Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropska unija i saveznici pokreću pravne mere protiv Poljske i Rumunija

Vlade u Varšavi i Bukureštu smatraju da se nalaze na spisku države koje „podležu odstrelu” zbog toga što Briselu ne odgovaraju vlade koje donose suverenističke odluke
Шефови влада Румуније и Пољске Вјорика Данчилу и Матеуш Морјавецки (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Rafal Guz)

Evropska komisija je pokrenula još jedan u nizu poteza kojima se od Poljske zahteva da prilagodi svoje zakonodavstvo evropskim vrednostima. U okviru pravnih mera koje EU pokreće protiv vlade u Varšavi poslato je zvanično obaveštenje, što je prvi korak u pravnom postupku, u kome se traži da se zakoni u oblasti pravosuđa izmene pošto podrivaju nezavisnost sudija. Vlada koju vodi lider Stranke prava i pravde Jaroslav Kačinjski je dobila rok od dva meseca da se izjasni povodom ovih zahteva: da objasni ili promeni stav u vezi s tim zakonima.

Varšava je zbog svoje politike da u oblasti zakonodavstva donosi suverene odluke, već nekoliko godina u sukobu sa Briselom. Potpredsednik Evropske komisije (EK) Frans Timermans je rekao da disciplinske mere za poljske sudije, sadržane u zakonu o Vrhovnom sudu iz 2017. godine, deluju kao da su osmišljene da „sistematski podvrgavaju sudije političkoj kontroli izvršne vlasti”.

Timermans je kazao da poljske istrage pokrenute posle tih zakonskih promena imaju „očigledan uticaj na aktivnosti sudija” i dodao da to „nije u skladu sa zahtevima za sudsku nezavisnost”. Današnji potez EU najnoviji je u nizu procedura pokrenutih protiv Poljske zbog toga što EK insistira da se sačuva vladavina prava u toj zemlji. Komisija je slične mere pokrenula i protiv Mađarske. Ipak, ove države smatraju da se bezrazložno nalaze na spisku države koje „podležu odstrelu” zbog toga što Briselu ne odgovaraju vlade koje su dobile većinsku podršku građana ovih zemalja.

Evropska komisija smatra da je vreme da vlada u Varšavi ozbiljno razmisli o tome šta može da bude urađeno da se zaštite demokratija, lične slobode i pravosudni sistemi pojedinih članica EU. „Raste konsenzus da je potrebna dalja akcija na zaštiti vladavine prava u celoj Evropskoj uniji”, kazao je Timermans na konferenciji za medije u sredu.

Upitan da li je zabrinut za vladavinu prava u Italiji, Timermans je naveo da „u ovoj fazi ne vidi sistemski problem”, ali je izrazio zabrinutost zbog moguće stagnacije u procesu reformi u Rumuniji, naročito kada je reč o borbi protiv korupcije.

Vlada u Bukureštu, članici EU koja trenutno predsedava rotirajućem predsedništvu Saveta EU, takođe je od Evropske komisije dobila upozorenje da ne donosi vanredne zakone koji bi mogli da dovedu do slabljenja pravosudnog sistema u zemlji koji bi pod hitno trebalo da se obračuna sa korupcijom. Ali pored ovog obaveštenja iz najvišeg tela EU, Rumunija je, kako je objavio briselski portal „Politiko”, takođe dobila neuobičajeno zajedničko upozorenje 12 država koje se smatraju bliskim saveznicima Rumunije. Pored SAD, zabrinutost da vlada u Bukureštu ometa vladavinu prava i faktički podržava korupciju, potpisale su Austrija, Belgija, Kanada, Norveška, Danska, Finska, Švedska, Francuska, Nemačka, Irska i Holandija.

Timermans je najavio da će Brisel, sa svoje strane, preduzeti mere „u roku od nekoliko dana” i koristiti „sva sredstva na raspolaganju” ako dođe do promene krivičnog zakonodavastva. Rumunski mediji su sredu izvestili da vlada pod vođstvom socijaldemokrata namerava da izmeni krivični zakon zemlje putem hitne uredbe, za koju kritičari kažu da služi tome da pomogne političarima osuđenim za korupciju.

