Izložba o Milankoviću

Užice – U Beču sam bio priznat inženjer i naučnik. Posle diplomiranja na Tehnici projektovao sam vijadukt u Alpima, vodovod i kanalizaciju u dva grada, doktorirao pod svodom Tehnike koji je obnavljan i ojačan prema mom sistemu armiranog betona... Tamo u Beču uživao sam koliko u priznanjima, toliko u pogodnostima od materijalne dobiti. Vredno sam radio, no što sam više uspevao i bolje se zabavljao, u duši sam sve nezadovoljniji bivao... Pete godine moje inženjerske prakse počeo sam da u Beču osećam težinu života u tuđini.”

Ovako je s početka 20. veka pisao naš slavni naučnik Milutin Milanković, koji je tada napustio uspešan i unosan posao građevinskog inženjera u carskoj prestonici i došao među svoje sunarodnike u Beograd, na poziv Filozofskog fakulteta gde je septembra 1909. postao predavač na Katedri za primenjenu matematiku. Došao je iz tuđine u Srbiju, tada nejaku s malo školovanih ljudi, čovek koji će u naučnoj karijeri svetu podariti vredna znanja i patente dajući i važan doprinos da se ova država razvija. Ima zapisa da je Milankovićeva profesorska plata u to vreme bila deset puta manja od inženjerske u Beču, te da je on stoga honorarno radio statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju.

O tom slavnom naučniku svedoči izložba „Život i delo Milutina Milankovića”. Ona je postavljena ove sedmice u Naučnom klubu užičkog Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (RCU), u saradnji sa Centrom za promociju nauke Beograd u okviru manifestacije „Maj mesec matematike”.

Slikom i rečju na izložbi je prikazan Milankovićev životni put, od rodnog Dalja preko školovanja i rada u evropskim metropolama do profesure u Beogradu, naučnih postignuća, zvanja potpredsednika SANU, direktora Astronomske opservatorije. Kao što se zna, mnoštvu delatnosti svestrani Milanković je tokom poluvekovnog naučnog rada dao izuzetan doprinos: bio je matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, konstruktor, doktor tehničkih nauka, fizičar, popularizator nauke...

Na ovoj izložbi panoi svedoče o njegovim posebnim dometima: o Vavilonskom tornju moderne tehnike (s proračunom do koje najviše visine se mogla napraviti betonska građevina našim tehničkim sredstvima, pri čemu je izračunao da bi ta zgrada imala 1.356 spratova), o reformi julijanskog kalendara koju je po Milankovićevom predlogu Pravoslavna crkva prihvatila 1923. godine, o objektima za potrebe vazduhoplovstva, o nizu drugih vrednih patenata, nagrada i priznanja. Nešto manje je ovde zastupljen naučnikov doprinos astronomiji, klimatologiji, teoriji osunčavanja Zemlje i srodnim znanjima kojima je zadužio svetsku nauku.

A manifestacija „Maj mesec matematike”, uz postavku posvećenu Milankoviću, u užičkom Naučnom klubu dala je i sadržaje namenjene mladima. Po rečima Milene Vićević, direktorke RCU, održane su radionice za đake na temu povezivanja matematike i geografije. Na njima su užički i požeški osnovci i srednjoškolci upoznavali matematičke mozgalice, sfernu trigonometriju, matematička očekivanja u igrama na sreću, da li Japanci imaju dovoljno šuma i druge naučnopopularne teme.