Kafanski tribunal

Beogradske kafane nisu više mesta u kojima su najrazličitiji ljudi mogli da sede satima, da razgovaraju i razmenjuju iskustva i ideje, kao u svojim dnevnim sobama; sada su se pretvorile u mesta otuđenja gde brekće glasna muzika, svi gledaju u svoje mobilne telefone, na brzinu popiju piće i beže. Razlog tome su tranzicija, restitucija, potreba za većom zaradom, kao i novi urbanistički planovi grada, zaključili su Jelica Novaković Lopušina, profesorka nederlandistike, šef Grupe za nizozemske studije pri Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, i Sven Peters, nekadašnji lektor iz Flandrije, autori knjige „Kafanski tribunal, Revizija presuda”, u izdanju „Klija”.

Autori, koji su se upoznali 2004. godine u bašti „Platoa”, imali su nameru da stvore drugačiju sliku Beograda i Srbije, svojevrsni, a pozitivan, pandan Haškom tribunalu. Prevod knjige, koji je uradila Jelica Novaković Lopušina, ažurirana je verzija i komentar na sažetak istraživanja započetog pre 12 godina koje je imalo za cilj da prikaže gastronomski život Beograda i njegovu sociološku raznolikost zbog toga što mesta na koja izlazimo odaju to ko smo zapravo. Sada je pored mnogih starih beogradskih birtija, a među njima je i kultna Srpska kafana, stavljen krstić, što znači da su odumrle.

– Kada smo Sven i ja započinjali ovo istraživanje uočavali smo demokratičnost beogradskih kafana, to da su različiti slojevi društva u njima mogli da se sretnu i da svakome usluga bude pristupačna. Tada smo imali drugačija očekivanja, a ja sam Svenu želela da pokažem svoj grad. Onda smo vremenom zapažali kako kafane nestaju i to je kod nas budilo revolt. Dvanaest godina kasnije, kada obilazimo njihove ostatke, polako se mirimo sa tim, mada zapažamo i pregršt lepih, novih, trendova – objasnila je Jelica Novaković Lopušina.

Ova knjiga, koja je predstavljena u Skadarliji u Kući Đure Jakšića, ujedinila je ponovo autore i predstavnike belgijske i holandske ambasade. Svi su, kako su duhovito rekli, voleli „na terenu” da istražuju raznolikost i bogatstvo srpske gastronomije, ali i duha muzike i boemstva koji su krasili stare kafane. Čak je i ambasador Belgije u Srbiji Kun Adam recitovao pesmu Đure Jakšića na pravilnom srpskom jeziku, u duhu Skadarlije.

– Ovu knjigu čitao sam pre dolaska u Beograd i na mene je ostavila utisak koji su autori i hteli da prenesu, a to je da je istorija ovih mesta oduvek bila plodno tlo za kreativnost, za dinamičan gradski život. Nažalost, moderan stil življenja ugrožava kafane – rekao je Kun Adam.

Jedan od „krstića” stavljen je i uz ime Gospodarske mehane, a sledi opis da ako je „Znak pitanja” najstarija kafana Beograda, ova od 193 godine može da se smatra najstarijom prigradskom kafanom: „To znači da je poznavala i vremena kad pokraj nje nije tutnjao tramvaj, niti joj je Sajam kvario pogled na Savu”. Zatim je priložena novinska vest iz 2013. godine da je zbog pasarele Mosta na Adi zatvorena „najstarija beogradska kafana, a da će novi lokal sa starim imenom biti otvoren u hotelu Union”. Autori knjige složni su u tome da tamo nema ni traga od preseljene Gospodarske mehane...