim zločinom. Dodao je da grupa advokata na Kosovu radi na tužbi protiv NATO-a jer su se ljudi nakon rata masovno razbolevali i umirali. Stopa smrtnosti, kako je rekao, povećala se za 20 do 30 odsto, a svake godine obolelih je sve više.

Naslovna strana knjige

O potencijalnoj štetnosti dejstava protiv SRJ 1999. godine po zdravlje ljudi juče je govorila i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je izjavila da je Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja sakupila veliki broj dokaza koji ukazuju na mogućnost da je obolevanje od malignih bolesti posledica agresije. Poseban akcenat stavili su, kako je rekla, na istraživanje uticaja osiromašenog uranijuma na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Predsednica Skupštine naglasila je da, iako su odavno postojali dokazi za tako nešto, to se nije otkrivalo da se naši evropski NATO partneri ne bi uvredili, prenosi Tanjug. „Nadam se da se naši partneri neće uvrediti. Srbija je devastirana ekonomski i ne može niko da kaže da mi možemo da uhvatimo korak jednako sa zemljama koje nikada nisu bombardovane. A mi smo bili bombardovani pre 20 godina”, rekla je Gojkovićeva.

Podsetila je da je slična komisija formirana i u italijanskom parlamentu, a da je naša komisija na početku rada koristila bazu podataka italijanskih obaveštajaca. Oni su, pojasnila je, dokazali da su obolevali italijanski vojnici koji su boravili na KiM. Podsetila je da italijanski vojnici nisu imali odgovarajuću zaštitu, za razliku od američkih. Navela je da Komisija treba da izađe pred javnost i parlament sa dobrim izveštajem.

„Ova komisija nije sudnica, neće komisije nikome suditi. Ali strašno bi bilo da parlament Srbije nema takvu komisiju, a parlament Italije, članice NATO-a, osam godina istražuje i dokazao je i krenuo da obeštećuje svoje vojnike”, rekla je Gojkovićeva i dodala da ćemo učiniti sve da prikupimo što više dokaza i izjava ljudi koji su oboleli. „Bilo bi dobro da se tu uključe i kolege iz parlamenta Crne Gore i iz RS, BiH”, naglasila je Maja Gojković.

Laketić u Rimu na poziv udruženja „Žrtve osiromašenog uranijuma”

Maja Gojković podsetila je da će Darko Laketić, predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja, otputovati danas u Rim na konferenciju „Uranijum: godinu dana od 4. komisije, sadašnjost i budućnost”. Laketić će, na poziv organizatora, italijanskog udruženja „Žrtve osiromašenog uranijuma” i Vojne opservatorije, kao specijalni gost imati priliku da predstavi dosadašnji rad naše komisije, s posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Organizatori su najavili učešće i ministarki odbrane i zdravlja Italije Elizabete Trente i Đulije Grilo, kao i predsednika 4. komisije Parlamenta Italije Đanpjetra Skanua. Na naučnom skupu posvećenom stradalim italijanskim vojnicima govoriće i osnivači Vojne opservatorije advokat Anđelo Fjore Tartalja i Domeniko Leđero.