Zloupotrebljavaju pravnu nepismenost građana

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Krajem prošle godine, crnogorska javnost bila je zatečena postupkom javnog sudskog izvršitelja Aleksandra Boškovića, koji je samohranu majku Milijanu Medenicu s troje dece pokušao da iseli iz stana zbog duga njenog bivšeg muža.

Zbog takvog odnosa prema njoj i deci, ona je presavila tabak i podnela Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici krivičnu prijavu protiv sudskog izvršitelja Boškovića, kojeg tereti za zloupotrebu službenog položaja.

Stan je kupljen dok je bila u braku s Obrenom Medenicom. U međuvremenu su se razveli i Obren je nakon toga ušao u sudski spor s firmom „Zetagradnja” i izgubio, zbog čega sada izvršitelj Bošković njegova dugovanja pokušava da naplati njenom imovinom.

Milijana navodi da je Bošković zloupotrebio službeni položaj i javna ovlašćenja tako što je postupajući u svojstvu javnog izvršitelja, iako ga je upozorila da je stan koji je predmet izvršenja njena svojina i državina na osnovu notarski overenog ugovora, pokušao da je iseli iz stana.

„Informisala sam ga i da u stanu živim s troje dece, od kojih je dvoje maloletno i da se zbog tog stana vodi sudski spor za utvrđivanje svojine. Uprkos svemu tome, on je nastavio s postupkom prinudnog izvršenja protiv mene i troje dece, bez pravnog osnova, a sprovodeći presudu Osnovnog suda u Podgorici, u kojoj ja nisam stranka u postupku, već su u sporu moj bivši suprug i ’Zetagradnja’”, reči su Milijane Medenice.

Ona se obratila i ministru pravde Zoranu Pažinu, od kojeg je tražila da je zaštiti i onemogući izvršitelju Boškoviću da nju i decu ostavi bez krova nad glavom. Medenica je pisala i Komori javnih izvršitelja. Za sada nema odgovora, a ni izvršitelja.

Da ovaj slučaj nije usamljen, svedoči i postupanje izvršitelja u slučaju prinudnog iseljenja porodice Vlahović iz kuće u park-šumi Zagorič, u Podgorici.

Izvršitelje, potpomognute policijom, sprečilo je u naumu pedesetak komšija i građana koji su stigli da u znak podrške četvoročlanoj porodici Svetlane Vlahović u nastojanjima da izbegne prinudno iseljenje.

Kuću u kojoj žive Vlahovići otkupio je pravni zastupnik porodice Vučinić, koja je prvobitni vlasnik tog zemljišta. Vučinićima je prethodno, kroz proces restitucije, vraćeno zemljište na kojem je u međuvremenu podignuto oko 200 stambenih objekata. Do iseljenja nije došlo ni ovoga puta.

„Živimo od danas do sutra. Ne možemo ništa planirati, niti normalno organizovati život. Preostaje nam da čekamo kad će opet doći da nas iseljavaju. Čine to već sedmi put”, poručila je Svetlana.

Advokat Mirko B. Mićunović izneo je ozbiljne optužbe na račun pojedinih javnih izvršitelja, tvrdeći da zloupotrebljavaju neznanje građana kako bi što pre naplatili dugove.

„Praksom, koju su pojedini javni izvršitelji zauzeli, a koja je protivna Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, te Zakonu o parničnom postupku, čine enormnu štetu savesnim građanima, dok svojim klijentima i sebi donose profit i zaradu”, ocenio je Mićunović. „Sudovi su ’zatrpani’ prigovorima na rad javnih izvršitelja, pa kako su to sudovi rasterećeniji njihovim radom kada svakodnevno moraju ispravljati njihove greške i neznanje. Veća razmatraju od 200 do 700 prigovora, te ukidaju skoro 70 odsto tih rešenja i jedino tako ispravljaju dečje igre s tuđim ljudskim sudbinama.”

A na rad, osiono i bahato ponašanje izvršitelja postoji sijaset opravdanih pritužbi. Na njihova dela ukazuje i Evropski sud za ljudska prava presudom „u kojoj je utvrđeno da je Crna Gora prekršila pravo Svetlane i Ljiljane Bijelić na mirno uživanje imovine, garantovano članom 1 Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog toga što počev od 31. maja 1994. godine (odnosno od 3. marta 2004. godine, od kada je Crna Gora u nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava) do danas nije izvršila presudu kojom je utvrđeno stanarsko pravo njihove majke na stan i istovremeno naređeno njihovom ocu da se iseli iz stana”.

Pravni eksperti su jedinstveni u oceni da je ova presuda od izuzetnog značaja jer je „međunarodni sud prvi put utvrdio da dugotrajno neizvršenje pravosnažne presude dovodi do kršenja ljudskih prava, kao što je pravo na mirno uživanje imovine”.