Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Požrtvovani učitelj

Владимир Малина

Naša najstarija srednja škola bila je Beogradska gimnazija osnovana kneževskim ukazom iz 1839, koja je tek od 1890. godine dobila sadašnji naziv – Prva beogradska gimnazija. Ona je od samog početka bila veoma dobro opskrbljena svime što je bilo neophodno za valjanu nastavu dostojnu bilo koje druge evropske gimnazije. Isto tako, i sam profesorski kadar bio je izuzetan.

Jedan od takvih ljudi, naprednih i slobodoumnih, bio je suplent Vladimir Malina (1839–1917). On beše Čeh, podanik Franje Josifa, koji je posle školovanja došao u Kneževinu Srbiju i našao državni posao, 1880. godine, u Drugoj valjevskoj gimnaziji kao nastavnik nemačkog jezika. Nepune dve i po godine docnije biva prebačen na isti položaj u Zaječarsku gimnaziju.

Ministarstvo prosvete ga šalje dalje, 1886. u Drugu beogradsku polugimnaziju gde nije predavao samo nemački već i zemljopis, srpski jezik (što je značilo da ga je dobro savladao), ali i staroslovenski i latinski. Na kraju, ministarstvo ga, aktom od 26. septembra 1888, postavlja za nastavnika Prve beogradske gimnazije gde je opet držao nastavu nemačkog.

Školske godine 1890–1891. drži opet i nastavu latinskog i starogrčkog jezika. Pošto u to doba nije bilo dovoljno udžbenika na srpskom jeziku, Vladimir Malina je, uz saglasnost ministarstva, napisao i objavio dva dobre knjige nemačkog – gramatika i čitanka (1890) i latinskog (1894).

Nekima nije bilo pravo što stranac objavljuje udžbenike u Srbiji i pored toga što su Ministarstvo prosvete i glavni Profesorski savet u potpunosti odobrili. No, Čeh je uvek pokušavao da bude iznad tih kolegijalnih sukoba. Ipak na kraju, za svoj trud „učitelja veština”, Ministarstvo prosvete mu je dodelilo Orden Svetog Save četvrtog stepena, 14. januara 1910.

Kada je bilo na kraju sasvim jasno da je Veliki rat neumitan i austrougarska artiljerija započela sa bombardovanjem Beograda, Vladimir Malina nije mogao sa suprugom, učiteljicom Milkom (dev. Matić) da se skloni do njenih u Šabac, jer je i ta granična varoš pala u neprijateljske ruke. U njoj je okupaciona vojska vršila velike zulume nad nedužnim stanovništvom, o čemu je Rajs izveštavao Zapad o nezapamćenim zločinima do tada najuzornije monarhije sveta.

Isto tako, stari nastavnik jezika, učitelj prve klase, nije ni pomišljao da se vrati sa suprugom u svoju, vekovima okupiranu domovinu, pošto je skoro ceo život proveo u siromašnoj, ali slobodnoj Srbiji stalno učeći decu koju je neobično voleo, jer na žalost svoju nisu imati. Valja reći da je svoje udžbenike poklanjao siromašnim đacima, a da gimnazijska kasa ne bi štetila, on je svaki poklonjeni plaćao iz svog džepa...

Po ondašnjem nepisanom pravilu ko god je negde radio, stanovao je najčešće u blizini radnog mesta. Porodica Vladimira Maline obitavala je u stanu na zakup u kući u Ulici cara Uroša 17 (i danas postoji). Pošto se gimnazija često selila najduže se zadržala prvo u Kapetan-Mišinom zdanju, a od 1905. do 1938. u Domu društva „Sveti Sava”, tako da se Malinin stan nalazio na sredokraći obe ustanove.

On, videvši kako se varoš lagano pretvara u opustelu „Mesečevu površinu”, smatrajući tu srednju školu kao svojom, jer je sve svoje u nju utkao, ne plašeći se danonoćnih granata, plotuna i protivničkih reflektora sa Banjice, koji su obasjavali skoro celu našu prestonicu, hrabri Čeh je otišao, uz Milkino protivljenje i odgovaranje, u tom trenutku još čitav Svetosavski dom, ušao u Prvu beogradsku gimnaziju i skoro celu prebogatu arhivu preneo u nekoliko poteza u svoj stan ne plašeći se bombi ni rafala!

Nekoliko sedmica docnije naše slavno prosvetiteljsko zdanje bilo je granatama u više navrata pogođeno tako da su gimnazijske prostorije i biblioteka bile potpuno uništene, a školski predmeti razvučeni...

Njegova kuća je pukim slučajem bila pošteđena bombi, najverovatnije zbog toga što su Austrougari štedeli sinagogu, koja je bila preko puta. Kada je okupator umarširao u Beograd, donoseći ropske zakone, hrabrog starinu, prof. Vladimira Malinu, nisu internirali u neki od logora, ali su ga često vređali i pravili mu raznu pakost, jer su znali njegovo poreklo i prvobitno podaništvo.

Zbog svega toga on umire od kapi 16. avgusta 1917. Sahranjen je istog dana na Novom groblju u Beogradu. Udovica Milka (1850–1938) sledeće godine po svršetku Velikoga rata, izvršila je poslednju volju svog supruga: spasenu gimnazijsku arhivu vratila je Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Pred izbijanje Drugog svetskog rata, kada je ova gimnazija slavila 1939. obletnicu, nikada ne bi uspela da objavi Spomenicu bez vrednih dokumenata koje je požrtvovani Vladimir Malina spasao.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubomir Velickovic
Hvala i Slava na svemu Profesoru Vladimiru Malini.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.