Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: HOSE MARKENjO de LjANO, predsednik Međunarodne unije javnih beležnika

Notari glavna karika u borbi protiv pranja novca

Najviše sumnjivih transakcija odvija se u oblasti kompanijskog prava, a beležnici u Srbiji, za razliku od EU, ne overavaju sadržinu ugovora, nego samo potpise
(Фото Јавнобележничка комора Србије)

Javni beležnici u Srbiji nemaju sve potrebne alate da otkriju i spreče pranje novca. Najviše sumnjivih transakcija odvija se u oblasti kompanijskog prava, gde naši notari ne overavaju sadržinu ugovora, nego samo potpise. U zemljama EU javni beležnici odgovaraju i za sadržinu, u kojoj mogu da otkriju sumnjivu transakciju, naročito ukoliko postoji registar svih ugovora.

„Kada ukrste podatke sa transakcijama koje su obavljene u drugim kancelarijama, onda notari u mnogim zemljama i te kako mogu da uoče i povežu tragove sumnjivih poslova”, kaže predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, koji je juče bio domaćin Hoseu Markenju de Ljanu, predsedniku Međunarodne unije notara, i Zigurn Erber Faler, potpredsednici Komisije za evropske poslove. Intervju za naš list De Ljano je dao odmah posle sastanka sa ministarkom pravde.

Može li se očekivati proširenje nadležnosti javnih beležnika u Srbiji posle vašeg razgovora sa ministarkom pravde?

Notari treba da imaju istaknuto mesto u čitavom sistemu, a naročito u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Želim da zahvalim ministarki pravde Neli Kuburović, zato što sam shvatio da jako dobro razume značaj ove teme i ulogu javnih beležnika u njoj. Očekujemo da će njihova nadležnost biti proširena, tako da mogu da budu važna karika u borbi protiv finansijskog kriminala.

Kakva je uloga notara u borbi protiv organizovanog kriminala i očuvanju zdrave ekonomije?

Osnovna uloga javnih beležnika u borbi protiv pranja novca nije direktna, jer direktnu nadležnost imaju sudije i tužioci, ali javni beležnici imaju presudnu ulogu u pružanju informacija, budući da sve finansijske transakcije u većini zemalja prolaze kroz notarske kancelarije, putem sastavljanja javnobeležničkih isprava. Transakcije kojima se pere novac danas su vrlo sofisticirane i složene, pa se dešava da svaka od njih pojedinačno ne predstavlja kršenje zakona, ali u sadejstvu sa nekim drugim transakcijama ipak je na kraju krivično delo. Zato efikasnost naše borbe protiv pranja novca ne zavisi isključivo od pojedinačnog rada svakog notara, već od informacija koje će se skupiti od svih beležnika, na osnovu kojih ćemo mi detektovati one finansijske transakcije koje su sumnjive i dobiti ukrštene podatke.

Kako ocenjujete posao javnih beležnika kao mlade profesije u Srbiji, u poređenju sa razvijenim notarijatom u Evropi?

Sa puno optimizma vidim ne samo budućnost, već i sadašnji trenutak. Bez obzira na to što su javni beležnici u Srbiji skoro uvedeni i nemaju tradiciju kakva postoji u evropskim zemljama, preuzeli su sve osnovne principe delovanja i rada notara. Između Javnobeležničke komore Srbije i Međunarodne unije notara uspostavićemo saradnju tokom koje ćemo učiti jedni od drugih u cilju unapređivanja našeg rada.

Koliko ima zemalja članica Međunarodne unije notara?

Imamo ukupno 88 država članica, od toga 40 zemalja Evropske unije, 23 Amerike, 17 Afrike i ostatak su azijske zemlje. Poslednja pridružena članica je Liban. Srbija je pristupila pre toga. Naša organizacija predstavlja ukupno 300.000 javnih beležnika u svetu i dve trećine ukupnog svetskog bruto društvenog proizvoda. Međunarodna unija notara osnovana je 1948. godine u Buenos Ajresu.

Da li javni beležnici u svetu plaćaju tako veliki porez kao notari u Srbiji?

Ne. To nigde ne postoji. To je atipičan slučaj i nadamo se da će se promeniti. Notari svuda u svetu snose troškove poslovanja svojih kancelarija, plaćaju sve poreze u skladu sa zakonom, ali nigde kao u Srbiji ne postoji obaveza da se plaća dodatna taksa od 30 odsto, koja ide državi.

Građanima Srbije su usluge javnih beležnika veoma skupe. Da li su i u svetu tako visoke tarife?

