Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trougao oko Bele kuće

Бела кућа: исцрпљујућа кампања

Rasizam, feminizam i militarizam u ovom trenutku predstavljaju tri amblematične tačke američkog političkog trougla iz kojeg će, verovatno nakon neizvesne borbe, izaći budući šef Bele kuće. Da li će to biti Barak Obama, Hilari Klinton ili Džon Mekejn, zavisiće prvenstveno od stepena jačine navedenih „izama”, kao i od toga da li se i u kojoj meri srednja klasa kao stožer sistema oslobodila egzistencijalnih strahova (terorizam, recesija), odnosno rasno-polnih stereotipa. S tim u vezi valjalo bi problematizovati nekoliko pitanja. Najpre, da li bi Obamina eventualna pobeda na novembarskim predsedničkim izborima ujedno označila i ozbiljan poraz rasizma u SAD?! Zatim, da li bi malo verovatan trijumf Hilari Klinton mogao da predstavlja najznačajniju pobedu američkog feminizma još od vremena Elizabet Kedi Stenton i prve konvencije o ženskim pravima održane pre ravno 160 godina u Senika Folsu?! Najzad, da li bi moguća pobeda vijetnamskog veterana Džona Mekejna značila da Bušov militarizam za većinu Amerikanaca predstavlja još uvek manje zlo od mogućnosti da predsednik SAD postane jedan crnac ili žena?! Odgovori, razume se, nisu tako jednostavni.

Pre svega, bilo bi krajne ishitreno posmatrati potencijalnu Obaminu pobedu kao posledicu drastičnog slabljenja rasizma unutar SAD-a. Upravo suprotno, brojni socio-demografski pokazatelji dosta ubedljivo govore o tome da su pojave rasne segregacije i diskriminacije i te kako žive na američkoj društvenoj sceni. Tako, na primer, izrazito nizak procenat mešovitih „crno-belih” brakova nedvosmisleno govori o postojanju rasne segregacije, dok s druge strane, visok procenat smrtnosti „crne” odojčadi dramatično svedoči o rasnoj diskriminaciji, budući da je reč o neadekvatnim uslovima života velikog dela „crne” populacije. Zato bi Obamin eventualni trijumf pre trebalo tretirati kao posledicu nagomilanih egzistencijalnih strahova unutar srednje klase (više od posledica recesije manje od terorističkih napada) nego kao posledicu eventualnog slabljenja rasizma. Drugim rečima, strah srednje klase od posledica recesije mogao bi vrlo verovatno odškrinuti Obami vrata Bele kuće. Naime, dobro je poznata zakonomernost po kojoj ekonomska nestabilnost redovno kod pripadnika srednje klase izaziva strah od silazne socijalne pokretljivosti i urušavanja materijalnog standarda. Odatle sledi da je Obamin pacifizam (koji je prvenstveno usmeren ka socio-ekonomskim reformama) daleko prihvatljiviji za pripadnike srednje klase negoli danas Bušov, a sutra možda i Mekejnov neekonomični militarizam.

Ukoliko bi umesto Obame, Hilari Klinton uspela da osvoji nominaciju svoje partije za predsednika Amerike (što je trenutno u domenu teorije) i potom porazi republikanca Mekejna na novembarskim izborima (što bi bilo daleko izvesnije), to ipak ne bi moralo bezuslovno da predstavlja i veliki trijumf feminizma na patrijarhalnom američkom tlu. Vodeće američke feministkinje, na primer, ogorčeno govore o tome da se američke žene još uvek nalaze pod snažnim uticajem svojih muževa. Slično tome, mnogi sociolozi ističu da je kontinuitet diskriminacije prema polu i dalje veoma zastupljen, naročito u sferi rada. Primera radi, početkom šezdesetih godina prošlog veka zaposlena žena zarađivala je samo 60 odsto „muške” plate. Danas manje od tri odsto žena zauzima direktorske pozicije u većim preduzećima (iako ukupno gledajući preko 50 odsto žena poseduje univerzitetsku diplomu). Zato bi eventualna pobeda Hilari Klinton pre odražavala postojeće rasne tenzije i nepopularnost Bušove politike negoli ostvarenje večitog feminističkog sna o definitivnoj ravnopravnosti polova. Eventualni trijumf bivše prve dame Amerike mogao bi takođe da ukaže i na izbalansiranost strahova unutar srednje klase. Hilarin „umereni militarizam” na međunarodnom planu mogao bi da zadovolji sve one koji još uvek strepe od terorističkih napada, dok bi njen isto tako „umereni reformizam” na domaćem terenu verovatno delovao umirujuće za sve one koji strahuju za svoj materijalni standard.

Najzad, ne bi trebalo odbaciti ni potencijalnu pobedu Džona Mekejna koja bi sasvim sigurno ukazivala na to da su rasno-polne predrasude (naročito rasne) daleko izraženije od nezadovoljstva izazvanog Bušovim militarizmom. Mekejnova pobeda svakako bi ukazivala i na apsolutnu nespremnost Amerikanaca na iole radikalnije društvene promene usled masovnog straha od terorizma koji je uostalom 2004. godine i obezbedio drugi predsednički mandat Džordžu Bušu Mlađem. Bilo kako bilo, u novembru će američka srednja klasa odlučiti ko će postati sledeći stanar Bele kuće. Eventualni trijumf demokratskog kandidata svakako bi predstavljao vrhunac dugog i mukotrpnog zalaganja pokreta za građanska prava da se rasne i polne barijere jednom za svagda poruše na američkoj društvenoj pozornici.
sociolog

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.