Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Protržišni reformisti i druge bajke

​Tobožnji protržišni reformisti koji zadužuju svoju zemlju i guraju je u čeljusti kreditora uvek će imati snažnu podršku MMF-a i međunarodnih finansijera, uprkos pustoši koju iza sebe ostavljaju

Marta 2018. direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije.

Juna 2018. Argentina se našla na pragu bankrota i bila prisiljena da zatraži pomoć MMF-a u visini od 50 milijardi dolara. Septembra iste godine paket pomoći je uvećan za još 7,1 milijardu. Ovaj finansijski paket, formalizovan kroz trogodišnji stendbaj aranžman, najveći je u dugoj istoriji MMF-a.

Do Makrijevog dolaska na vlast Argentina je pokušavala da vodi nezavisnu ekonomsku politiku boreći se protiv finansijskih lešinara koji su, uz pomoć njujorškog sudije Tomasa Griese, besramno čerečili Argentinu. (Priča je mučna i previše komplikovana da bi stala u ovu kolumnu.) U tom „suverenističkom” periodu svetska finansijska tržišta su bila zatvorena za Argentinu. Država je kuburila sa inflacijom, pezos je bio pod stalnim pritiskom, ali Argentina je ostala na nogama i čak zabeležila solidne ekonomske rezultate. Naravno, Kristina Fernandez, bivša argentinska predsednica, rutinski je kritikovana, lepljena joj je etiketa populiste, kako se to već rutinski radi sa onima koji bi da vode politiku koja nije u skladu sa interesima finansijskih i političkih moćnika.

Makri je na mesto predsednika Argentine došao decembra 2015, obećavši da će od Argentine napraviti „normalnu zemlju”, da će rešiti problem inflacije i stabilizovati pezos. Poslovna javnost i svetski finansijski centri bili su u ekstazi. Na čelo Argentine došao je reformista protržišne orijentacije, a protržišni reformisti su heroji novog vremena, čak i onda kada im se, kao Makriju, ime pojavi u čuvenim „panamskim papirima”.

Makri i njegov tim su od samog starta imali fantastične reformske ideje. Najveća od njih, sasvim bukvalno, bila je da Argentina već u aprilu 2016. obori svetski rekord u jednokratnom zaduživanju (za zemlje u razvoju). Prodajom dolarskih obveznica različitih ročnosti Argentina je u jednom danu povećala svoj spoljni dug za 16,5 milijardi dolara. Troškovi zaduživanja su bili ogromni i, u zavisnosti od ročnosti obveznica, kretali su se između 6,25 i osam procenata godišnje. Ali tu nije bio kraj – protržišni reformisti odmah su najavili da imaju još veću ideju i da će vrlo brzo pozajmiti dodatnih 30 milijardi dolara.

Iz ugla zdravog ekonomskog razuma ovi potezi su bili sumanuti, ali su uprkos tome naišli na opšte oduševljenje u svetskim finansijskim krugovima. Nije ni čudo. Ako se od Argentine mogu naplatiti tri do šest puta veće kamate nego od američke države, zar to nije razlog da se investitori raduju? Ako finansijski konsultanti mogu uzeti debele provizije koje uvek prate emitovanje obveznica na međunarodnom tržištu, zar to nije razlog da se svako suludo zaduživanje ohrabruje – što luđe, to bolje?

Dok su protržišni reformisti povlačili svoje reformističke poteze, argentinska ekonomija je srljala prema bankrotu. Inflacija je daleko prevazišla stope iz perioda Kristine Fernandez. U poslednjih 12 meseci inflacija je prešla 50 procenata, dok su kamatne stope na pezose u zoni od oko 70 procenata. Kada je Makri došao na vlast za dolar se moglo dobiti oko 10 pezosa, dok se danas može dobiti oko 44. Spoljni dug je povećan za oko 100 milijardi dolara. Argentinska država je danas, posle Venecuele, najrizičniji međunarodni dužnik. Nema nikakve dileme da su Makrijevi rezultati neuporedivo gori od rezultata Fernandezove i da tu ne pomažu jeftini izgovori da su za sve krivi „oni pre nas”.

Argentinu čekaju novi predsednički izbori u oktobru ove godine. Ako ne bude osuđena za korupciju, stvarnu ili navodnu, i/ili ako joj se ne zabrani učešće na izborima u oktobru, Kristina Fernandez bi se ponovo mogla pojaviti na političkoj sceni, ovog puta kao kandidat za potpredsednika. Ova najava je zabrinula svetske finansijere koji svom snagom i uticajem navijaju za Makrija. Kako je moguće da centri moći podržavaju čoveka koji je Argentinu doveo do bankrota?

Odgovor je jednostavan. Postoji strah da bi Fernandezova mogla odmah da stopira otplatu argentinskih dugova i zatraži njihov reprogram. Za razliku od nje, Makri bi verovatno pokušao da još koju godinu cedi Argentinu na radost kreditora, pa bi tek nakon toga zatražio reprogram, do koga svakako mora doći.

Tobožnji protržišni reformisti koji zadužuju svoju zemlju i guraju je u čeljusti kreditora, uvek će imati snažnu podršku MMF-a i međunarodnih finansijera, uprkos pustoši koju iza sebe ostavljaju. Što je pustoš veća, to su aplauzi gromkiji – u Argentini, Rusiji ili Srbiji, svejedno.

Poslovni konsultant

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slamkamenac
Odlican tekst, puno hvala autoru.
n ercegovac
U Argentini sam živeo skoro tri godine, ne shvativši zašto toj zemlji ide tako loše: ogromna teritorija (sama provincija Buenos Aires je veća od Italije), prirodna bogatstva svake vrste, školovano i vrlo snalažljivo stanovništvom s jakim nacionalnim identitetom, velika kulturna tradicija, ali nikako da im pođe na bolje. Razni socijalizmi, kao onaj Peronov, svakako su doprineli prelasku iz prvog u treći svet, ali su ih vojne diktature i liberalizmi poput Menemovog i Makrijevog, bez sumnje još viš
Игор Трифуновић
Све што је аутор рекао о Макрију и протржишним реформистима је мање више тачно. Оно што није тачно и што је прескочио да анализира је да је Кристина Фернандез де Кирхнер била тотално корумпирана и била представник класичне пероновске отимачине, корупције, и трулог социјализма који је довео Аргентину од једне од водећих економских сила света уочи II св рата до просјачког штапа.
Небојша Катић
За Игора - Бојим се да грешите. До просјачког штапа ју Аргентину довела администрација Карлоса Менема, а нарочите заслуге припадају једном другом чувеном реформатору, Домингу Каваљу. Реч је о катастрофи Аргентине с краја 2001. Што се корупције Фернандезове тиче, промакло Вам је да сам то у тексту поменуо, али опрезније но Ви. Немам обичај да пресуђујем пре него што суд пресуди. Хвала на коментару
Dragan P
Autor teksta vrlo dobro poznaje problematiku zaduživanja kod MMF. U slučaju Srbije mreža je počela da se plete još 90-ih kada su nam svetski moćnici priredu uništavali sankcijama ratovima i bombardovanjem. Kada je 2000. pobedila "demokratija" na vlast su došli poslušnici Zapada koji su tokom pljačkaške privatizacije rasprodali i uništili i ono dobro što je ostalo od naše privrede, pa je Srbija bila prinuđena da prihvati zaduživanje kod MMF i mislim da će se Srbija teško osloboditi te omče.
Саша Микић
@tamo daleko Свака част свакоме, али колико њих је паметно говорило док нису били ни близу власти, па кад су дошли и ушли у власт почели другачију песму да певају.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.