Predloženi amandmani koji bi smanjili rok zastare za neka krivična dela, u prvom redu se odnose na nekoliko slučajeva korupcije, a među njima je najuočljiviji slučaj lidera socijaldemokrata Liviju Dragnea, koji je prošle godine osuđen zbog „nameštanja” poslova stranačkim saradnicima. Dragnea je inače političar koji zastupa sasvim suprotne političke stavove od rumunskog predsednika Klausa Johanisa. U obrazloženju ovog amandmana vlada Vjorike Dančilu, koja je izabrana kao kandidat socijaldemokrata, navela je da je hitna uredba neophodna kako bi se kazneni zakon uskladio sa nedavnom odlukom ustavnog suda.

Vlada u Rumuniji, kao i u Varšavi, na meti je oštrih kritika evropskih institucija zbog vladavine prava i korupcije. Premijerka Dančilu je rekla da je iznenađena Timermansovim komentarima, iako su kritike s ovim pitanjem u vezi prisutne već mesecima, a rumunski predsednik Johanis je izražavao javnu nevericu da je vlada u Bukureštu uopšte sposobna da preuzme rotirajuće predsedavanje.

Premijerka Dančila je i ranije optuživala lidere EU da primenjuju dvostruke standarde u odnosu prema Rumuniji, a povodom upozorenja 12 partnerskih država je najavila da je želela da razgovara sa ambasadorima svake od ovih država, ali da su oni odbili. U upozoravajućem pismu upućenom vladi u Bukureštu je navedeno da su „nažalost, zvanični zahtevi za dijalog o tim pitanjima ostali bez odgovora od januara ove godine”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Clenciu Marian
Sta vlada misli ne uklapase sa sta narod misli. Razmislite malo. Ima najmanje 3500000 miliona rumuna van zemlje i svi su u EU.Ama ni jedan u Rusiji.Svi koj su vani otisli su zbog pogresne ili zlonamerne politike koje su implementirali politicari posle 90te godine a oni su bili naslednici komunjara.Pitajtese koliko srba im po EU, u koje vrsta novaca stedite ,gde sanja vasa omladina da zive,gde idu vasi umovi,gde bi mladi da se skoluju, gde idu bogati rusi, gde je zivela Putinova cerka.Nostalgia e vrsta opasne politike.Na zalost male zemlje nemocne su da se ukljuce ili da prave sopstvenu politku a velika politika varaih stalno kad im fali spremne kadrove.Dnevna politika je bitka za kocku koja nema u vidu obsti,nacionalni interes.
alex roth
brisel,tj.eu je organizacija koja sa demokratijom jos od pocetka nema nicega zajednickog.narodi ni u jednoj ispiljenoj eu drzavi nisu pitani za saglasnost,ne ku vrstu grlasanja, ukljucenja u tu organizaciju.sve odluke se donose bez narod ne volje,diktatorski.narodi koji bitisu u eu su neka vrsta rovlja koje niko ne pita i samo mu se naredjuje.nasa monetarna valuta je jednostavno unistena uvodje njem eurovalute sto je rapidno,od osnivanja,teralo sve cene takmicenje na gore, za narode u toj organizaciji ogroman problem.nikom nista,oni guraju u negativ nom pravcu jer ko jos pita narod koga mozes po volji u svaki tor da uguras.
Данило
Нама не треба ЕУ, то је СССР у велурних рукавицама. Али, нама треба Миланова Србија и НАТО. Зашто Миланова Србија знамо сви, али НАТО? Кратко и јасно, зато што мора и што је то једини начин да се српски војник врати на Косово и да заштитимо преостале Србе. Неистина је да Србија има традицију војне неутралности. Са ким све нисмо ратовали а потом склапали савезе, удавали кћери, женили са непријатељских дворова да би трајали на овој ветрометини. Овај турбо- патриотизам није старији од АВНОЈ.
Radoslav Jovanovic
Naivno je misliti da ce NATO da ti vrati oduzeto i ponovo naseli Kosovo srbima. Da bi NATO postojao mira da ima neprijstelje. To je bio SSSR. Nestankom te drzave I Varsavskog pakta oni su na papitru oznacile neprijatelje (koji im nisu stvarno neprijatelji). Na tom.spisku je i Srbija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.