petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Izložba o Milankoviću

Милутин Миланковић

Užice – U Beču sam bio priznat inženjer i naučnik. Posle diplomiranja na Tehnici projektovao sam vijadukt u Alpima, vodovod i kanalizaciju u dva grada, doktorirao pod svodom Tehnike koji je obnavljan i ojačan prema mom sistemu armiranog betona... Tamo u Beču uživao sam koliko u priznanjima, toliko u pogodnostima od materijalne dobiti. Vredno sam radio, no što sam više uspevao i bolje se zabavljao, u duši sam sve nezadovoljniji bivao... Pete godine moje inženjerske prakse počeo sam da u Beču osećam težinu života u tuđini.”

Ovako je s početka 20. veka pisao naš slavni naučnik Milutin Milanković, koji je tada napustio uspešan i unosan posao građevinskog inženjera u carskoj prestonici i došao među svoje sunarodnike u Beograd, na poziv Filozofskog fakulteta gde je septembra 1909. postao predavač na Katedri za primenjenu matematiku. Došao je iz tuđine u Srbiju, tada nejaku s malo školovanih ljudi, čovek koji će u naučnoj karijeri svetu podariti vredna znanja i patente dajući i važan doprinos da se ova država razvija. Ima zapisa da je Milankovićeva profesorska plata u to vreme bila deset puta manja od inženjerske u Beču, te da je on stoga honorarno radio statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju.

O tom slavnom naučniku svedoči izložba „Život i delo Milutina Milankovića”. Ona je postavljena ove sedmice u Naučnom klubu užičkog Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (RCU), u saradnji sa Centrom za promociju nauke Beograd u okviru manifestacije „Maj mesec matematike”.

Slikom i rečju na izložbi je prikazan Milankovićev životni put, od rodnog Dalja preko školovanja i rada u evropskim metropolama do profesure u Beogradu, naučnih postignuća, zvanja potpredsednika SANU, direktora Astronomske opservatorije. Kao što se zna, mnoštvu delatnosti svestrani Milanković je tokom poluvekovnog naučnog rada dao izuzetan doprinos: bio je matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, konstruktor, doktor tehničkih nauka, fizičar, popularizator nauke...

Na ovoj izložbi panoi svedoče o njegovim posebnim dometima: o Vavilonskom tornju moderne tehnike (s proračunom do koje najviše visine se mogla napraviti betonska građevina našim tehničkim sredstvima, pri čemu je izračunao da bi ta zgrada imala 1.356 spratova), o reformi julijanskog kalendara koju je po Milankovićevom predlogu Pravoslavna crkva prihvatila 1923. godine, o objektima za potrebe vazduhoplovstva, o nizu drugih vrednih patenata, nagrada i priznanja. Nešto manje je ovde zastupljen naučnikov doprinos astronomiji, klimatologiji, teoriji osunčavanja Zemlje i srodnim znanjima kojima je zadužio svetsku nauku.

A manifestacija „Maj mesec matematike”, uz postavku posvećenu Milankoviću, u užičkom Naučnom klubu dala je i sadržaje namenjene mladima. Po rečima Milene Vićević, direktorke RCU, održane su radionice za đake na temu povezivanja matematike i geografije. Na njima su užički i požeški osnovci i srednjoškolci upoznavali matematičke mozgalice, sfernu trigonometriju, matematička očekivanja u igrama na sreću, da li Japanci imaju dovoljno šuma i druge naučnopopularne teme.

Komеntari2
f9947
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Парадоксално је да је миланковићев календар прихваћен ЈЕДНОГЛАСНО на Васељенском Сабору у Истанбулу,1923,а да га деценијама НИЈЕДНА Православна Црква није применила.Тек од 60-их су га прихватиле грчка, кипарска,румунска,бугарска ПЦ и цариградска,александријска и антиохијска Патријаршија.СПЦ га не примењује,а Миланковић је календар сачинио управо на захтев СПЦ,Патријарха Димитрија,а у Истанбул је путовао са митрополитом црногорско-приморским Гаврилом,потоњим Патријархом.
Sotir Gardačić
Napravio je on mnogo vazniji kalendar za čovečansto poznat kao Milankovicevi klimatski ciklusi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.