Mnogi osmaci bi da postanu kuvari i avio-tehničari

Dok se spremaju za polaganje male mature od sledećeg ponedeljka osmaci naravno razmišljaju i o srednjoj školi koju bi trebalo da upišu. Tačno dve nedelje dele ih od predaje liste želja, 28. i 29. juna, a sigurno je da će se neki opredeljivati za zanimanje koje će ih najbrže odvesti do posla, plate i osamostaljivanja a drugi će birati klupe koje će im premostiti put do fakulteta i željenih studija.

Aleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete, podseća da je ubedljivo najpopularnija srednja škola u Srbiji prošle godine bila Ugostiteljsko-turistička škola u Beogradu, zahvaljujući smeru kulinarski tehničar, gde je čak 11 učenika konkurisalo na jedno mesto, jer u četvrtom razredu po njih dolaze menadžeri iz hotela i restorana i vode ih u svoje kuhinje. Prevedeno u brojke znači da je 319 malih maturanata lane navelo ovaj profil kao prvi na listi želja, a prima se samo 30 đaka.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola (FSSS), naglašava da nikako ne treba izostaviti ni popularnost Vazduhoplovne akademije na beogradskom Dorćolu, jedine škole tog profila u zemlji. Iz ranijih vremena ovu stručnu školu mnogu znaju samo kao „Petar Drapšin”. On tvrdi da godinama unazad u njoj na jedno mesto na profilima avio-tehničar, tehničar vazdušnog saobraćaja i tehničar za bezbednost avio-saobraćaja konkuriše i do 12 učenika, a razlog je to što se diploma akademije priznaje u svim zemljama Evropske unije.

Prošlogodišnja statistika Ministarstva prosvete kaže da su u prvih pet najtraženijih srednjih škola bile medicinske škole, što potvrđuju i u FSSS-u.

– Druga po traženosti, na početku tekuće školske godine, bila je Medicinska škola u Novom Pazaru, gde je za 30 mesta na profilu medicinska sestra tehničar konkurisalo 295 učenika. Približno interesovanje vladalo je i za tamošnji smer pedijatrijska sestra kao i profil fizioterapeut u MŠ „Sedmi april” u Novom Sadu. Velika konkurencija vladala je i u MŠ „Aleksa Savić” u Prokuplju. Među najtraženijima bio je i prirodno-matematički smer u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, gde su na 30 mesta konkurisala 272 učenika. U Prvoj tehničkoj školi u Kragujevcu za jedno odeljenje elektrotehničara računara konkurisalo je 246 đaka – naglašava Pajić.

Antić ističe da je u medicinskim školama najtraženiji opšti smer, malo ispod njega na listi su pedijatrijske sestre, vaspitači i babice. Razlozi su lagan put do zaposlenja i u zemlji i inostranstvu, pa je donji prag za upis beogradskih medicinskih škola bio oko 87 bodova, a onih u unutrašnjosti 92 poena.

– Na drugom mestu su škole elektro struke, koje đacima daju najbolju obuku. Mislim na profile koji obrazuju IT tehničare i administratore mreže. Donji prag za upis u Beogradu bio je i iznad 92 poena, dok je u Srbiji 80 bodova. Pomenuta Vazduhoplovna akademija je na trećem mestu po popularnosti, a onda dolaze kulinarski tehničari i kuvari, pa i svi profili povezani sa ugostiteljstvom i turizmom – objašnjava Antić i dodaje da je najteže upisati umetničke škole, za koje je uz ogroman trud za spremanje prijemnog potrebno i više od 95 poena, a da su one u Srbiji, nažalost, najmanje cenjene.

Od trogodišnjih smerova najpopularniji su maser, kuvar i ženski frizer, a Antić ističe da njegovi učenici po dobijanju diplome završavaju specijalizovani polugodišnji seminar i onda postaju frizeri za pse i mačke sa mesečnom zaradom od oko 100.000 dinara. U Školi za negu lepote, u kojoj on predaje informatiku, odmah po dobijanju diplome posao nalaze i đaci sa popularnog profila Manikir i pedikir.

– Upišite ono što će u bliskoj budućnosti da bude popularno, a to su smerovi koji se bave organskom hranom u poljoprivrednim školama, koje će uskoro iznedriti i profile za turizam u poljoprivredi, koji podrazumeva letovanje uz radnu obuku – poručuje malim maturantima profesor Antić.

Fali školovanih pekara, vozača, ugostitelja

Prošlogodišnja slika srednjoškolskog upisa potvrdila je i izjave Zorana Đorđevića, ministra za rad i socijalna pitanja, da kod nas đaci neće da se školuju za pekare, vozače, ugostitelje, dok se predstavnici privrede konstantno žale na manjak varilaca i građevinskih radnika. I predstavnici Unije pekara Srbije već godinama tvrde da u blizu 3.000 beogradskih pekara radi samo tridesetak pravih majstora, koji ručno, a ne mašinski, mese testo. Ministarstvo prosvete pokušava da popravi upisnu politiku korenitim izmenama i uvođenjem novih dualnih profila koji objedinjuju nekoliko zidarskih veština, kao što je prošlogodišnji novi smer Operater osnovnih građevinskih radova u Tehničkoj školi u Vlasotincu. To je za „Politiku” ovih dana potvrdio i Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji kaže da su prethodne dve godine formirali 32 nova dualna profila, a da će ih od septembra biti još devet. Antić upozorava da su u Građevinsko-tehničkoj školi „Branko Žeželj” na Zvezdari, koja školuje popularne keramičare, ugašeni smerovi staklorezac i vodoinstalater, a razlog vidi u činjenici da se đaci pre opredeljuju za obuku uz dobrog majstora, nego za formalno školovanje. Gašenje, tvrdi on, preti i zidarima, tesarima i krovopokrivačima, koji se školuju u građevinskim školama.

Prošlogodišnji upisni prag smanjen za više od dva boda

Prošlogodišnji upisni prag bio je generalno smanjen za više od dva boda, što je bilo najvidljivije na primeru gimnazija. Za upis u elitnu gimnaziju, kao što su beogradska Trinaesta, ili Gimnazija „Svetozar Marković” u Subotici, bila su potrebna 34, odnosno 23 boda manje nego pred početak školske 2017/18. godine, ali Aleksandar Pajić ističe da to ne znači da đaci ne žele da idu u ove škole, već da su otišli na nedavno formirane gimnazijske IT smerove.

Sudeći prema broju đaka, koji su izašli na prijemni ispit neophodan za upis ovog profila, Pajić ističe da mu je sada i povećana popularnost, kao i da je ona ogromna na novouvedenom gimnazijskom smeru talentovanih učenika za biologiju i hemiju, gde tri učenika konkurišu na jedno mesto. Pajić dodaje da prošlogodišnje manje interesovanje đaka za pojedine „elitne” gimnazije samo pokazuje da je počela pravednija borba ovih škola za svakog đaka.