Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oko 5.000 sezonskih radnika manje radi na crno

Od početka godine poslodavci na ime poreza i doprinosa u budžet uplatili 29,5 miliona dinara
(Фото Документација Политике)

Od početka godine poslodavci na ime poreza i doprinosa u budžet uplatili 29,5 miliona dinaraOd 7. januara kada je počelo prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, širom Srbije angažovano je 5.095 sezonaca koji više ne rade na crno. Novi sistem prijave i odjave radnika, iako je nova poljoprivredna sezona tek na pragu, do sada je koristilo 111 poslodavca. Na ime poreza i doprinosa, oni su u budžet uplatili ukupno 29,5 miliona dinara što su, prema proceni premijerke Ane Brnabić, bolji rezultati nego na godišnjem nivou ranijih godina.

Cilj nove odredbe zakona o pojednostavljenom angažovanju radnika na sezonskim poslovima je da se smanje ilegalan rad u poljoprivredi, pošto se pretpostavlja da je u celoj zemlji u ovoj delatnosti angažovano oko čak 70.000 sezonaca. U nastupajućoj sezoni očekuje se da će biti još više takvog angažovanja i prijava putem elektronskog sistema. Kako ističe Zoran Đorđević, ministar za rad, ove godine je prvi put omogućeno da sezonski radnici budu prijavljeni tako da to poslodavce ne košta previše.

– Košta ih svakako manje nego za angažman po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. I sam postupak prijave je jednostavniji, tako da se planira primena takvog prijavljivanja i na druga zanimanja – najavio je Đorđević.

Za privredu su najvažnije mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove. Kao primer dobre prakse, Svetoslav Atanasov, član UO NALED-a, upravo navodi novu proceduru prijave sezonaca.

– Ta procedura je uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama. Zato je i važno da se proširi delokrug programa „Startuj legalno” i sistema za prijavu sezonaca u građevinarstvu, turizmu i kućnim poslovima, uspostavi elektronski javni registar taksi i naknada… – nabraja Atanasov.

Za same radnike možda je najvažnije osiguranje od povreda, koje su veoma česte na takvim vrstama poslova, ali i činjenica da dok rade mogu da ostanu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ne gubeći naknade ukoliko su ih primali. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje na koji način će sistem naterati poslodavca da prijavi radnika i da li je moguće kontrolisati sva preduzeća i 350.000 poljoprivrednih gazdinstava u celoj Srbiji. U jednom takvom gazdinstvu u Ovči nadomak Beograda ističu da je na njima odgovornost da poštuju zakon i prijave radnike, ali podsećaju i da se tu ipak najviše računa na svest samog sezonskog radnika.

– Naši radnici mogu da provere da li smo ih prijavili putem aplikacije na mobilnom telefonu, što im je omogućeno od prošlog meseca. Ukoliko neki poslodavac to ne uradi, radnik o tome može odmah da obavesti inspekciju i time zaštiti i sebe i svoj rad – ističu u poljoprivrednom gazdinstvu.

Sezonci su dosad angažovani u bezmalo 100 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su u vezi sa  čišćenjem, sortiranjem, pakovanjem i skladištenjem poljoprivrednih proizvoda.

Po danu 300 dinara

Mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara (300 dinara po danu), dok su pre bili 10.200 dinara. Poslodavac može da angažuje jednog radnika najviše 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana angažovanja preko portala i ugovora o privremeno-povremenim poslovima. On može biti pravno lice, preduzetnik, kao i fizičko lice, odnosno poljoprivrednik. Poslodavci i radnici zaključuju usmeni ugovor koji stupa na snagu u momentu prijave preko onlajn portala.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.