Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građani veći dobrotvori od kompanija

Prošle godine prikupljeno je 27,3 miliona evra u humanitarnim akcijama, najčešće za bolesne, marginalizovane grupe i talentovane učenike
Прошле године прикупљено је 27,3 милиона евра у хуманитарним акцијама (Фото Пиксабеј)

Građani Srbije i kompanije donirali su u prethodnoj godini 27,3 miliona evra za humanitarne svrhe i učestvovali u ukupno 2.773 dobrotvorne akcije. Posebno ohrabruje činjenica da su naši sugrađani bili darežljiviji od firmi i donirali više od 11 miliona evra za opšte dobro, pokazuje istraživanje Fondacije „Katalist Balkans”, koja čini deo Koalicije za dobročinstvo i koja već šestu godinu zaredom objavljuje izveštaje o filantropiji.

– U Srbiji se dobročinstvo konstantno razvija, a naše analize pokazuju da se, nakon velikog rasta u 2017. godini, ukupno donirani iznos stabilizovao na oko 27 miliona evra. Iako ne postoje precizni podaci koji je način darivanja najčešći, stiče se utisak da su najpopularnije donacije preko SMS-a ili žiro-računa, a analiza donacija jasno pokazuje da su naši sugrađani i firme najviše motivisani da pomažu bolesnima, marginalizovanim grupama u društvu i talentovanim učenicima kojima je potrebna stipendija za dalje školovanje. Svaka treća donacija u prethodnoj godini bila je uplaćena za lečenje bolesnika, kupovinu dijagnostičkih aparata ili opreme za bolnice. Samo zahvaljujući uplatama ljudi dobre volje udruženje roditelja dece obolele od karcinoma Nurdor sagradilo je novu bolnicu, a prva specijalizovana dobrotvorna organizacija u Srbiji koja pruža palijativno zbrinjavanje „Belhospis” sagradila je bolnicu za pacijente u terminalnim fazama bolesti – istakao je Miloš Janković iz Fondacije „Katalist Balkans”, dodajući da je oko 40 odsto donacija bilo usmereno pojedincima, trećina (državnim) institucijama, a petina neprofitnim organizacijama.

Iako u našoj zemlji postoji oko 33.000 nevladinih organizacija, najveći broj donacija stiže na račun desetak njih, u koje građani već godinama imaju najviše poverenja, čiji je rad transparentan i koje su uvek na terenu.

– Naši sugrađani i firme najčešće pomažu rad organizacija „Budi human”, „Zajedno za život”, „Podrži život”, Crveni krst, „Čep za hendikep”, Nurdor, „Belhospis” i fondaciju Novaka Đokovića. Najveći broj donacija i dalje je usmeren na jednokratne akcije, kao što je lečenje nekog pacijenta, a svega trećina priloga ima dugoročne efekte, kao što je kupovina nekog medicinskog aparata ili stipendiranje školovanja talentovane dece – zaključio je Janković.

Ana Košel, direktorka Fondacije „Ana i Vlade Divac”, koja predvodi Koaliciju za dobročinstvo, očekuje da će dobri rezultati, kad je o dobročinstvu reč, tek doći.

– Kako bismo istinski pokrenuli promene i u zakonodavnom sistemu, koji često nije dovoljno stimulativan za donatore, inicirali smo prošle godine osnivanje Saveta za filantropiju, koji deluje pri kabinetu predsednice Vlade Srbije. Formirane su i radne grupe koje će se baviti rešavanjem ključnih problema u nekoliko oblasti, kao što je unapređenje okvira za doniranje viška hrane. Želimo da se unaprede i dosledno primenjuju zakoni koji se odnose na doniranje pravnih lica, ali i da se stvore uslovi za poreske olakšice za pojedince koji daju za opšte dobro. Prema preliminarnim rezultatima, svaki dinar kojeg se država odrekne ukidajući PDV na donacije u hrani, vraća se zajednici dvostruko – naglasila je Ana Košel.

Ona je podsetila da su rezultati njihovog prošlogodišnjeg istraživanja pokazali da i naša dijaspora najviše daruje za lečenje bolesnih i poboljšanje položaja marginalizovanih populacija, ali i za urgentne situacije, kao što su bile poplave. Dominantan način informisanja starije generacije o osobama kojima je potrebna pomoć jesu klasični mediji, dok se mlađi uglavnom informišu preko društvenih mreža.

– Najveći broj donacija je u novcu, a znatno manji u hrani ili stvarima. Jedno skorije istraživanje pokazalo je da je čak dve trećine građana učestvovalo u nekoj humanitarnoj akciji, a polovina naših sugrađana smatra da je to njihova odgovornost. Međutim, oni istovremeno od države očekuju i institucionalnu i novčanu pomoć ugroženim osobama – zaključila je direktorka „Trag fondacije” Biljana Dakić Đorđević.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljubica
I gradjani i kompanije su licemerni. Posalju jedan SMS ili uplate neku sicu i to na sav glas objave , ovo se odnosi na kompanije, a SMS na gradjane za jedno bolesno dete, a istovremeno ima nekoliko hiljada isto tako bolesne dece za koje niko ne haje.
MP 1
Nisam se iznenadila. Inace u hriscanstvu o dobrim delima se i ne govori, mada u ovo moderno vreme postoje neke organizacije koje i to prate. Nisam znala ali je vazno istrazivati. Za male narode saosecanje i zelja da se pomogne drugom su veoma vazni..Veliki narodi mogu kako hoce. Oni su mocni i jaki, ali mali narodi ne mogu mnogo toga. Pomoc ugrozenima kad im je najpotrebnije je veoma vazna. U Srbiji u moru siromastva i jada, pogotovu kad se ljudi izabacuju iz njihovih domova, a izvrsitelji su haraclije to nisu ljudi !! vazna je pomoc i razumevanje. Ja verujem da je humanitarna pomoc jos veca jer ljudi privatno pomazu ljude u nevolji i to ne moze da se obuhvati ovim procenama ..prema tome pomoc ljudima u nevolji je veca od ove cifre u Srbiji.
мргуд
можда је то тако како јесте јер грађани у грудима имају срце, а компаније, баш као и држава, дигитрон.
Nikola
Umesto da nam pravedno drustvo bude ideal i izazov, javnost se bavi time ko je veci u milosrdju...da je pravde, to milosrdje bi bilo nepotrebno. Umesto da se ide na to da se sirotinja eleminise, ide se na servisiranje sirotinje....
Aca
To je dokaz koliko su vlasnici kompanija halapljivi,,,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.