Značaj vode za zdravlje

Postoji nekoliko stvari koje ne možemo da ignorišemo da bismo sačuvali zdravlje i živeli punim plućima. To su: ishrana, odmor i vežbanje. Bez obzira na to kako se dobro hranite, ako ne spavate i niste fizički aktivni, pojaviće se problemi. Isto tako, ako dosta vežbate, ali se loše hranite i nedovoljno odmarate, vašem telu se to neće goditi.

Većina nas zna važnost dobre ishrane. Isto toliko je važno i unositi pravu količinu vode, direktno ili indirektno. Postoje bezbrojne dobre strane unošenja vode u organizam. Voda je osnovni gradivni sastojak svih nas. Krv nije voda. E pa jeste – celih 92 odsto.

Otprilike 60–70 procenata ljudskog tela sačinjeno je od vode. Tačna vrednost zavisi od godišta i proporcije mišićnog prema masnom tkivu (jer mišići sadrže više vode nego masti). Iako voda ne sadrži kalorije i hranjive materije, ona je neophodna za život. Možemo nedeljama preživeti bez hrane, ali bez vode tek danima. Organizam ne zadržava višak vode kao što to radi sa mastima, pa je svakodnevno potrebno unositi odgovarajuću količinu vode da bismo zadržali dobro zdravlje.

Teško je uneti previše vode, jer više vode znači i više odlazaka u toalet, a boja urina postaje bezbojna. Ipak, ne treba preterivati sa vodom na ovaj način i trudite se da vam boja urina bude bledožuta poput limunade. Međutim, ako pijete premalo vode, organizam počinje da dehidrira, a prvi simptom je žeđ. Poseta toaletu će vam se sigurno prorediti, a boja urina postati tamnožuta ili čak braon.

Kada pijete vodu ili je unosite ishranom, vi se hidrirate. Ako ne unosite dovoljno vode, vaš organizam će trpeti, a takvo stanje se naziva dehidracija. Voda je glavni sastojak našeg organizma, znači svake ćelije, tkiva i organa. Igra neverovatno važnu ulogu u gotovo svim telesnim funkcijama kao što su:

– Regulacija temperature

– Prenos kiseonika i hranjivih materija

– Neophodna je komponenta mnogih biohemijskih reakcija

– Služi za čišćenje – detoksikaciju organizma kroz urin i fekalije

– Podmazuje zglobove

– Ima ulogu u varenju

– Osnovni je sastojak telesnih tečnosti, poput pljuvačke i suza

– Ćelijama obezbeđuje oblik, stabilnost itd.

Takođe, voda pomaže da se toksične materije uklone iz organizma. Očigledan primer jeste da osobe koje ne unose dovoljno vode u svojoj ishrani imaju problem sa aknama. Ako pijete i unosite dovoljno vode, pomoći ćete zdravlju vaše kože. Dovoljna količina vode čini kožu hidriranom, pa osobe koje je dovoljno ne unose imaju problem sa suvom kožom.

Uopšteno gledano, odrasle osobe bi trebalo da konzumiraju dva do tri litra vode svaki dan. Ova procena ne obuhvata specifična medicinska stanja (bolesti) osobe, navika u vežbanju i mesto stanovanja (recimo sa velikom nadmorskom visinom ili u tropskim krajevima). Svakodnevne aktivnosti mogu da povećaju dnevne potrebe za vodom, na primer, kod teškog fizičkog rada u toplom delu godine ova procena može da se poveća i nekoliko puta.

Osim što je pijemo, vodu možemo unositi i preko hrane. Mnogobrojno voće i povrće ima visok sadržaj vode, što je razlog da ga jedemo u većim količinama u svežem stanju. Voda se, naravno, nalazi i u sokovima, bezalkoholnim pićima, čaju i kafi. Međutim, kada pijete kafu, znajte da kofein dehidrira telo, jer deluje kao diuretik. Alkohol je još gori diuretik. Voćni sokovi su sasvim u redu što se tiče hidriranja, ali sadrže dosta kalorija, pa vodite i o ovome računa. Najbolja je ipak čista obična voda.

Pošto naše telo ima toliki sadržaj vode, manji ili veći unos može imati uticaj na telesnu masu. Osobe koje su na restriktivnim dijetama sa malo ugljenih hidrata brzo gube vodu (jer ugljeni hidrati dobro vezuju vodu), pa tada misle da su smršale, a u stvari su brzo izgubile vodu. Brzo mršavljenje je, dakle, još jedan simptom dehidracije. Voda smanjuje apetit. Nikako ne umanjujte važnost ovoga. Ako manje pijete, veća je šansa da ćete više jesti.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com