četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 20.05.2019. u 18:10 Mirjana Sretenović

Pisci koji su išli dalje od zabave

Danas nema komedija jer se one bave samo uređenim društvom, a ovo naše je još u previranju i u pokušaju samodefinicije, kaže Radomir Putnik koji je priredio „Antologiju savremene srpske komedije”
Радомир Путник (Фото: Н. Неговановић)

Kako je bilo moguće da srpska drama koju je tokom 19. i 20. veka obeležila pojava dvojice izuzetnih komediografa, Jovana Sterije Popovića i Branislava Nušića, čak tridesetak godina – od Nušićeve smrti do pojave Aleksandra Popovića – nije oformila novog autora? Razlog, prema rečima pisca i dramaturga Radomira Putnika, može biti u ideologiji koja je osujećivala svaki pokušaj kritičkog preispitivanja stvarnosti ili istorijskim prilikama poput rata i stvaranje nove vlasti. Putnik je priredio „Antologiju savremene srpske komedije” u izdanju „Cepter buka”, čija je promocija večeras u „Madlenijanumu” u 19 časova.

‒ Komedija buja kada se učvrsti režim koji počiva na poštovanju sistema. Sve dok je društvo u previranju i nedoumici kuda i kako dalje da pođe, komediografi mogu da se bave marginalnim pojavama. A kada zaživi školstvo, a društvo se institucionalizuje, onda se vide slabosti sistema. Komediografi ih uočavaju i dižu na nivo opšte metafore. Preko pojedinačnog uzorka, preko Kir Janje ide se ka široj slici. U socijalizmu se pojavio Bora šnajder, koji je proizvod tog vremena, i preko njega je Aca Popović izneo svoja zapažanja. Bora postaje rukovodilac voskarske zadruge, da bi kao lojalni nekompetentni čovek bio biran za rukovodioca limarske zadruge. Komedija takve pojave zumira i skida masku sa lica. Kao što je rekao Sterija: Moje je lečiti rod ‒ kaže Radomir Putnik.

U njegovu antologiju ušlo je 15 drama, od kojih 10 kritikuje politički pragmatizam. Izabrani su pisci koji su unapredili misaoni kontekst komedije, koji su išli dalje od zabave. Tu su i neka skrajnuta dela: „Dve leve i dve desne noge” Miloša Nikolića, koja je imala praizbedbu u Temišvaru, a potom je izvedena u Bukureštu. Nikolićeva dela igrana su u Slovačkoj, Češkoj, na Kipru i u Grčkoj, ali kod nas retko. Komedija Slobodana Stojanovića „Osmejak Sv. Spiridona” nikad nije izvedena jer je, kaže Putnik, uprave pozorišta nikad nisu pročitale.

Kako dodaje, savremena srpska komediografija (1945 – 2018) razvijala se u etapama. Prvi period (1945-1956) jeste vreme obnove ratom razrušene zemlje, ali i doba stvaranja novog režima. U Srbiji posle oslobođenja osnivaju se pozorišta u velikom broju gradova. Od 1947. do 1951. Ministarstvo prosvete slalo je „okvirni repertoar” i mogli su da se prikazuju komadi samo sa ove liste.

‒ U periodu obnove prikazivani su skečevi. Kritikovani su malograđani, crnoberzijanci i prelivode, čime je obavljana misija osude relikata starog režima. Pojavljuju se drame Ota Bihalji Merina, Milana Đokovića, Skendera Kulenovića, Čedomira Minderovića, Jovana Konjovića i Ljubiše Jocića. U prvoj polovini pedesetih pojavljuju se i „Vuk Bubalo” Branka Ćopića i „Zajednički stan” Dragutina Dobričanina, najznačajniji reprezenti komedije. Dobričanin prikazuje kako su u socijalističkim zemljama sistemom prinude u zajedničke stanove useljavane ličnosti koje na taj nači gube intimni život koji postaje javna stvar, pa samim tim i predmet kritike ali i poruge ‒ navodi Radomir Putnik.

