Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Zaštićene životinjske vrste

Izdanje, u opticaju od 18. aprila, sadrži četiri marke nominalnih vrednosti 23, 46, 50 i 70 dinara, dva FDC koverta i žig, a štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka
(Фото: Пошта Србије)

Alpijski dugoušan Plecotus macrobullaris Kuzyakin, 1965

Živi u višim planinskim predelima Srbije. Kao skloništa koristi pećine i druge podzemne objekte. Staništa u kojima lovi sumračne i noćne insekte su šumovita. U Srbiji je prvi put otkriven u julu 2013. godine, u pećini na planini Ćetanici u opštini Prijepolje. Smatra se da je vezan za predele u kojima dominiraju krečnjačke formacije sa mnogobrojnim podzemnim karstnim objektima. Zbog toga se smatra da je realno očekivati da se nalaze na planinama u karstnim predelima zapadne i istočne Srbije. Razmnožavanje u Srbiji nije dokazano, iako je vrlo verovatno. Prema IUCN kriterijumima (International Union for Conservation of Nature), alpijski dugoušan je svrstan u kategoriju skoro ugroženih vrsta (NT – near threatened), na evropskom i mediteranskom nivou. U Srbiji, gde je vrsta nedavno otkrivena, svrstan je u vrste za koje nedostaju podaci za vrednovanje njihovog statusa ugroženosti. Stepski tvor Mustela eversmanii (Lesson, 1827), najveći je od svih evropskih tvorova. Telo mu je vretenasto i gipko, sa kratkim nogama i dugim, kitnjastim repom. Krzno mu je svetložućkasto sa dužim smeđim dlakama, a noge i rep mrke boje. Uši su kratke, a na glavi ima tipičnu masku. Živi u Aziji, istočnoj i centralnoj Evropi, a u Srbiji živi u Vojvodini i severnim delovima središnje Srbije, najčešće uz stajaće i sporotekuće vode. Hrani se sitnim poljskim glodarima poput voluharica, hrčaka i tekunica, ali rado jede i ptice, žabe i guštere. Ženka koti do 8 mladunaca koji u aprilu na svet dolaze slepi i goli. Neprijatelji su mu lisice, šakali i podivljali psi. Ali, najviše ga ugrožava čovek proganjanjem, uništavanjem stepskih staništa i upotrebom rodenticida u poljoprivredi. Zbog bliskog srodstva sa mrkim tvorom (Mustela putorius) u prirodi se mogu naći hibridne jedinke. Prema IUCN kriterijumima, stepski tvor nije ugrožena vrsta, ali je populacija u istočnoj Evropi ugrožena pre svega nestajanjem stepskih staništa, slično kao i u Srbiji, gde je svrstana u strogo zaštićene divlje vrste i gde se realizuje poseban projekat revizije i utvrđivanja stanja i statusa populacija.

Balkanska divokoza Rupicapra rupicapra balcanica Bolkay, 1925

Snažan i elegantan papkar tankog vrata, male glave i vitkih čvrstih nogu, živi na nadmorskim visinama od 500 do 3.100 m. Staništa su mu stenovite klisure, kanjoni i planinski kamenjari iznad gornje šumske granice. Areal balkanske divokoze je ostrvskog tipa. U Srbiji ova vrsta autohtono živi u kanjonu reke Drine, na Mokroj Gori, Prokletijama, Koritniku i Šar planini. Osim toga, potpuno je uspelo naseljavanje na dva lokaliteta u istočnoj Srbiji – u Đerdapskoj klisuri i u Lazarevoj klisuri kod Zlota u opštini Bor. Divokoze žive u manjim krdima. Imaju istančan vid i sluh. Pare se od novembra do januara, kada mužjaci okupljaju dve do šest ženki u svoje hareme. Mladunci na svet dolaze u aprilu. U prirodi žive oko 10 godina, a u zatvoreništvu do 18. Brojnost divokoza u Srbiji se blago povećava. Prema IUCN kriterijumima (International Union for Conservation of Nature), divokoza nije ugrožena vrsta. U Evropi su ugrožene usled nestajanja staništa i zbog male brojnosti i izolovanosti lokalnih populacija zbog čega se dešava ukrštanje u srodstvu. U Srbiji je svrstana u zaštićene divlje, ali i lovne vrste zaštićene lovostajem.

Mrki medved Ursus arctos Linnaeus, 1758

Najveći je evropski kopneni sisar. Telo mu je zdepasto i snažno građeno sa masivnom glavom i izduženom njuškom. Noge su snažne, sa velikim kandžama, a rep kratak. Krzno je bogato, a dlaka gusta i duga. Boja krzna varira od svetlosmeđe do mrke. U prirodi živi relativno dugo, 20 do 30 godina. Svaštojed je. Živi solitarno, osim u periodu parenja i kada ženka podiže mladunce. Poligamna je vrsta. Pari se od sredine maja do jula, a ženka ima odloženo embrionalno razviće i koti do tri mladunca tokom zime, dok je još u hibernaciji. Mladi su na koćenju slepi, bez krzna i zuba i teški svega 500 grama. Ženka doji mečiće do početka leta, koji se od majke odvajaju tek u drugoj ili trećoj godini. Mrki medved je najšire rasprostranjena vrsta medveda, mada je danas prisutan samo na delu nekadašnjeg areala, a Srbija je jedina zemlja koja na svojoj teritoriji ima prisutne tri evropske populacije medveda – dinarsko pindsku, karpatsku i istočno-balkansku. Brojnost medveda u Srbiji lagano raste. Prema IUCN kriterijumima, mrki medved je ugrožena vrsta, mada globalno i u Evropi nije. U Srbiji je svrstan u strogo zaštićene divlje vrste i trajno zaštićene lovne vrste.

Stručna saradnja: dr Milan Paunović, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu

Umetnička obrada maraka: Miroslav Nikolić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.