Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kopti – starosedeoci Egipta

Jezgro ovog naroda koje se držalo hrišćanske vere i tradicije očuvalo je svoju samosvest kao posebne zajednice koja traje i do danas
(Фото ЕПА/Khaled Elfiqi) Египатски копти на молитви у манастиру недалеко од Каира

Novi tematski broj časopisa „Gradac” predstavlja dosadašnje najsveobuhvatnije izdanje o Koptima na srpskom jeziku, a sadrži tekstove koji govore o koptskoj crkvi, monaštvu, jeziku, istoriji, književnosti i umetnosti, uz poseban osvrt o crkvenom dijalogu koptskih i pravoslavnih hrišćana.

Počevši od toga da su Kopti nedovoljno poznati našoj javnosti i da je potrebno o njima imati više saznanja „u vremenu teškom za bliskoistočne hrišćane i za one dvomilenijumske zajednice koje nestaju u Siriji”, dr Aleksandar Raković u uvodnom tekstu napominje da Kopti zajedno sa ostalim dohalkidonskim crkvama Etiopije, Eritreje, Jermenije, Sirije i Indije čine orijentalno-pravoslavnu crkvu, poznatu i pod pojmom monofizita.

Prema tekstu prof. dr Vikentija Fradinskog, Kopti su starosedeoci Egipta, ali ih je njihova prirodna naklonost prema misticizmu povukla ka monofizitstvu, sa njegovim učenjem o jednoj božanskoj prirodi Isusa Hrista. To je Kopte odvelo u sektaški separatizam u odnosu na pravoslavnu i katoličku crkvu. Međutim, Fradinski navodi važnost postojanja nekoliko monofizitskih frakcija, uticajnih i na koptske monofizite. Među njima je najveća struja severijana, inače najumerenija i bliska pravoslavlju. Severijanstvo je postalo zvanična vera Koptske crkve koja propoveda savršenstvo Isusa Hrista kao čoveka i kao Boga, punoću obe njegove prirode, po molitvi: „I božanstvo Tvoje nikada, ni za jedan trenutak, nije se odvajalo od Tvoga čovečanstva”.

Zbog toga autor ovog teksta ističe da bi bilo nepravedno Kopte posmatrati samo kao monofizite, u smislu pretvaranja dve Hristove prirode u jednu, što je i za njih jeres. Porfirije Uspenski, koji se u Egiptu sretao sa koptskim duhovnicima, posvedočio je da oni ispovedaju Hrista kao savršenoga Boga i kao čoveka koji nema greha, neiskazano sjedinjenje njegovih dveju priroda – božanske i čovečije, te time nisu jeretici.

Foto EPA/Amel Pain

Kopti kao osnov svog veroučenja, osim Svetog pisma i apostolskih predanja, uzimaju Simvol vere i odluke tri prva vaseljenska sabora, a oslanjaju se na dela svetih otaca crkve koja su prevedena na koptski jezik. Priznaju svih sedam svetih tajni, a pravoslavlju su bliski i po poštovanju svetih moštiju, ikona i molitvi za pokojne. Održavaju liturgije Svetoga Vasilija Velikog, nešto izmenjene i dopunjene grčke redakcije, zatim Grigorija Bogoslova i Kirila Aleksandrijskog.

U tekstu Danka Strahinića dat je istorijski osvrt na asimilovanje Kopta u procesu islamizacije i arabizacije, gde se najveće opadanje koptske nacije dogodilo pod fatimidskim kalifima, što se sve zajedno odražava i na današnje stanje. Naučna saznanja ukazuju na to da su savremeni egipatski muslimani većinom prevereni Kopti, nakon gotovo hiljadu godina asimilacije u dominantnu arapsku kulturu, što po mišljenju autora stavlja pod znak pitanja i osnove arapskog nacionalizma 20. veka. Iako je arapsko osvajanje Egipta 641. godine prošlo bez otpora stanovništva, arapski jezik ušao je u crkvenu upotrebu od 10. veka, a od 12. veka, odlukom patrijarha Gabrijela II, arapski jezik postao je crkveni, verske pouke davane su na arapskom, a molitve držane na koptskom. Manastiri i crkve bili su središta kulturnog i intelektualnog života hrišćana, a većina stvaralaštva bila je verske prirode. Trinaesti vek se smatra posebno važnim za razvoj koptsko-arapske pismenosti i literature. Kopti su se pod uticajem islamizacije, u vreme Osmanskog carstva, odricali svog jezika, prihvatali su obrezivanje, nošenje zarova kod žena, a kao jedno od kulturoloških obeležja specifičnih za Kopte autor navodi tetoviranje kao versku i etničku identifikaciju u većinskom muslimanskom i arapskom društvu.

Uprkos svim poteškoćama sa kojima su se suočavali, napominje Strahinić, jezgro Kopta koje se držalo hrišćanske vere i tradicije očuvalo je svoju samosvest kao posebne zajednice koja traje i do danas.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Biki890
To sto oni zovu koptski u Liturgiji je zapravo grcki. Vrlo malo koptskog je ostalo. Takodje, imaju i liturgiju sv Jovana Zlatoustog. Isti simvol vjere. Jedino sto mi se ne svidja je da nemaju nimalo obicaja tj nisu ih sacuvali, jaja ne boje osim ako nema male djece, boje ih ponedeljkom, rade na sve ce samo nedeljom ne. Jos uvijek se obrezuju navodeci Stari zavjet kao primjer. Pojma nemaju o ikonama, zovu ih slike i po kucama i kace neprimjerno. Imaju I katolicke slike isusa sa gorecim srcem itd.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovu iscrpnu pricu o Koptima ... samo da podsetimo i Butros Gali,nekadasnji generalni sekretar UN-a bio je Kopt ... i jedini nije odradio drugi mandat a znamo zbog cega ...nije hteo da prihvati lazi o Srbima ... to mu mocnici nisu oprostili i zato nije izabran i drugi mandat ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.