Vinjete još nisu za nas

Oni koji su ovih dana putovali na odmor u Grčku kažu da je tek izgrađeni Koridor 10 kroz Srbiju daleko bolji nego auto-putevi kroz Severnu Makedoniju i Grčku. Da bi takav ostao neophodno ga je održavati. Budući da za krpljenje rupa i popravke puteva nedostaje oko 100 miliona evra opravdano je poskupljenje putarina. Korišćenje auto-puteva kroz Srbiju od 1. jula biće više 12 odsto.

Svaki put kada poskupi putarina nametne se pitanje zašto Srbija ne uvede vinjete, odnosno sistem naplate korišćenja auto-puteva sa vremenskim ograničenjem, kao što je učinjeno u većini zemalja u okruženju i što se ispostavilo kao najjevtinije za vozače.

U „Putevima Srbije” objašnjavaju da se naša država strateški opredelila za sistem naplate putarine prema pređenom kilometru.

– Ovakav način plaćanja putarine se, prema važećim propisima EU, smatra najpravednijim sistemom naplate jer korisnik auto-puta plaća putarinu za pređeni broj kilometara (zatvoreni sistem naplate putarine) – kažu u ovom javnom preduzeću zaduženom za održavanje puteva.

Oni podsećaju da se ovakav sistem naplate putarine, prema pređenom kilometru primenjuje još u 12 evropskih zemalja: Italiji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Severnoj Makedoniji, BiH, Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, Norveškoj, Irskoj i Poljskoj.

– Republika Srbija za putnička vozila ima najnižu cenu putarine po pređenom kilometru u odnosu na ostale evropske zemlje primera radi: Srbija 0,036 evra, Turska 0,039 evra, Grčka 0,054 evra, Italija 0,05 evra, Hrvatska 0,06 evra, Portugalija 0,06 evra – navode u „Putevima Srbije”.

Kao prednost vinjeta nad drugim sistemima naplate putarine često se navodi vožnja auto-putevima bez zaustavljanja.

Međutim u ovom preduzeću podsećaju da korisnici srpskih auto-puteva od 2007. godine imaju mogućnost upotrebe elektronske naplate putarine, odnosno beskontaktnog plaćanja putarine putem ENP uređaja. Ovaj sistem plaćanja putarine eliminiše direktno plaćanje putarine i omogućava prolazak vozila kroz naplatne stanice bez zaustavljanja.

– Korišćenje vinjeta pogodnije je za vozače koji svakodnevno koriste auto-put, dok je za korisnike koji to čine povremeno ili vozače u tranzitu, ovaj sistem znatno skuplji i nepravedniji. Primera radi, vozač koji pređe 1.000 kilometara plaća isto kao i vozač koji koristi 50 kilometara auto-puta, što znači da manje plaća onaj vozač koji više koristi auto-put. Iz tog razloga se zatvoreni sistem naplate putarine, gde korisnik plaća putarinu za onaj broj kilometra koji zapravo i koristi, smatra najpravednijim – kažu u „Putevima Srbije”.

U ovom preduzeću procenjuju da prihod koji bi se ostvarivao naplatom putarine putem vinjeta u Srbiji nije dovoljan za kvalitetno održavanje auto-puteva, već su potrebne dodatne subvencije države za tu namenu.

Osim toga, većina država koje primenjuju sistem naplate putarine putem vinjeta dodatno naplaćuju putarinu za teretna vozila na magistralnim putevima, korišćenje tunela, mostova....

– U prilog neisplativosti vinjeta govori i činjenica da svih devet evropskih zemalja, koje putarinu naplaćuju putem vinjeta (Austrija, Švajcarska, Slovenija, Bugarska, Slovačka, Češka, Mađarska, Rumunija, Moldavija), putarinu za vozila nosivosti preko 3,5 tona naplaćuju po pređenom kilometru, a čak šest od devet naplaćuju dodatne takse za tunele, mostove i magistralne puteve – kažu u „Putevima Srbije”.

 Zemlje koje imaju najveći putnički saobraćaj u Evropi, kao što su Španija, Francuska i Italija, putarinu naplaćuju po pređenom kilometru.

Stav Evropske komisije, odnosno Evropskog komiteta za transport, jeste da se budućnost naplate putarine na evropskim auto-putevima ogleda u uspostavljanju interoperabilnog sistema elektronske naplate putarine po pređenom kilometru.