Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Velikani srpskog glumišta (2)

Predrag Laković, rođen u Skoplju, 28.3.1929. Opšte poznat po nadimku Pepi. Pripada prvoj posleratnoj klasi diplomaca glume Akademije za pozorište, film, radio i televiziju 1952. Karijeru započeo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, kao i većina kolega sa klase, a u programima radija i televizije nastupa od početka rada Televizije Beograd. Između ostalog, maestralno je i autentično tumačio likove malih ljudi, sa margine života, toplih, a neprimetnih, melanholičnih, samotnjaka i boema: berbera, gazda, konobara, kućepazitelja, mašinovođa, ponekog profesora, novinara. Neke od najznačajnijih uloga ostvario je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u predstavama: „Sumrak”, „Tri sestre”, „Hrvatski Faust”, „Kolubarska bitka”, „Brisan put”... Igrao je u više od stotinu filmova i TV serija, među kojima su: „Samci”, „Majstori, majstori”, „Dom za vešanje”, „Slučaj Harms”, „Život je lep”, „Otac na službenom putu”, „Gospođa ministarka”, „Bolji život”... Dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za ulogu u filmu „Strategija svrake”. Utopio se 9.9.1997. u reci Tisi, čije su mu obale pružale mir i utočište za života.

Sonja Savić, rođena 15.9.1961. u Čačku. Diplomirala 1982. kao najtalentovanija glumica generacije 1977. Jedna je od najdarovitijih, najlepših i najosobenijih glumica jugoslovenskog i srpskog filma. Njen je senzibilitet na poseban način blistao na filmskoj traci. Kako je neko primetio, Sonja je bila poslednja generacija umetnika koji su živeli i umirali za ideale. Nije volela klasična pozorišta, privlačile su je alternativne scene. Na najlepši način gradila je i uzdizala urbanu kulturu. Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre nje nosili, bojila je tušem nokte u crno zato što takvog laka nije bilo. U Ljubljani su je prozvali ikonom pobune, što joj je imponovalo. Za sebe je tvrdila da pripada pank generaciji, talentovanim ljudima koji su govorili ono što drugi misle, a ne smeju da kažu. Njenu karijeru su, između ostalog, obeležili filmovi „Una”, „Živeti kao sav normalan svet”, „Kako je propao rokenrol”, „Šećerna vodica”, „Davitelj protiv davitelja”, „Balkanski špijun”, „Mi nismo anđeli”... Za ulogu u filmu „Život je lep” dobila je Specijalnu nagradu u Veneciji. Umrla je 23.9.2008, mlada, u 47. godini.

Milorad Mandić, rođen 3.5.1961, Beograđanin. Hteo je da bude pilot, ali je naglo izrastao, pa nije mogao da stane u avion. Posle diplomskog, postao je član, prvak, kasnije i direktor Pozorišta Boško Buha. Sam je napravio ime, prezime i nadimak – Manda. Započeo je renoviranje pozorišta, boreći se za dostojanstvo profesije i dostojanstvo najmlađe publike. Njegovu glumačku harizmu krasio je i raskošan dar za komediju. Isticao je da je pozorište „poslednja oaza suvislih misli, mesto na kome se stiču dragocena iskustva i grade uspomene, razmenjuju saznanja, stavovi i emocije”. Između ostalog, u televizijskom programu „S one strane duge” bio je saobraćajac za decu i ulepšavao detinjstvo generacija devedesetih. Govorio je: „Sve što mi se događa je – sudbina, nagrada i usud.” Nije uspeo da se poslednji put pokloni publici, jer je preminuo 15.6.2016. usred predstave „Petar Pan”, na sceni Buhe. Mlad, u 55. godini. Nagrada za glumačko postignuće na polju komedije nosi njegovo ime, dodeljuje se na niškom Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma Filmski susreti.

Nebojša Glogovac, Hercegovac, rođen u Trebinju, 30.8.1969. godine. Nakon diplomiranja 1994, postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ogroman talenat, misaonost, emotivnost bile su njegova snaga i pokretač, njima je punio dušu sebi i drugima. Do kraja se posvećeno bavio glumom kroz koju je, kako je govorio, mogao bolje da razume druge ljude i život sam. Svojom glumačkom kreacijom činio je da lik koji igra postaje živo biće, da radi, hoda, dela... Umeo je da uhvati punoću života, suštinu takođe, a njegovu esenciju pretvori u čistu umetnost. Veliki aplauz prihvatao je kao uzvraćenu emociju i misao. Posvećenik, otvoren, neopterećen slavom, predusretljiv... Bio je Hamlet u zrelim godinama, Hamlet za antologiju i pamćenje. Igrao je u filmovima i predstavama: „Nebeska udica”, „Hadersfild”, „Ubistvo s predumišljajem”, „Bure baruta”, „Oluja”, „Metamorfoze”, „Munje”, „Klopka”, „Sumnjivo lice”, „Ustav Republike Hrvatske”... Njegov je opus kulturno dobro. Dobio je gotovo sve najznačajnije pozorišne i filmske nagrade: Sterijinu, Cara Konstantina, Zlatnu Arenu, Miloša Žutića, Zorana Radmilovića, Milivoja Živanovića i Dobričin prsten za životno delo, posthumno. Umro u Beogradu, 9.2.2018, mlad, u 49. godini.

Stručna saradnja: Udruženje dramskih umetnika Srbije

Umetnička realizacija: mr Marina Kalezić, akademski slikar

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.