Savet Evrope protiv bezuslovne doživotne kazne

Komitet za ljudska prava Saveta Evrope uputio je pismo srpskoj ministarki pravde Neli Kuburović s pozivom da još jednom razmotri odredbe Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ) koje zabranjuju uslovni otpust za kaznu doživotnog zatvora u slučajevima naročito teških zločina. Takođe, Savet Evrope izražava zabrinutost zbog odluke da nije potrebna javna rasprava o izmenama KZ-a koje uvode kaznu doživotnog zatvora u sistem krivičnih sankcija u Srbiji.

Naglašava se da odredbe ovog zakona moraju biti u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim članom tri, koji propisuje da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju”.

– Mora postojati mogućnost uslovnog otpusta osuđenika na doživotnu kaznu zatvora, kao i mogućnost preispitivanja presude. Takva odredba trebalo bi da dopusti domaćim vlastima da razmotre da li je došlo do značajnih promena u životu zatvorenika, odnosno da li je postignut napredak u njegovoj rehabilitaciji – navodi se u pismu upućenom srpskoj ministarki.

U većini evropskih država koje propisuju kaznu doživotnog zatvora predviđena je mogućnost uslovnog otpusta posle 25 godina, naglašava se u pismu. Navodi se i da je Evropski sud za ljudska prava, u slučaju „Vinter i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva”, zauzeo stav da uslovni otpust mora postojati kao mogućnost u slučaju svakog osuđenika na doživotnu robiju.

Na kraju pisma Savet Evrope poziva ministarku da preispita svoju odluku i organizuje javnu raspravu o izmenama KZ-a, kao i da osigura da svaka buduća zakonodavna inicijativa ove vrste bude u potpunosti u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

– Ovaj dopis je za mene bio očekivan, jer se problem sa kaznom doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust nalazi u nivou stečenih ljudskih prava, koji ne može biti smanjen, kao što se čini u ovom slučaju. Verujem da svakom osuđeniku treba dati priliku da se popravi i da kazna utiče na njega da ubuduće ne čini krivična dela. U suprotnom, ova kazna se svodi na odmazdu – kaže beogradski advokat Predrag Vasović.

Naglašava da odsustvo javne rasprave predstavlja podilaženje populističkim zahtevima javnog mnjenja. Početkom maja potpisao je peticiju Beogradskog centra za ljudska prava protiv doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

– Osnovni razlog zašto sam potpisao peticiju jeste to što sam protivnik smrtne kazne, a doživotnu robiju vidim samo kao odloženu smrtnu kaznu – navodi Vasović.

Sporna odredba Nacrta izmena i dopuna KZ-a glasi: „Sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja.” Precizirano je da je reč o najtežim oblicima ovih krivičnih dela, kad je nastupila smrt, a kod teškog ubistva zabrana uslovnog otpusta predviđa se za ubistvo deteta ili trudne žene.