Prva žena doktor biblijskog bogoslovlja

Ljiljana Jovanović bila je odličan đak, zaljubljenik u književnost, istoriju, arheologiju, umetnost… Mnogi od njenih srednjoškolskih nastavnika videli su je kao svoju buduću koleginicu, savetujući joj da bi bilo šteta da ne upiše književnost, istoriju ili neki od jezika. Ona je, međutim, upisala Pravoslavni bogoslovski fakultet u vreme kada verska nastava još uvek nije bila uvedena u škole i kada su izgledi da se žena teolog zaposli bili mnogo manji nego danas. Prihvatila je tada dobronamerni savet prijatelja koji su je podsetili da sve ono što voli može pronaći na studijama teologije.

Slušajući više svoje srce nego razmišljajući o perspektivama za kasnije zaposlenje, odlučila je da se najpre oproba na Teološkom institutu, kako bi kasnije, ako se bude dobro pokazala,  nastavila studije i na Bogoslovskom fakultetu. Institut je završila kao student sa najvišom prosečnom ocenom, što je bila dobra preporuka da bi trebalo da nastavi dalje. Danas je Ljiljana Jovanović prva žena doktor biblijskog bogoslovlja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji studente školuje od 1920. godine. Doktorat na temu „Knjiga proroka Danila 7-12; Tekstologija i Teologija” odbranila je krajem marta. Mentor joj je bio profesor dr Rodoljub Kubat, sa katedre za Sveto pismo Starog zaveta. U naučnom radu, koji obuhvata 552 strane, bavila se detaljnom analizom pet poglavlja starozavetne Knjige proroka Danila, poredeći različite verzije starogrčkih prevoda i Masoretskog teksta, izučavajući kako naizgled male razlike, a nekada je u pitanju samo drugačiji veznik u dva različita prevoda, utiču na različite recepcije biblijskog teksta i koliko menjaju njegovo tumačenje.

– Oduvek me je interesovala biblistika, Stari i Novi zavet. Diplomirala sam na jednoj starozavetnoj knjizi, na masteru sam radila intertestamentarnu književnost, knjige koje su nastale između dva zaveta, Starog i Novog, a koje su kod nas pomalo zanemarene – kaže Ljiljana Jovanović.

Kada je ona upisivala fakultet, većina njenih koleginica je birala ove studije iz ubeđenja, znatiželje, ljubavi i često su se susretale sa pitanjem: šta će devojka posle završenog Bogoslovskog fakulteta? Ljiljana je, izgleda, dala najbolji mogući odgovor. Osim što je prva žena doktor biblistike na ovdašnjem fakultetu, ona je u velikom timu profesora koji prevode Septuagintu sa starogrčkog na srpski jezik. Osnovna zamisao projekta Biblijskog instituta PBF „Septuaginta na srpskom” jeste da se prvi put u našoj istoriji pojavi kompletan prevod Starog zaveta na srpskom jeziku, jer su dosadašnji prevodi Starog zaveta u najvećoj meri bili sa latinskog jezika.

– To će sigurno biti višegodišnji posao. Prevodilački tim broji više od 30 vodećih stručnjaka sa Filozofskog, Filološkog i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Tu su teolozi, klasični filolozi, srbisti, slavisti... Rukovodilac projekta je profesor Rodoljub Kubat, a činjenica da tako veliki broj ljudi učestvuje u prevođenju je sam po sebi uspeh – napominje Jovanović.

Inače, ubrzo nakon okončanja osnovnih studija, Verska nastava uvedena je kao jedan od izbornih predmeta u škole, pa se tako naša sagovornica zaposlila kao veroučiteljica u Medicinskoj školi „Beograd”. Tu radi neprekidno i dan-danas.

– Volim taj posao, zadovoljstvo mi je da radim sa mladima. Dobro se razumemo, mislim da je obostrano zadovoljstvo. Mladi ljudi odlično prepoznaju poruku koju želim da im prenesem i reaguju na nju. Veoma ih zanimaju starozavetne priče i Hristove parabole. Koliko god godina da imaju rado slušaju o Nojevoj barci, Postanju, Davidu i Golijatu – kaže Ljiljana Jovanović.

Sa radošću i sa puno optimizma priča o svom „dvostrukom” pozivu: prevodeći Septuagintu, raduje se što je Sveto pismo još uvek aktuelno, što poziva da se njime bavimo u svakom vremenu, a predajući versku nastavu zaključuje da imamo sjajne mlade generacije, čiju pozitivnu energiju posebno voli.