Koriste subvencije da pokriju gubitke

Niko nije ni trepnuo kad je vrhovni državni revizor Duško Pejović uoči Uskrsa izjavio da je 2017. godine nenamenski potrošeno 217 milijardi dinara, što je oko dve milijarde evra. U tome su prednjačili lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, komunalna preduzeća i javna preduzeća. Kako su rasipane pare poreskih obveznika vidi na primeru subvencija koje dobijaju javna preduzeća iz budžeta lokalnih samouprava trošeći ih na tekuće poslovanje i pokriće gubitaka, umesto da investiraju u razvoj.

Prema podacima Državne revizorske institucije, od 57,5 milijardi dinara, koliko su sve opštine i gradovi dodelili javnim preduzećima u periodu od 2015. do 2017, čak 71 odsto novca potrošeno je za isplatu zarada, zaostala dugovanja za struju, neplaćene poreze i doprinose, pokriće gubitaka i održavanje tekuće likvidnosti. Samo trećina para završila je u kapitalnim projektima, kojima se poboljšava lokalna infrastruktura.

U prošlogodišnjem izveštaju o reviziji svrsishodnosti, koji se odnosio na subvencije javnim preduzećima, revizori su analizirali Beograd, Kragujevac, Suboticu, Pančevo, Smederevsku Palanku, Bor, Grocku i Obrenovac. Izračunali su da tekuće subvencije, koje služe za pokriće tekućih troškova, čine više od tri četvrtine subvencija.

Kragujevac, na primer, putem tekućih subvencija pomaže preduzeću „Šumadija sajam” doo. Pretežna delatnost „Šumadija sajma” doo je organizovanje sastanaka i sajamskih manifestacija, a gazduju i odmaralištem na Kopaoniku.

– Kragujevac je preduzeću „Šumadija sajam” doo preneo samo tekuće subvencije. Za 2017. godinu je navedeno da se subvencije koriste za potrebe tekuće likvidnosti. Preduzeće je u 2016. godini poslovalo sa gubitkom, da bi, zahvaljujući subvencijama, 2017. godinu završilo sa dobitkom. Učešće subvencija u poslovnim prihodima preduzeća raste i u 2017. godini iznosi skoro 70 odsto prihoda – konstatuju revizori.

Oni su tokom revizije uočili da Pančevo, osim JKP „Zelenilo” i JKP „Higijena”, u osam naseljenih mesta ima formirana preduzeća za obavljanje komunalne delatnosti na svojoj teritoriji (JKP „Naseljena mesta”).

– U revidiranom periodu, uz ostala davanja iz budžeta u iznosu od 95 miliona dinara, JKP „Naseljena mesta” prenete su i subvencije u iznosu oko 60 miliona dinara. Tekuće subvencije u ukupnim subvencijama učestvuju sa 84 odsto – piše u izveštaju.

Ipak, čini se da u ovome prednjače javna preduzeća opštine Bor, koja se u najvećoj meri finansiraju iz tekućih subvencija. U Boru, u revidiranom periodu, najveće iznose tekućih subvencija dobili su JKP „Toplana” (oko 118 miliona dinara), JKP „Vodovod” (107 miliona dinara) i JP „Zoološki vrt” (92 miliona dinara). JP „Zoološki vrt” Bor, u revidiranom periodu, subvencije je najvećim delom izdvajalo za zarade zaposlenih, hranu za životinje, troškove električne energije.

– Učešće subvencija u poslovnim prihodima ovog preduzeća iznosi oko 90 odsto. Subvencije u skoro istom iznosu dobili su i JKP „Toplana” i JKP „Vodovod”, koja u ovoj opštini pružaju usluge od vitalnog značaja za građane. Tekuću likvidnost održavaju subvencijama jer posluju sa gubitkom, imaju probleme zastarele opreme i mreže, remont nije dugo obavljan, postoje veliki dugovi za struju i drugo (što su predstavnici ovih preduzeća i potvrdili) – zaključuju revizori.

Smederevska Palanka prenela je sedam odsto ukupnih kapitalnih subvencija javnim preduzećima za poboljšanje infrastrukture, dok je 93 odsto ukupnih tekućih subvencija prenela za pokriće obaveza iz prethodnog perioda.

Ovaj grad je u 2015. godini 88 odsto ukupnih subvencija usmerio na pokriće tekućih obaveza JP „Vodovod”, koje je u višegodišnjoj blokadi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 33,3 odsto stanovništva Smederevske Palanke nije priključeno na vodovodnu mrežu, a 40 odsto nije priključeno na kanalizacionu mrežu, što ukazuje na to da bi investicije u komunalnu infrastrukturu trebalo da budu prioritet. Tokom 2015. godine JP „Vodovod” nisu prenete kapitalne subvencije koje bi poboljšale infrastrukturu. Novih investicija koje bi normalizovale rad vodosnabdevanja nije bilo. U toku 2015. godine preduzeću su prenete samo tekuće subvencije u iznosu od 62.500 dinara, koje su se od plana u Odluci u budžetu izmenama tokom godine duplirale.

– Utvrdili smo da se kapitalne subvencije izvršavaju sporijom dinamikom u odnosu na tekuće, koje se u kontinuitetu i u velikom procentu izvršavaju. Kao najčešće uzroke zbog kojih se planirane kapitalne subvencije nisu izvršavale navodili su razne probleme u sprovođenju postupaka javnih nabavki i veliki broj žalbi ponuđača – navode revizori u svom izveštaju.

I Fiskalni savet iz godine u godinu ukazuje na isto.

Prema njihovoj računici gradovi i opštine u poslednjih pet godina za javne investicije izdvajaju ukupno oko 0,8 odsto BDP-a (300 miliona evra), što je dva puta manje nego u zemljama centralne i istočne Evrope, koje su u istom periodu za ove namene izdvajale oko 1,6 odsto BDP-a za kanalizaciju, deponije i ostalu komunalnu infrastrukturu.

– Zbog toga je Srbija i dalje jedna od malobrojnih evropskih zemalja u kojima lokalni nivo vlasti u drugoj deceniji 21. veka ne uspeva građanima da obezbedi dostupnost osnovnih usluga u skladu sa svojim nadležnostima. Stanovništvo u mnogim gradovima i opštinama nema pristup pijaćoj vodi zadovoljavajućeg kvaliteta, dok su neki važni segmenti komunalne infrastrukture (kanalizacione mreže, sistemi za prečišćavanje kanalizacionih voda, preradu smeća) i dalje u početnim fazama razvoja – naveo je Fiskalni savet u mišljenju na Fiskalnu strategiju 2019–2020.

Lokalne samouprave mogle bi da na srednji rok povećaju investicije za 300 miliona evra ako bi smanjile subvencije komunalnim preduzećima oko 200 miliona evra i poboljšale naplatu prihoda.