Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Putopis Homolje

Otvaranje vrata raja

U Homolju, koje je lepo u svako doba godine, postoji običaj da mlade devojke puštaju niz planinske potoke venčiće sa hlebom i svećom kako bi dušama umrlih pokazale put do raja
Манастир Благовештење на улазу у клисуру

Retko koji kraj u Srbiji pruža tako prijatnu sliku ljudskom oku kao homoljska kotlina okružena planinama,koje ne prelaze visinu od hiljadu metara. Ipak, klima je tu primetno oštrija nego uokruženju,a na Crnom vrhu se često sneg zabeli pre nego na dvostrukovišem Kopaoniku. Pravo vreme za obilazak Homolja je bilo koji lep dan u godini. Novembar oboji bukove šume lepim bojama jeseni,a opalo lišće prijatno šušti pod nogama. Zima vremešna stabla pretvara u likove iz bajki po kojima je ovaj kraj poznat. Lepotu proleća najavljuje reka Mlava koja je pokupila vode homoljskog okruženja iprobila jedini put iz kotline. Prati je hladan vetar gornjak,koji upozorava da je Homolje poseban svet.

Na ulazu u Gornjačku klisuru nas dočekuje jutarnja izmaglica iznad koje proviruju visoka bukova stabla. Promiče opustela isposnica manastira Blagoveštenje u kojoj je nekad bilo četiri stotine monaha. Malo dalje, na drugoj rečnoj obali, iz oštrih stena nestvarno izranja bela crkva manastira Gornjak, u kojemboravi nekoliko monahinja. Mlava je pored manastira izuzetno tiha,pa priča o Svetom Savi koji je utihnuo reku da mu ne smeta u molitvama deluje uverljivo.

Od manastira se put odvaja od reke i skreće ka Krepoljinu. Potom prolazi kroz Ribarsku klisuru, pokraj Trške crkve, ukrašene lepim kamenim ukrasima. Ovaj hram, tipičan predstavnik raške škole graditeljstva (što nije uobičajeno za ovaj kraj),jedna jeod misterija Homolja. Ne postoji pouzdan podatak o njegovomnastanku iimenu,ali se priča da su Turci iznenadili narod pored crkve imasakrirali ga -zatrli -pa otud naziv zatrška odnosnoTrška crkva. U osnovi imena Homoljaje, inače,reč „homo”,odnosno čovek.

Kult mrtvih i rusalje

U prostranoj kotlini se komotno raširila Žagubica, centar Homolja. Iako se nalazi u relativno skrivenom kraju, nisu je zaobilazile vojske koje su prolazile balkanskim koridorima,pa je često nestajala iponovo bila obnavljana. Tokom Velike seobe naroda pod Arsenijem Čarnojevićem Žagubica se ibukvalno „zagubila“sa geografske mape. Obnovili su je došljaci iz okoline Ohridskog jezera, sredinom 19.veka.

(/slika2)U Žagubici je obavezan cilj posete vrelo Mlave. Reka izvire iz vrtače duboke 22 metra. Neka nova ispitivanja upućuju da je to samo prvi deo sifonskog izvora koji je dubok preko 70 metara. Meštani veruju da se ispod Beljanice nalazi veliko jezero iz koga izviru Mlava i Resava. Najlepši izvor na homoljskoj strani Beljanice je Krupajsko vrelo.

Pored vrela Mlave se nalazemotel ilokalno groblje. Prostrane grobnice sa oslikanim „mercedesima” iodelima spremnim za pokojnike najbolje pokazuju koliko je kult mrtvih jak u ovim krajevima. Duž mnogobrojnih potočića su vidljiva brvna okićena mašnicama koje su ostavljene dušama mrtvih da lakše nađu put do kuće. Postoji ritual „otvaranja vrata raja“njihovim dušama,koje obavljaju mlade devojke puštanjem venčića sa hlebom isvećom niz vodu. A kada se duše pokojnika presele u raj,sa njima komuniciraju rusalje koje padaju u trans. Privegje ritualna igra isterivanja zlih sila iz sela.

Od  Žagubice do Zdravca

Od Žagubice put vodi do Laznice koja se nalazi na lokalnom putu ka Majdanpeku. U naselju su izmešane stare kuće meštana koji su ostali na imanjima sa novosagrađenim „hacijendama“gastarbajtera. Produžavamo makadamskim putem ka 923 metra visokoj Kupinovoj glavi, jednom od najviših vrhova Homoljskih planina. Obrađene površine polako uzmiču pred pašnjacima i šumama. U nižim delovima se nalaze hrastove šume. Sa svakim pređenim visinskim metrom se povećava procenat bukovih stabala. Površine pod pašnjacima su još velike. Kupinova glava je pokrivenatravom i, kako upućuje i njeno ime,ponekim kupinjakom. Na najvišoj tački se nalazi šumarska čeka sa koje se pruža pogled na Majdanpek, brda jalovine, jezero Valja Fundata, Veliki krš, Stol kod Bora… Neverovatno je da se dvadesetak kilometara od zagađenih rudokopa nalazi ekološki najčistiji kraj.

Na jugu je visoravan Zdravče oivičena nestvarnim kamenim gromadama. Zdravče je jedna od najlepših visoravni Srbije. Pokrivena je travama i lekovitim biljem među kojimse izdvaja zdravac po kojemje idobila ime. Jedan starac tvrdi da stanovnici u okolini osetno duže žive zbog zdravog okruženja,pa su zato najlepši deo kraja nazvali Zdravac. Kada je vidljivost dobra,sa kamenih gromada kojeokružuju Zdravče pruža se prosto neverovatanpogled na celo Homolje. Pre raspada SFRJ, vlada Japana je bila zainteresovana da na ovom izuzetnom prostoru napravi stacionar za svoje penzionere.

Okrepljujuće Ždrelo

(/slika3)Ka severozapadu se pruža greben Homoljskih planina. Najviša i najsevernija tačka je 940 metara visok Štubej. Ispod njega je pećina Ceremošnja i reka Vitovnica koja protiče pored istoimenog sela i manastira. Manastir Vitovnica je zadužbina kralja Milutina i potiče iz trinaestog veka. Od Štubeja greben Homoljskih planina produžava ka jugozapadu do 912 metara visokog Velikog Sumurovca. Od njega se masiv naglo spušta do Gornjačke klisure i sela Ždrela.

Izmeđupadina Velikog Sumurovca, u atraktivnoj klisuri obrasloj gustom bukovom šumom,nalaze se ostaci manastira Reškovica. Potok koji obezbeđuje dovoljno vlage i senovita klisura omogućili su bukvamau ovom mini-rezervatu da budu nestvarno visoke i prave. Na kraju puta, pored sela Ždrelo prijalo je okrepljenje u istoimenoj banji koja još nije priznata,ali se veruje da jedelotvorna.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.