ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Dopunski rad lekara i u ustanovama u kojima rade

Lekari, sestre i tehničari moći će da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj zdravstvenoj ustanovi, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja odlučivaće o cenovniku pregleda
Здравствене услуге за које постоје листе чекања неће моћи да се наплаћују (Фото Д. Јевремовић)

Od sredine aprila pacijenti koji budu želeli da plate određeni pregled kod lekara ili snimanje na nekom aparatu, to će moći da urade i u državnim zdravstvenim ustanovama. Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je prekjuče usvojen omogućava dopunski rad zdravstvenim radnicima u matičnoj kući u popodnevnim satima, odnosno kada završe svoju smenu. Lekari, sestre i tehničari moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja odlučivaće o cenovniku pregleda.

U Ministarstvu zdravlja pojašnjavaju da će pacijenti moći da plate za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja. Zdravstveni radnici moći će dopunski da rade trećinu radnog vremena u matičnoj ustanovi i u još tri privatne ordinacije. Cene pregleda biće konkurentne i niže nego kod privatnika, a za sve usluge biće plaćeni porez i doprinosi. U ovoj instituciji tvrde da će voditi računa da se pacijenti ne preusmeravaju iz redovne smene u dopunsku, što će nadležni često kontrolisati.

– Zakon će biti objavljen u „Službenom glasniku” sutra ili u ponedeljak i nakon osam dana stupa na snagu. Da bi mogli dopunski da rade zdravstveni radnici moraju da imaju saglasnost direktora kuće u kojoj su zaposleni za stalno i da su u svom redovnom radu obavili posao – ističu u resornom ministarstvu.

Iako je zakon usvojen, direktori zdravstvenih ustanova još nisu sasvim sigurni kako će se on u praksi sprovoditi, pa čekaju instrukcije iz Ministarstva zdravlja. Mnogi smatraju da je to dobar propis i za lekare, koji će dodatno da zarade, i za pacijente, jer će za manje novca nego kod privatnika brže moći da dođu do željenog lekara.

– Kada dobijemo instrukcije, razmislićemo šta bismo mogli da radimo dopunski. Insistiraćemo da lekari prvo završe svoj redovan posao i ispune bonuse, pa tek onda dopunski – napominje prof. dr Dragoš Stojanović, direktor KBC „Zemun”.

Procene će tek obaviti i Klinički centar Kragujevac, čiji direktor prof. dr Predrag Sazdanović ističe da ima specijalnosti koje bi mogle da se uključe u dopunski rad.

– Na primer, internisti, oftalmolozi, ginekolozi, stručnjaci za ORL, mogu da sklope ugovor sa nama za preglede, ali samo, možda, u slučaju kada su nam ambulante prazne. Najvažnije je da državne ustanove budu konkurentne na tržištu. Recimo, uzmu se u obzir cene ginekološkog ultrazvučnog pregleda u pet privatnih ordinacija i formira se niža cena nego kod njih. Insistiraćemo da se plaćaju ne samo lekari, već i sestre i tehničari koji asistiraju. Ovaj zakon je potpuno u skladu sa onim koji se primenjuje u drugim zemljama. Bio sam na edukaciji u bolnici u Mariboru i tamo lekari od 17 do 22 sata imaju svoje ambulante na državnoj klinici i ugovore sa matičnim kliničkim centrom – pojašnjava dr Sazdanović.

Za prof. dr Zorana Radovanovića, direktora KC „Niš”, jedna od najvažnijih pozitivnih stavki novog propisa je omogućavanje lekarima da zarade dodatni novac kako ne bi masovno odlazili u inostranstvo. Istovremeno, bolnica može da zaradi dodatni novac i da ga iskoristi za popravku aparata ili nabavku modernih uređaja.

– Nikome nije cilj da operacione sale budu prazne. Upravo u ono vreme kad je redovan rad završen, one mogu da se koriste za dopunski rad. Ima slučajeva da pacijenti, recimo, neće da budu operisani u Vranju, već baš kod nas i da za to hoće da plate. A mi to možemo da ponudimo i da napravimo timove. To bi moglo, na primer, da bude korisno u slučaju operacija žučne kese ili kile, gde je bitno da, ukoliko dođe do komplikacija, odmah sve može da reši pod istim krovom bolnice. Jedna takva operacija privatno košta oko hiljadu evra, a mislim da bi svaki hirurg želeo da operiše za oko 250 evra – dodaje dr Radovanović.