Mi u Španiji volimo da kažemo: „Svega ima u bašti Božijoj.” Vi u Srbiji imate izraz: „Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.” Vrlo često postoji ta fama gde svi misle da notari mnogo zarađuju i da su im tarife jako skupe. Ljudi imaju utisak da plaćaju nešto što ne vide. To možemo uporediti sa preventivnom medicinom. Treba da postoji svest da se beležnicima plaća kao što se plaća lekarima da preventivno deluju protiv bolesti. Važnost preventive uvek vidimo tek kad dođe do bolesti. Postoje ekonomske studije koje vrlo jasno pokazuju da je uvek jeftinije plaćati usluge koje rade na prevenciji nego da se na kraju plaćaju užasne posledice. Isto se dešava sa tarifama notara. Mi mislimo da skupo plaćamo njihove usluge, ali sve dok ne dođemo u problem, ne shvatamo važnost pravne sigurnosti.

Srbija sada ima 198 javnih beležnika na oko sedam miliona stanovnika, a potreban broj notara je 370. Koliko ima javnih beležnika u Španiji?

Španija ima oko 45 miliona stanovnika i oko 3.000 notara, a mislim da ukupno ima čak i milion advokata. Samo u Madridu radi 200.000 advokata i 240 javnih beležnika. Budući da štitimo opšti interes i radimo u korist građana, pokrivamo i one oblasti gde ima malo stanovnika. Kancelarije u tim zonama ne mogu da budu toliko rentabilne, ali naš cilj je da pružimo kvalitetnu uslugu. Bez obzira na to što u Barseloni imamo samo 150 javnih beležnika, kancelarije pokrivaju i neke udaljene oblasti u Pirinejima.

Latinski model notarijata

– Većina zemalja ima latinski model javnog beležništva, koji sada dobija na snazi i primenjuje se u 22 zemlje EU. To je naročito bitno u trenutku kada imamo bregzit, jer će većina javnih beležnika slediti upravo taj model. I za Srbiju je to veoma važno, jer je ona zemlja kandidat za EU –  rekla je za „Politiku” Zigurn Erber Faler, potpredsednica Komisije za evropske poslove, koja je takođe juče posetila Ministarstvo pravde i Javnobeležničku komoru Srbije.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zeljko Bgd.
Mozda slucajno objavite komentar. Notorna je cinjenica da su notari i izvrsitelji partijska vojska SNS. Kao da pre njih nije bilo zakona i reda. Istina je da je mnogima odgovaralo da se ovi poslovi izmeste iz suda u privatne ruke.
Беба Николић
Популистичка прича лишена објективности. Нотари спречавају прање пара - баш ме интересује на основу чега постоји та повезаност? Нотари нису превише образовани, нити познају све законе, а оставински поступци које они воде често су управо нерегуларни и пристрасни. Они не улепљују списе, могу да убацују папире које хоће, и, наравно, избацују...Јако лоше, често раде по наруџбини једне стране, па све то после иде опет у суд по жалбама...дакле, путања је суд, нотар, па опет суд...Јадан народ! И нотаријат треба вратити у суд, а судове ојачати људима и, пре свега - ОДГОВОРНОШЋУ. А поштовање рокова? Да ли је то мислена именица у правосуђу? Као и судије и адвокати, ни нотари не одговарају за свој рад. Уопште узев, НИКО, НИКО И НИКО у адвокатури, правосуђу и правосудним професијама НЕ ОДГОВАРА за лош рад и очигледне стручне, материјалне и процесне грешке. То је оно што апсолутно мора да се промени, па нећемо кубурити са владавином права и уласком у ЕУ због невладавине права.
Uglješa
Notari nisu previše obrazovani ?! Samo pravni fakultet, položen pravosudni ispit (najteži stručni ispit u državi), a posle toga i javnobeležnički ispit. Toliko.
правда и закон
Смешна прича. Нотари су људи којима је закон дозволио огромне зараде за просечан посао и ништа више.
dzordz
potpuno se slazem. notarima i izvrsiteljima treba dati max 3 prosecen plate u srbiji. a sve ostalo oporezovati sa 99%. ko su bre oni da narodu sisaju krv? odakle im pravo da imaju veca primanja od predsednika suda ili ministra? sta proizvode? oni su harac peostenom svetu, kako mogu da imaju procenat od prodaje nekretnine??? da nisu mozda stedeli i zidali?
jedna učiteljica
То је као да кажемо да су адвокати главна карика у борби за праведност.
Aleksandar
ahahhahahahhahahaahaha

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.