Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Planetarijum – zvezdani bioskop slavi pola veka

Institucija važna za astronomiju i u tom pogledu nezamenljiva, nekad najsavremenija u ovom delu Evrope, a sada je pravi „oldtajmer” čime je dobila neku novu vrednost
Го­ди­не су оста­ви­ле тра­га на не­ка­да­шњем ама­му – кров од олов­них пло­ча про­ки­шња­ва, због че­га се по­ја­ви­ла вла­га па са зи­до­ва от­па­да мал­тер (Фо­тографије Д. Ку­дрић)

Ove godine obeležava se pola veka postojanja Beogradskog planetarijuma na Kalemegdanu. Kroz ovu specifičnu instituciju smeštenu u nekadašnjem turskom amamu prošlo je do sada više od pola miliona posetilaca. Sa sazvežđima i astronomskim pojavama upoznavali su se studenti, srednjoškolci, đaci, ali i ljubitelji zvezdanih kretanja i turisti.

Danas će povodom ovog jubileja biti održana specijalna projekcija, a kao rođendanski poklon ova ustanova dobiće novi projektor za video-bim. Taj poklon Planetarijumu kao i krečenje kupole u projekcionoj sali donirala je „Roma kompani”.

– To je veoma važan poklon za nas ako se uzme u obzir da video-bim koristimo za nastavu i predavanja, a kupolu, koja je sada okrečena, upotrebljavamo kao projekcioni ekran – kaže Branko Simonović, iz Planetarijuma Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.

U toku renoviranja planetarijumske sale posebno se vodilo računa o tome da se sačuvaju autentični crteži panorame grada nastali pre više od pola veka, koji okružuju jedinstveni svod prečnika osam metara.

Pro­jek­tor na­ba­vljen na ini­ci­ja­ti­vu Ti­ta (Foto B. Simonović)

Pedeset godina u Planetarijum su dolazili posetioci iz svih delova bivše Jugoslavije. Sada je on mesto gde svraćaju ljudi iz svih krajeva Srbije.

– Naša ustanova ima dugu tradiciju jer nije malo ako neko radi pola veka, ali posebno treba istaći koliko je ona zaslužna za popularizaciju nauke. Planetarijum je izuzetno nastavno sredstvo kada je reč o astronomiji i u tom pogledu je nezamenljiv. Nekada je bio jedan od najsavremenijih u ovom delu Evrope, a sada je pravi „oldtajmer” čime je dobio neku novu vrednost. Povremeno vrata otvorimo i za različita umetnička i kulturna dešavanja – priča Simonović.

Godine su, ipak, ostavile traga na nekadašnjem amamu – krov napravljen od olovnih ploča prokišnjava, zbog čega se pojavila vlaga pa sa zidova otpada malter.

Zbog toga bi zaista bio pravi trenutak da i druge firme i nadležne institucije obratne pažnju na ovaj jedinstveni astronomski biser i pomognu da ponovo zasija nekadašnjim sjajem.

Amam nekada bio i vojničko kupatilo

Amam se nalazi u Donjem gradu Beogradske tvrđave na zaravni ispod Dunavske padine u neposrednoj blizini ostataka kompleksa srednjovekovne Istočne kapije Donjeg grada. Ne zna se tačno kada je nastao, ali se pretpostavlja da je građen u vreme zalaska turske vlasti nad Beogradom u periodu između 1860. do 1867. godine kada su ključevi grada konačno prešli u srpske ruke.

Za vreme Prvog svetskog rata služio je kao vojničko kupatilo. Razoren je u eksploziji Istočne kapije 1944. godine. Adaptiran je 1967-68. godine. Prvobitno je amam trebalo da bude lapidarijum, odnosno da u njemu budu izloženi kameni spomenici, epitafi, sarkofazi, statue... ali se od toga odustalo pa je pretvoren u Planetarijum. U tu svrhu u centralnom prostoru amama, nekadašnjem halovatu, načinjena je nezavisna kružna struktura u koju je smešten projektor.

Projektor nabavljen na inicijativu Tita

Beogradski planetarijum jedan je od dva planetarijuma u Srbiji. Nalazi se u sastavu Astronomskog društva „Ruđer Bošković”, jednog od najstarijih astronomskih društava u Evropi i najstarijeg na Balkanu. Projektor uz pomoć koga se gleda zvezdano nebo kupljen je na Sajmu nauke i tehnike u Beogradu. Postoji priča da je za njegovu nabavku zaslužan Josip Broz Tito.

Na ulasku u Planetarijum nalazi se delo „Čovek na kraju drugog milenijuma” autora vajara Zorana Kuzmanovića. Kraj ove skulpture fotografišu se gotovo svi posetioci.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
"Graditelji neimari" koje će istorija zaboraviti što pre.
Miroslav
Grade gondolu od miliona evra (a o "Beogradu na vodi" i da ne govorim), a samo nekoliko stotina metara dalje trune jedna stara institucija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.