Mobilni telefoni stižu iz obećane zemlje

Američki predsednik kojem sa istekom ove godine ističe mandat, Džordž Buš, odlučio je da olabavi obruč oko Kube i da dozvoli svojim sugrađanima da na ostrvo rođacima pošalju mobilne telefone, kompjutere ili video-aparate. Tumači se da je ova velikodušna olakšica, podrška republikanskom predsedničkom kandidatu Džon Mekejnu koji računa sa brojnom konzervativnom antikastrovskom emigracijom koncentrisanom u Majamiju i širom Floride. Mekejn je u prošli utorak u „sunčanoj državi” kritikovao svog demokratskog konkurenta Baraka Obamu koji je izrazio volju da se sastane sa „američkim neprijateljima” i sa njima pregovara. Optužio ga je, da spremnošću za sastanak sa „braćom Kastro” odašilje „diktatorima najgore signale”. Umesto toga Buš je proglašavajući „Dan solidarnosti sa Kubom” rešio da časti Kubance telefonskim signalima iz Vašingtona.

Dok je Buš u Beloj kući otvarao prozorče u okamenjenoj višedecenijskoj tvrđavi kojom je opkoljeno „komunističko ostrvo”, Obama se spremao da doputuje u epicentar kubanske emigracije i da sa njima porazgovara o svom stavu. Za razliku od Hilari Klinton i Džona Mekejna, crnoputi senator iz Ilinoisa obećava da će ukinuti najnovije pojačanje čeličnog obruča (iz 2004) kojim je putovanje kubanskih Amerikanaca u domovinu ograničeno na razmake od tri godine, a sume poslatog novca najbližim rođacima takođe su drastično smanjene i strogo kontrolisane. 

Raslojavanje se, kako govore ankete, dešava i među generacijama kubanskih emigranata. Dok stariji podržavaju najtvrđu liniju izbegavanja bilo kakvog kontakta sa režimom na Kubi, nadajući se da će to pomoći njegovom rušenju, mlađi bi hteli da održe vezu sa svojom kućom i da češće iz obećane zemlje putuju u svoju domovinu bez obzira na to da li je na njenom političkom vrhu Kastro ili neko drugi.

U govoru upućenom iz Vašingtona, Buš se izrugao reformama Raula Kastra, koji je od pre četiri meseca i zvanično smenio na kormilu zemlje obolelog starijeg brata Fidela. Sada kada je građanima ukazano poverenje i dozvoljeno im da razgovaraju preko mobilnih telefona, valjda će im se verovati i da mogu slobodno da govore na javnim mestima, rekao je Buš. A za dve godine, kad budu mogli da kupe toster, biće valjda i hleba…dodao je šef Bele kuće. Po njemu, takozvane reforme su „surovo poigravanje sa ljudima koji tako dugo pate”.

Jedan deo Amerike, međutim, smatra da se sankcijama prema Kubi koje traju već 40 godina, jača režim, a kažnjava nedužno stanovništvo. Među njima je Fransisko Pepe Ernandes, predsednik Kubansko-američke nacionalne fondacije, koji predsednikovu dozvolu za slanje mobilnih telefona na ostrvo smatra „apsurdnim”. Uz sve dužno poštovanje, mobilni telefoni ne mogu da se jedu, rekao je Ernandes posle govora iz Bele kuće.

Ceremoniju u Vašingtonu pratilo je uživo stotinak kubanskih disidenata u američkom predstavništvu u Havani. Van ovog predstavništva niko na ostrvu, kako javljaju latinoamerički mediji, ne komentariše najnoviju odluku Bele kuće. Kontranapad, očekivano, stigao je iz Karakasa. Ugo Čaves, predsednik naftonosne Venecuele, koji se predstavlja kao „duhovni sin Fidela Kastra”, iskoristio je priliku da bez mobilnih telefona odapne otrovne strelice ka Beloj kući. U oratorskom naletu koji je direktno prenosila venecuelanska televizija, Čaves je „u ime planete” zahvalio Bogu što ubrzava kraj Bušove ere i što će „zajedno sa njim kroz ista vrata izaći iz istorije američka imperija”.

Ne osvrćući se na Čavesa, funkcioneri američke administracije objašnjavaju kako će prozor koji je iz Vašingtona otvoren prema Kubi dokrajčiti „neprijatelja”. Američki građani kubanskog porekla će iz Majamija zajedno sa mobilnim telefonima uplatiti i američku pretplatu za svoje siromašne rođake na Kubi. Oni će se uključivati na telefonsku mrežu, preko američkih talasa. Domet će biti osiguran. Tako će iz obećane zemlje, preko ove „olakšice”, moći da se prati svakodnevna komunikacija Kubanaca. Ukoliko, naravno, to dozvoli zvanična Havana.