Početak drugog perioda (1956-1965) može se odrediti pojavom komada „Nebeski odred” Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, gde se jedinka svodi na surovu zver spremnu da se odrekne svih civilizacijskih pretpostavki da bi preživela u paklu nacističkog logora. Verna realističkom izrazu ostaju dela Miodraga Đurđevića, Jovana Ćirilova, Miroslava Belovića, Milenka Misailovića, Dragoslava Grbića, Ivana Studena, Vuka Vuča, dok komade prevashodno intelektualnih nastojanja nude Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, Velimir Lukić i Borislav Mihajlović Mihiz. Režim i dalje prati teatarski život i preventivno zabranjuje predstave„Kape dole” i „Druga vrata levo” Aleksandra Popovića, pisca čiji je dolazak označio početak trećeg perioda ‒ kaže Putnik.

U antologiju su iz tog perioda ušla dela Borislava Pekića (Generali ili srodstvo po oružju), Slobodana Selenića (Kosančićev venac 7), Miodraga Ilića (Kazanova protiv don Žuana), Gordana Mihića (Siroti mali hrčki), a nešto docnije i Vide Ognjenović (Je li bilo kneževe večere), Miladina Ševarlića (Zmaj od Srbije), Radoslava Zlatana Dorića (Strankadžije), Milovana Vitezovića (Kralj i njegov komediograf), Nebojše Romčevića (Grobljanska ulica) i Bratislava Petkovića (Kaskader). Komad Rusomira Bogdanovskog „Ništa bez Trifolija” nikad nije igran u Srbiji, a izveden je na Ohridu, u Zagrebu i Londonu. Dela Dušana Kovačevića i Ljubomira Simovića (Čudo u Šarganu) izvode se širom Evrope.

‒ Selenić suprotstavlja dve društvene grupe, građansku i revolucionalnu, dok Simović govori o junacima koje je život porazio i oni očekuju da im sudbina podari bolje dane. Mihić prikazuje da je bespogovorna subordinacija osnovni princip vlasti i vladanja, a Romčević slika život marginalaca u postsocijalizu ‒ navodi Putnik.

Radomir Putnik zaključuje da danas nema komedija jer se one, podseća, bave samo uređenim društvom.

‒ A ovo naše je u pokušaju samodefinicije. Taman se pisac zaleti da uoči slabost u privredi, toga već sutra nema jer društvo ne zna da definiše sebe. Imamo drame koje postavljaju pitanja o nama danas, ali one prevazilaze granice ovog žanra.

Antologija bez dela Dušana Kovačevića

Dosta je neobično da u „Antologiji savremene srpske komedije“ nema dela Dušana Kovačevića. Putnik navodi da je želeo „Balkanskog špijuna” ali da pisac to nije odobrio, dok Kovačević za naš list objašnjava da ima ekskluzivni ugovor sa „Lagunom” koja objavljuje njegova sabrana dela. Trebalo bi praviti aneks ugovora i dodatno regulisati pitanje tantijema...

Komеntari2
00704
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
"Све док је друштво у превирању и недоумици куда и како даље да пође, комедиографи могу да се баве маргиналним појавама."Pre će biti da nepoverljivo oko partijskih cenzora budno motri da se u pozorišta ne provuče nekakva „ nepodobnost“; jer niko ne voli porugu, niko ne voli kad mu se serviraju mane, javno i bez lickanja, a komedija upravo to radi. Od kad je nastala ( oko 560. p. n. e.) vlast komediju doživljava kao tempiranu bombu. U istoriji je malo vladara koji su imali snage da trpe porugu na svoj račun. Avgust se smejao satirama koje su pesnici pisali o njemu. Ali Avgust je jedan...U demokratijama vlast je nesigurna, lelujava i prolazna; za tako kratko i neizvesno vreme vladanja, niko neće dopustiti da mu se rugaju, da vas javno ismevaju, da ukazuju na vaše mane? Zato su upravnici pozorišta brižljivo izabrani, i zato već decenijama slušamu "šuplju" priču kako nema komedija, tragedija, drama.
ne bih reko...
komedija(narocito satira) je oduvek sluzila rezimu kao ventil neraspolozenju naroda...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja