Priština priželjkuje kontramere Beograda

Pored taksa na robu iz centralne Srbije, novi potezi Prištine, kao što je kosovska rezolucija koja bi Srbe optužila za genocid, jasan su pokazatelj da privremenim kosovskim institucijama nije stalo do nastavka dijaloga i postizanja kompromisa. Diplomatski i politički porazi koje doživljavaju i činjenica da pred Specijalnim sudom za ratne zločine treba da odgovaraju vođe OVK doveli su ih u bezizlaznu situaciju.

Svojim merama prištinske vlasti provociraju Beograd da odgovori kontramerama i da na taj način u diplomatskim krugovima obe strane budu označene kao krivci zbog zastoja u dijalogu. Kada je Priština doživela debakl u Interpolu, prvo je uvela trgovinsku blokadu na robu iz centralne Srbije. Posle toga je, uprkos protivljenju Zapada, kršeći svoje propise, usvojila zakon kojim je počela s formiranjem takozvane vojske. Iako je predsednik Aleksandar Vučić mesecima upozoravao zapadne centre moći da će nastavak dijaloga biti gotovo nemoguća misija ukoliko Priština usvoji platformu za pregovore kojom se od Beograda traži da prizna nezavisnost entiteta Kosovo, do toga je ipak došlo.

Albanskim političarima s KiM ni to nije bilo dovoljno, pa su u međuvremenu pripremili rezoluciju o genocidu koji su navodno izvršile srpske bezbednosne snage u ratu s terorističkom OVK 1998. i 1999. godine. Uz sve to, ministar unutrašnjih poslova Kosova Ekrem Mustafa predložio je utvrđivanje dodatnih mera protiv Srbije koje se odnose na registarske tablice i vozačke dozvole. Ukoliko Priština odluči i o ovoj meri, to će značiti da se ubuduće neće priznavati registarske tablice i vozačke dozvole, kao i svi drugi dokumenti Srbije, koje ni Beograd ne priznaje ovom entitetu. Za sada je, međutim, ovakav predlog Mustafe odbacio Ramuš Haradinaj.

Na sve ove mere stizala su upozorenja iz Beograda, a Zapad nije učinio gotovo ništa da ukine sporne takse i, kako sada izgleda, moguće je da će uskoro biti uvedene kontramere. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u utorak uveče da još razmišlja o kontramerama protiv Prištine i dodao da nije lako donositi takve odluke jer, šta god da se uradi protiv Albanaca, naštetiće se i interesima svog naroda. Vučić je za RTS objasnio da ima mnogo predloga koje je dobio od Kancelarije za KiM i raznih ministarstava, ali nije otkrio kakve su mere na stolu.

Ipak, pre nego što se povuku ozbiljni politički potezi, Vučić će sledeće nedelje u Beogradu razgovarati s političkim predstavnicima Srba s Kosmeta, a posle toga i na Predsedništvu Srpske napredne stranke. Govoreći o najavljenim kontramerama prema vlastima u Prištini, Vučić je rekao da se o tome još razmišlja. „Šta god da uradite, ne možete da odvajate ljude od teritorije, nije lako donositi te odluke, imamo mnogo predloga”, naveo je Vučić.

Kad je reč o rezoluciji koju Priština namerava da izglasa o navodnim srpskim zločinima na KiM, kazao je da, ako se sagleda šta su nam sve stavljali na teret, ispada da nema tako genocidnog naroda u svetu. Upitan da li ima plan B, rekao je da se držimo svega što su svi usvojili, da ćemo se praviti i mi ludi kao i svi drugi. „Tako nam je najlakše, prave se Albanci ludi, pravićemo se i mi ludi, milina jedna, uživanje”, poručio je predsednik Srbije.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za „Politiku” da mere koje Priština preduzima pokazuju strah albanske elite da će zapadni faktori konačno početi da ih procesuiraju u Sudu za zločine OVK. Zbog toga oni stvaraju eksplozivnu atmosferu kako bi lako mogli da izazovu sukobe, da bi onda u tim okolnostima upravo oni bili ti koji gase krizu koju su sami izazvali. „Na taj način pokušavaju da reketiraju zapadni faktor. Albanci računaju da je, zahvaljujući brojnim merama, Srbija u defanzivi, a polaze od toga da mi nećemo reagovati jer nam je cilj da održimo imidž pozitivaca u EU”, kaže Anđelković.

Navodi da Albanci uz pomoć nekih svojih zapadnih mentora pokušavaju da zaplaše Beograd da će biti podjednako kriv ukoliko uvede kontramere, ali smatra da to nije realno. „Recipročne mere treba da preduzme Srbija, jer ako to ne uradi, samo priziva nove nevolje. U tom slučaju ne vidi se kraj bezobrazluku privremenih kosovskih institucija”, zaključio je Anđelković.

„Koha”: General Or na Kosovu uprkos taksama

Iako Priština nije ukinula takse na proizvode Srbije i BiH, komandant Nacionalne garde Ajove general-major Timoti Or, čija je oproštajna poseta Prištini u februaru otkazana zbog taksa, u ponedeljak i utorak boravio je u ovom gradu i sastao se s predstavnicima privremenih prištinskih institucija i političkim liderima. Prištinska „Koha” piše da je otkazivanje posete generala Ora tumačeno kao početak uvođenja sankcija SAD zbog nametnutih taksa, uz upozorenje da će, ako ta mera ne bude ukinuta, uslediti nove, rigoroznije, prenosi Tanjug. Orova poseta poslužila je i Ramušu Haradinaju da negira tvrdnje o pogoršanju odnosa sa SAD i istakne da odnosi Kosova i SAD nikad nisu bili bolji i da se saradnja odvija „na bezbednosnom, političkom, ekonomskom i geostrateškom polju”.