Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Špijunska dioptrija

Režimi su se menjali, kao i vladari, ali fama o špijuniranju ne prestaje. O tome su, uostalom, ponešto napisali Branislav Nušić i Dušan Kovačević, skenirajući mentalitetsku opčinjenost Srba tajnim službama

Razmišljam da promenim ram za naočare. Kupiću one s ugrađenom kamerom. Kamera se ne vidi, a ja vidim i snimam sve. Zašto da ne postajem špijun i time konačno ostvarim srpski san? Ko, naime, ne radi za Službu ili ga ne prate i ne prisluškuju, nije uspeo u životu. Ili si špijun, ili te špijuniraju, sasvim je svejedno. Ako nisi ništa od toga, ne vrediš ama baš ništa!

Dakle, nikome neću biti sumnjiv. Kad nosiš naočare, čak te sažaljeva i saobraćajna policija. Reći ću, jednostavno, da sam promenio dioptriju. Sjajna šifra zar ne? Tako ću promeniti pogled na svet. Stvoriću ličnu video-arhivu koju ću zaključati u fioku. Pitate se, svakako, šta ću učiniti s takvom dragocenom kolekcijom? Trgovaću, naravno, na crnoj berzi informacija, jer će novinare uskoro zameniti roboti, pa će PIO fondovi davati novac kiborzima, za njihov remont. Nesumnjivo je da će se za moje aktivnosti vrlo brzo zainteresovati i stranci: američka CIA, ruski FSB, engleski M6, nemački BND, što će samo povećati tražnju, a time će porasti i cena smešnih videa. Ako se upustim u međunarodnu trgovinu sa stranim službama, postaću domaći izdajnik i strani plaćenik, ali kada pročitam depeše „Vikiliksa” vidim da su takvi momci, umesto u bajbokanu, upadali u vladu. Našu, podrazumeva se. I još se zvala demokratska. Proveo sam toliko vremena na prijemima u stranim ambasadama, ali to se pokazalo izgubljenim vremenom. Niko da me vrbuje, pa to ti je. Sad će dolaziti masovno kod mene, kao na koncert Zdravka Čolića.

M. Kosanović

Tražiće samo jedno. Da skinem naočare. O sklanjanju mobilnog telefona da i ne govorim. Ionako ta stvarčica preko aplikacija i raznoraznih čudesa prati moje kretanje, locira me u milimetar, snima svaku moju aktivnost i razgovore, broji mi korake, a zatim sve privatne podatke, poslate i primljene imejlove preko „Gugla”, stvorenog kao preterano prijateljskog giganta moderne tehnologije, šalje u jedinstvenu bazu američkih obaveštajnih službi i njene krovne organizacije, mistične NSA. Tako, barem, tvrdi Džulijan Asanž u knjizi „Kad je Gugl sreo Vikiliks”. Edvard Snouden, odbegli službenik CIA i savetnik Državne bezbednosne agencije SAD, o globalnom projektu tajnog nadziranja građana širom sveta, upadom u personalne računare, obavestio je novinare „Gardijana” i „Vašington posta”, dostavljajući im dokumenta kao dokaze. Asanž ne izgleda baš najbolje dok čami u zatvoru, dok se Snouden nalazi na tajnoj lokaciji u Rusiji. Koja, uzgred, stvara svoju verziju interneta.

Postaću, svejedno, i pored rizika, samostalni obaveštajni preduzetnik, ali u oblasti sive ekonomije. Jer, ko je još video obaveštajca koji se javno hvali svojom delatnošću, registruje firmu u APR-u i plaća porez? Ima, doduše, onih koji to zaista i čine. Ne osnivaju firme, ali galame da su kafanski Džems Bondovi. Takvi su foto-roboti gubitnika. Neće ih čak ni službe. Ni domaće, ni strane. Oni nisu svesni da je takvo razmetanje potvrda njihove neosporne društvene marginalizacije.

O tome su, uostalom, ponešto napisali Branislav Nušić i Dušan Kovačević, skenirajući mentalitetsku opčinjenost Srba velikim ušima. Nisu dramski klasici želeli da nas opišu kao divne plemenite životinje koje nose velike terete, već su maestralno slikali karaktere ljudi koji, verujući da će se, uvlačeći u tuđe živote, popeti na hijerarhijskoj lestvici vlasti. Na kraju, ispadnu magarci! Od pokvarenog karijeriste kapetana Jerotija, koji brani dinastiju Obrenovića, do balkanskog špijuna, kao sindroma kolektivne paranoje titoizma, u kojem se budi uspavani staljinista.

Režimi su se menjali, kao i vladari, ali fama o špijuniranju ne prestaje. Štampa uveliko spekuliše o tome ko je ubačeni agent strane sile u aktuelnoj vladi. Ko je Vučićev koalicioni sin Brut u Aninom kabinetu? Naravno da se to nikada neće saznati, već se to rešiti u tišini, kroz eventualnu rekonstrukciju Vlade ili, kako vreme brzo teče, posle izbora. Iz Crne Gore stižu senzacionalne vesti s ukusom teorije zavere, da su engleski obaveštajci prebacili u Crnu Goru opremu za prisluškivanje najviših zvaničnika iz Srbije. Kako se među njima našao i pesnik Matija Bećković? Nije ni predsednik, ni premijer, ni ministar, ni šef tajne službe, bar kada je u pitanju javna Srbija. I taman razočarano pomislite da su pesnici otpevali svoje, ali nikada Matija. Nonšalantno je objasnio kakva je njegova kriptozaštita. Govori na srpskom, pa Crnogorci nemaju nikakve šanse da ga razumeju!

Iako razumem delovanje tajnih službi velikih sila, kao i naše, jer ljudi rade svoj posao, čini se da moje ambicije nikako nisu usamljeni slučaj. U osnovnoj školi u Arilju, na polici ispod zajedničkog stola u zbornici, nastavnici su pronašli uređaj sličan fleš memoriji. Pustiše učitelji fleš i čuše sami sebe. Neko ih je snimao, uoči izbora novog direktora. Ko je agent pod kodnim imenom „učitelj”? Ili je možda vlasnik fleša neka učiteljica? Možda je ipak tetkica? Takav uređaj naručiš preko oglasa i već si šef ariljske obaveštajne službe (AOS), čovek bez dosijea koji izvesno vreme deluje sam, kao duh, a potom stvara mrežu saradnika.

BIA i vojna obaveštajna istražuju ko je uljez, stranci šalju agente maskirane u strane investitore, vršljaju po okolnim selima i konačno ga otkrivaju. Mali osmak je hteo da se zabavi na kraju školske godine. Smanjuju mu ocenu iz vladanja, ali ga posmatraju kao perspektivnog kadra za buduća vremena. On ih takođe posmatra. Kroz naočare, s promenjenom dioptrijom. Dete je htelo da jasnije vidi i razume svet oko sebe.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.