Međutim, nisu svi oduševljeni ovim zakonskim rešenjem. Udruženje privatnih lekara Srbije, dok je zakon bio u radnoj verziji, smatralo je da će samo povećati nivo koruptivnih radnji, a protiv je i Udruženje „Doktori protiv korupcije”. Draško Karađinović, iz ove organizacije, napominje da dopunski rad lekara nigde ne postoji kao kategorija.

– Sve se radi samo da se ne priča o suštini problema, kao što su liste čekanja, i posledicama dopunskog rada. To je sukob interesa ako lekar zakazuje pacijentu dopunski pregled u okviru svog redovnog rada – smatra Karađinović.

Podsećamo da je zakonom iz 2005. godine bilo omogućeno da lekar iz državne ustanove može trećinu radnog vremena da radi kod privatnika, što je bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. Članom 277. zakona bilo je pojašnjeno da osobi koja je zaposlena u državnoj ustanovi puno radno vreme, a nastavi da radi u privatnoj praksi i posle decembra 2008. godine, prestaje radni odnos u državnoj službi. Izmenama propisa 2010. ukinuta je ova odredba, pa su lekari nastavili da rade i u državnoj i u privatnoj praksi. Pre desetak godina u okviru „večernjih klinika” u nekim državnim ustanovama moglo je da se radi dopunski na sličan način kako se to sada ponovo uvodi, ali je taj koncept, zbog brojnih pritužbi, bio ukinut.

Komеntari27
a62a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

geras
znači, ubuduće kod lekara samo popodne, u plaćenom terminu .
Горан
1.По закону,ако радите после радног времена код истог послодавца ,то је прековремени рад,који се посебно плаћа (као нпр .дежурство ноћу-и то плаћа установа, а не осигураници којима књижица напрасно престаје да важи у 14.00 ). Како мисле да то назову допунски рад? Следе ли измене закона о раду,или ће опет бахато и неусклађено? 2.Претерана је и могућност да се ради на 4 места допунски,плус једно редовно-да ли неко размишља о квалитету и безбедности лечења оваквим тезгарењем, а и ко ће да остави рад у приватном сектору,да би прешао и државни допунски рад,ако је већ сада најављено да ће цене бити мање него у приватним установама,па још и модел да 50%остаје држави,а од преосталог се плаћа амортизација, сестра, порез и доприноси..? 3.Ко осигураницима сме да продаје услуге на апаратима који су купљени од њихових пара из фонда осигурања? Приватници су сами улагали у простор и опрему па је и логично да се услуге наплаћују.
Саша Микић
Некад, када није било довољно медицинског особља, било је дозвољено да се ради и у државној и у приватној установи. Због разноразних злоупотреба сами медицинари су се, тамо 50-тих, изборили за укидање приватне праксе. Када је поново уведена дошли смо у исту ситуацију. Једноставно решење је, као и свуда, раздвојити рад у приватној и државној установи. Не може се седети на две столице (неки чак и на више) и бити једнако ефикасан. Једно од тога мора да трпи, а трпи по правилу место где нема довољне финансијске стимулације и где је сваки корак у стручном напредовању пун препрека. На крају свега тога трпе највише сами пацијенти, јер им је приступ адекватном лечењу ограничен дубином џепа.
jeremija
Zdravstvo u Srbiji se ugađa prema potrebama lekara i medicinskog osoblja. Pacijenti su tu nužno zlo. Najbolje bi bilo da ih nema.
Александар Поповић
И ова, поновљена, новотарија има мале изгледе на успех. И није на корист ни лекарима, ни пацијентима. На основу искуства са здравством, мислим да је решење у изједначавању државне и приватне праксе. Тако би дошла до изражаја стварна стручност медицинара, смањило би се формалистичко обављење дужности, а грађани би се опредељивали за квалитетнију услугу.
Пантелија
Понекад се запитам да ли људи који доносе овако погубне законе имају мозак у глави, или је у питању застрашујући степен неморалности.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja