Novi zakon nije smanjio broj ubijenih žena

„U ljubavi i u ratu sve je dozvoljeno, a kada prestane ljubav, tada u mnogim slučajevima počinje pravni rat koji se vodi pred sudom, tužilaštvom i drugim državnim organima. U tom pravnom ratu ima mnogo lažnih prijava nasilja”, rekao je advokat Ivan Simić na međunarodnoj konferenciji krivičara koja se održava na Tari.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućio je da se hitnim merama protiv nasilnika spreči izvršenje nekog težeg krivičnog dela, kao što su teške povrede i ubistvo. Međutim, i pored toga, podaci pokazuju da broj ubistava žena u Srbiji nije smanjen.

„Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici počela je 1. juna 2017. godine, a to je godina u kojoj je ubijeno 29 žena. Naredne 2018. stradala je 31 osoba u porodičnom nasilju u Srbiji. Prema podacima organizacije ’Sigurna kuća’, u 2010. ubijeno je 20 žena, a 2015. godine 25”, naveo je Simić.

Izneo je podatak da su sudovi u 96,5 odsto slučajeva produžili hitnu meru udaljenja učinioca iz stana i zabrane prilaska i kontakta sa žrtvom.

„Samo tokom prve godine primene zakona, hitna mera je produžena u više od 15.000 slučajeva, i to bez održavanja ročišta, kako je previđeno zakonom, tako da sudovi prilikom donošenja odluke nisu videli ni žrtvu ni onoga koji je prijavljen za nasilje”, rekao je advokat Simić.

Hitnu meru najpre naređuje policijski službenik kada izađe na mesto događaja, i to na period od 48 sati, a zatim se predmet šalje osnovnom tužilaštvu koje u najvećem broju slučajeva predlaže osnovnom sudu da trajanje hitne mere produži na 30 dana. Ukoliko prijavljeni prekrši hitnu meru – pozove ženu telefonom, pošalje joj tekstualnu poruku, priđe joj na ulici ili se vrati u zajednički stan – tada će mu prekršajni sud po sili zakona izreći zatvor do 60 dana.

„Kažnjavanje osobe koja u momentu izricanja mere nije učinila nijedno krivično delo, odnosno koja se smatra potencijalnim učiniocem krivičnog dela, jeste nešto što dira u osnovne principe krivice kao instituta pravnog poretka uopšte. Zakon sankcioniše mogućeg učinioca krivičnog dela, na osnovu procene policijskog službenika, što na neki način stimuliše simulirane i lažne prijave, koje u sebi sadrže neretko i motive koji svakako nisu u duhu ovog zakona”, kazao je advokat.

On smatra da u znatnom broju slučajeva žene lažno prijavljuju svog partnera kako bi on dobio status nasilnika, a da bi one, kako je rekao, stekle bolju početnu poziciju u postupcima razvoda braka, podele bračne imovine i starateljstva nad decom.

Predsednica Višeg suda u Pančevu sudija Stanka Simonović kazala je da lažnih prijava nasilja ima, posebno u situacijama gde je u toku brakorazvodna parnica, ali da građani nisu dovoljno upoznati s tim da po zakonu mogu da podnesu žalbu na rešenje osnovnog suda o određivanju hitne mere.

„Učinilac može da se žali u roku od tri dana od dana prijema rešenja osnovnog suda, koji je dužan da njegovu žalbu prosledi višem sudu u roku od 12 sati. Viši sud mora da odluči po žalbi u roku od tri dana. Postupak je hitan, jer ako odlučujemo o privremenom udaljenju iz stana, onda odlučujemo o pravu na stanovanje kao jednom od osnovnih ljudska prava”, rekla je Stanka Simonović i navela koliko je hitnih mera ukinuto upravo u Višem sudu u Pančevu od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema evidenciji Višeg suda u Pančevu, u 2017. godini, kada je zakon počeo da se primenjuje od 1. juna, ukupno su rešena 33 predmeta po žalbi. Od toga je odbijena žalba u 25, a preinačena hitna mera u sedam predmeta. U 2018. ukupno je bilo 72 žalbe, od kojih je odbijeno 39, a uvažena je žalba u 33 predmeta. U 2019. do današnjeg dana odlučivano je u 29 predmeta po žalbi, od kojih je u 11 predmeta žalba usvojena i time prestalo dejstvo hitne mere.

„Kada u predmetu vidim rečenicu: ’Razvod je u toku’, razmišljam da postoji mogućnost zloupotrebe hitne mere, da je cilj da žena poboljša svoj procesni položaj u brakorazvodnoj parnici. Naime, kada prvostepeni sud odlučuje o poveravanju dece, mora da ceni činjenicu da li je supružnik nasilnik ili ne”, kazala je Stanka Simonović.

Ona je naglasila da u svakom slučaju sud mora da ima u vidu cilj ovog zakona – sprečiti nasilje i blagovremeno i delotvorno zaštititi žrtvu i pružiti joj podršku.

„Zakon ne predviđa održavanje ročišta kada se odlučuje o predlogu tužioca za produženje hitne mere, pa ne postoji mogućnost neposredne komunikacije suda sa žrtvom i mogućim učiniocem. Jedini kontakt s njima ima policijski službenik, koji prvi izdaje naređenje o hitnoj meri. Tu bi trebalo nešto izmeniti u zakonskim odredbama. Kao sudija, ja moram da vidim mogućeg učinioca i žrtvu. To je, prema mom mišljenju, suština prilikom donošenja odluke. Naime, osnova za odluku je procena rizika – navela je Stanka Simonović.