Arhitekte traže zaštitu Zapadne kapije Beograda

Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) zahteva da Zapadna kapija Beograda, arhitekte Mihajla Mitrovića, bude upisana u registar kulturnih dobara. Predlog da zdanje u Ulici narodnih heroja 43 bude proglašeno spomenikom kulture uputila je gradskom i republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Skupštini grada. Razlog za ovakav potez je to što Mitrovićeve kolege žele da sačuvaju izvorno arhitektonsko stanje objekta i spreče njegove zloupotrebe u građevinskom i funkcionalnom pogledu, kaže Slobodan Maldini, predsednik ASA čiji je član bio i arhitekta Mitrović koji je umro decembra prošle godine.

– Devastacija tog objekta načinjena je grafitom koji je neprimeren i nije umetničko delo. Mitrovićevo zdanje ima poseban odnos prema muralima jer na tavanici i fasadi na ulazu u Zapadnu kapiju Beograda već postoji mural Lazara Vujaklije. Posle moje reakcije autor grafita pristao je da ga prekreči i sada u dogovoru sa Mitrovićevom kćerkom, naslednicom autorskih prava, bira boju za krečenje – ističe Maldini.

Zapadna kapija Beograda, prozvana „Geneksova” kula, sagrađena je 1977. godine. Zdanje je visoko 117 metara i čine ga niži stambeni deo i viši poslovni, a dve kule povezuje most na 26. spratu. Na vrhu je rotirajući restoran koji nikada nije proradio. Mitrović je u pola veka dugoj karijeri projektovao više od stotinu objekata, ali samo je Zapadna kapija Beograda, kako je govorio, njegovo remek-delo. Dočekana je sa nepoverenjem, osporavana u toku gradnje, a danas malo ko može da zamisli ulazak u prestonicu sa zapada bez tog objekta.

– Fasada kula urađena je u natur betonu (beton brut) sa elementima strukturalizma i konstruktivizma i predstavlja izvanredan primer arhitekture brutalizma u Srbiji koji svojim kvalitetima može da se poredi sa najpoznatijim primerima arhitekture brutalizma u svetu, posebno onog koji je razvijan u toku šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Mitrovićevo tretiranje forme i detalja približavaju objekat stilskom periodu postmoderne i kao takav ovo je redak sačuvani primer ovog ranog stila u Srbiji. Zgrada je danas dominantni vizuelni reper grada, a njena likovna ekspresija obeležila je jednu epohu u razvoju srpske arhitekture – navodi Maldini razloge zbog kojih zdanje zavređuje da bude uvršćeno u registar kulturnih dobara.

Zgrada u Novom Beogradu uživa prethodnu zaštitu što znači da su njene vrednosti već prepoznate bez obzira na to što brojni laici i deo stručne javnosti ne deli mišljenje službe zaštite.

– To je lepa ideja. Zgrada ima sve predispozicije da bude spomenik kulture – kaže Olivera Vučković, direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kada će Zapadna kapija Beograda postati deo porodice zaštićenih objekata prestonice niko ne može da precizira jer su neki objekti na to čekali deset i više godina, naglašava Vučkovićeva. Osim toga što, kaže ona, sve zavisi od dobre volje, za prikupljanje dokumentacije potrebno je šest meseci. Ono prethodi predlogu odluke za proglašenje koja se šalje Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ukoliko se taj zavod saglasi, nacrt odluke dostavlja se Ministarstvu kulture, a ono ga šalje vladi čija je reč poslednja.